Apostola Apostolorum-istina o Mariji Magdaleni

Stiče se utisak n osnovu činjenica da je Marija Magdalena okužena od strane crkve samo zato što je žena. 

Zbog svoje esencijalne uloge od važnosti pri Hristovom vaskrsenju nazvana je Apostol Apostolima-Apotola Apostolorum, prvi je svedok vaskrsenja.

Po meni, ko umanjuje značaj Marije Magdalene a sebe naziva hrišćaninom, direktno umanjuje značaj vaskrsenja, jer je od Marije Magdalene sve počelo, ona je prva ustvrdila da je videla Isusa vaskrslog, od nje potiču sve priče, ona je prvi svedok ovom dogadjaju. 

Poznato je da je Marija Magdalena iz Magdale, rodjena od uglednih, dobrostojećih roditelja kraljevskog porekla. Svu svoju imovinu (koja nije bila mala jer je posedovala zemlju, ceo kaštel idobar deo Jerusalima, bavila se trgovinom), je zajedno sa svojim bratom i sestrom prodala i dala je kao donaciju Apostolima. Lepo su joj vratili.

Venerabilan Majstor Samael Aun Weor kaže: "Marija Magdalena sjaji i sjajiće stašno božanska".
Ali, o Mariji Magdaleni ili Mariam iz Magdale, postoji i danas iskrivljena slika, u poređenju sa onom realnom iz epohe prvih hrišćana,predugo je omalovažavana.

Po nekom nemačkom specijalistu koji je nabavio Marijino Jevanđelje ( koje se „izgubilo“, taman kada se počelo govoriti o Mariji kao prostitutkinji) pominje se da Marija Magdalena ima viziju u kojoj je Isus kaže da on vidi njen novi lik...Zatim, ona bodri apostole da slede Isusove naredbe i da propovedaju njegovo učenje nevernicima. 

Reklo bi se da su neki ljudi iz prve hrišćanske epohe bili ljubomorni na ovu ženu i njenu jaku vezu sa Hristom, na sve je uticao i sukob medju hrišćanima katolicima i protestantima toga doba. 

 Interesantno je znati da je u XIII-om veku, u periodu franciskanskih i dominikanskih kaluđera prosjaka, kult Marije Magdalene dobijao internacionalno rasprostranjenje. U literaturi epohe joj se posvećuje kult. Postoje spomenici, manastiri, crkve, kapele koje su njoj namenjene u Provence (Francuska) i Napoli (Italija), među drugim mestima. Njena slava je trajala tokom celog srednjovekovnog perioda, ali na kraju je bila žrtva reformi uvedenih od strane Sabora iz Trenta, ponovnim sastankom u XVI-om veku, sa ciljem da repliciraju protestantima, jer su ovi najavljivali kult svecima radi ruganja. 

Istina je da su odluke Sabora iz Trenta bile kasnije iskorišćene od strane protestanata, koji atakuju Katoličku crkvu zbog manjka diskriminacije pri određivanju Svetaca. Takođe je istinito da je Katolička crkva iskoristila ove napade od strane protestanata kao izgovor, koji joj je vrlo dobro došao, da bi pokušali da izbrišu iz istorije legitimnog hrišćanstva lik i put te sakralne žene. 

Rimljani su izmenili revolucionarni antimaterijalizam Hristosa Isusa koristeći se hrišćanstvom (izraz koji se prvi put pojavljuje u II-om veku) kako bi opravdali akumulaciju moći i bogatstva, umesto da favorizuju Autorealizaciju predviđenu gnostičkim dokumentima kao Jevanđelje po Tomi ili po Mariji. Izbacili su potragu za Spoznajom i mogućnost da se do Boga približimo pojedinačno. Denuncirali su, kao jerese, tradicije povezane sa Misterijama i Gnostičke prakse. 

Tako je praktično počela krucijada protiv Marije Magdalene i pored toga katolicizam još postavlja prepreke kako bi liturgijska služba bila samo u rukama muškaraca. 

Zadatak Crkve je bio da anulira istorijsku ulogu žene. Crkva će se zakačiti za najveću da bi unela svoje koncepte protiv žena. 

Po gnostičkom Jevanjdjelju po Filipu, Simon Petar sugeriše da bi Maria Magdalena trebala da izađe iz kruga bliskih Isusu "jer žene nisu dostojne života…". Hristos odgovara: "Vidi, ja ću imati brigu da ja pretvorim u muško, tako da se ona pretvori u živog Duha sličnog vama muškarcima. Jer će svaka žena koja se stvori u muško ući u Carstvo Nebesko". Hristos je takođe rekao: "...svedite na jedinicu muško i žensko, tako da muškarac ne bude muškarac, i žena žena…".

Tek 1969. je Vatikan anulirao ovu interpretaciju (Marije Magdalene kao prostitutke) bez ikakvog izvinjenja ili oficijalne deklaracije, u velikoj meri zbog pritisaka koji su dolazili iz unutrašnjosti Crkve, i kaže se takođe, od strane feminista. 

Po James Carroll-u (posvećen kao sveštenik 1969, a koji je odustao od sveštenstva 1974. posvetivši se potom pisanju) kaže nam:

 "Tako je otpočelo stvaranje Marije Magdalene kao pokajane prostitutke, mašinerije stvorene od strane muškaraca za muškarce, mišljenje o celibatu komplektno izmišljeno za celibatere. Ovaj se pokret pokazao sklon mizoginizmu umesto da to suzbija. Pokretač ove antiseksualne seksualizacije Marije Magdalene bila je potreba koju su je osećali muškarci, želeći da dominiraju nad ženama. Ova se potreba oseća još i danas u nedru Katoličke crkve, kao i u drugim domenima". 

Tako je Papa Gregorio odlučio da greh Marije Magdalene, pošto je smatrana kao pokajana žena, bude bludnost. Ona se pretvara u suprotnost Device Marije, i tako, da bi žena (ili muškarac) stigli do spasenja, treba da odustanu od seksualnosti.

Marija Magdalena je bila otuđena kao osoba, kao apostol i kao supruga blagoslovenog Yeshuá Ben Pandirá, ne samo od Crkve, već i od ikonografije i umetnosti uopšte, naročito u poslednjim vekovima. 

Ne samo da nikada nije bila prostitutka, već više od toga ona je herojina, svetica, Autorealizirana (samo-ostvarena) žena, omiljeni učenik i, u isto vreme, supruga Venerabilnog Majstora Aberamentho. To je božanska žena i humana (ljudska) u isto vreme.