O životinjama i još ponečemu...

Dragan Stajin iz Beograda veliki je ljubitelj životinja. Ispred vrata njegovog stana živi mačka koja ga je kako kaže sama pronašla.Već dve godine o njoj brine sa mnogo ljubavi. Da će ga briga o nedužnoj životinji prouzrokovati toliko problema, nije mogao ni da sanja.

Onda ga je komšija prijavio komunalnoj policiji, sad čeka zatvorsku kaznu, strašno!

Tako je Dragane,osvetlaj obraz ljudskoj vrsti!

Niko se posebno ne brine kad je u pitanju zlostavljanje životinja pred zgradama i u okolini istih, to je tužno.

Šta da se radi sa manijacima koji muče i ubijaju životinje svuda oko nas?

Šta učiniti kad ste svedok zlostavljanja životinje?


Pored toga, što je ubistvo i zlostavljanje životinje krivično delo, i Zakon o dobrobiti životinja predviđa da je zabranjeno ubijanje, zlostavljanje i napuštanje životinja, a povreda ovog zakona se prijavljuje nadležnoj veterinarskoj inspekciji. Po članu 3. Zakona o dobrobiti životinja to je i dužnost svakog građanina, da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti. 

Prvo treba povređenu životinju odvesti kod veterinara, sakupiti sve dokaze do kojih može da se dođe (predmet kojim je životinja zlostavljana, fotografije, snimci, izjave svedoka, medicinska dokumentacija o povredama ili obdukcioni nalaz) i podneti krivičnu prijavu neposredno javnom tužiocu, sa tačnim opisom događaja i navođenjem dokaza. Odmah pozovite policiju , a oni će obezbediti dokaze i ako postoji osnovana sumnja podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu. 

Paralelno se može prijaviti ubistvo i zlostavljanje kao krivično delo, ali i veterinarskoj inspekciji, kao kršenje Zakona o dobrobiti životinja.

Medjutim,...
Zakon o dobrobiti životinja, donet 2009. godine, u Republici Srbiji ne primenjuje se dosledno, vrlo često parcijalno, a postoje i slučajevi da se potpuno zanemaruje. Postoji odsustvo saradnje između državnih organa i udruženja za zaštitu životinja, inspekcijski organi su pasivni, odsustvo svesti o značaju prirode i životinja za društvo i stanje u kojem se naša zemlja nalazi, dovode do toga da se Zakon ne primenjuje dosledno. Neusklađenost između Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterinarstvu, koji je donet 2005, stvara takođe probleme u praksi.



Pomozimo životinjama na svaki mogući način, zaštitimo ih od nesavesnih i zlonamernih neljudi, budimo ljudi koji imaju srce i dušu .

Čitala sam negde o ovom slučaju, strašno je šta sve kod nas može da se desi

NOVI SAD - Novosadska policija uhapsila dvojicu maloletnika zbog sumnje da su u kanalu Dunav-Tisa-Dunav izvadila labuda i prerezala mu vrat.

???

Prema nezvaničnim saznanjima, dvojica momaka stara 16 godina koji odrastaju u hraniteljskim porodicama odgovaraće za zlostavljanje i mučenje životinja.
Policija je pronašla nož kojim je zaklan labud, a dečaci su rekli da su to uradili, navodno, iz zabave.
Svirepo.

razumljiv mi jedan lik koji rece..zivotinju bi mi bilo zao da ubijem..ali neke ljude..sa svirepim zadovoljstvom bih poklao

Smatra se da je ova meduza jedina besmrtna životinja na planeti. Trik pomoću kojeg Turritopsis živi večno je proces koji se naziva transdiferentacija, koji pretvara jednu vrstu ćelije u drugu. Dok druge životinje mogu postići samo ograničen nivo transdiferentacije za regeneraciju određenih organa Turritopsi je jedina koja može regenerisati celo telo.

Mnogi bilozi i genetičari bi da otkriju njen eliksir večne mladosti, pa je isputuju, rade studije i istraživanja, a ova malena životinjica duga samo 5mm i dalje čuva tajnu svoje besmrtnosti.

Tashirojima: otok mačaka, Japan
Na otoku Tashirojima živi više mačaka nego ljudi. Tačnije, ovde živi manje od sto ljudi i nekoliko stotina mačaka. Ovdje nema niti jednog vlasnika mačke, s obzirom da se na otoku držanje kućnih ljubimaca smatra generalno neprikladnim, ali i pored toga, mačke ovde žive kao kraljevi. Meštani ih redovno hrane, leče i brinu se o njima.
Prema Turističkoj Zajednici Japana, mačke su donešene na otok kako bi iskorenile štetočine na farmama, a danas ih na otoku ima četiri puta više nego ljudi. Pored nekoliko stotina mačaka, na otoku se mogu pronaći i brojne građevine koje liče na ova umiljata i tvrdoglava stvorenja.

Iguana može izdržati pod vodom 28 minuta.
Crv ima pet srca.
Pingivni mogu roniti u dubine i preko 400 metara.
 Oktopusu se testisi nalaze na glavi.
Jakovo mleko je ružičaste boje.
Golubovi imaju trodimenzionalni magnetski oset.
Kod slonova vlada matrijarhat.
Hrtovi su najbrži psi na svetu mogu trčati brzinom većom od 70 kilometara na sat.
Hobotnica će početi jesti svoje krakove ako je zaista gladna.
Delfini se uz ljude jedini koji vode ljubav zbog užitka.
 Kvakanje patke ne radi jeku.
Morske zvezde nemaju mozak.
 Komarci imaju zube, čak 47.
Jezik kameleona dvostruko je duži od njegovog tela.
 Noj ima veće oko od mozga.
Konji spavaju stojeći i mogu provesti po nekoliko meseci da ne legnu.
 Medvedi se boje muzike.
Orao opazi zeca u trku s čak tri kilometra visine.
 Lemuri, polumajmuni s Madagaskara, padaju u letni, a ne u zimski san.
 Štakor može izdržati bez vode duže od kamile.
Pčele moraju posetiti 4 milijona cvetova, preći 4 puta duži put od opsega zemlje za jedan kilogram meda.
 Devino mleko se ne zgrušava.
Morski psi se nikada ne razbolevaju, jer su imuni na sve poznate vrste bolesti.
 Svinje se ne mogu znojiti.
Šišmiši uvek skreću na levo kada izlaze iz pećine.
 Puževi mogu spavati čitave tri godine.
 Jastogu treba oko 7 godina da naraste i dobije masu od 500 grama.

Alpake (Vicugna pacos) su u Južnoj Americi ono što su ovce nama – stalni izvor vune, odnosno vlakana. Alpaka je pripitomljena životinja iz porodice deva (koje najviše liče na lame /ljame, s tim da su mnogo manje) i najviše je rasprostranjena u južnoameričkim Andama. Njihova prekrasna ‘vlakana’ dolaze u više od 52 prirodne boje, prema klasifikaciji iz Peruua, 12 klasificiranih u Australiji i 16 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Preslatki su! 

I životinje se grle i ljube, paze, maze...

Sa ovim životinjama ne bi valjalo sresti se oči u oči...

Još jedna neverovatna sličnost između ljudi i majmuna



Majmunima koji su postali siročići nedostaje socijalna inteligencija majmuna koji su odrasli uz svoje majke, pokazuje nova studija.

Nova studija povezala je emotivni razvoj bonobo majmuna, jednog od najbližih živih rođaka čoveka, sa sposobnošću da funkcionišu sa drugim majmunima – što je donekle pokazalo i kako su se ljudske emocija razvijale.

„Merenjem nivoa uznemirenoski i uzbuđenja kod velikih majmuna, i načina na koji oni izlaze na kraj sa tim problemima, bili smo u stanju da potvrdimo da je efikasna regulacija emocija ključni deo empatije“, tvrdi istraživač Frans de Val sa Nacionalnog centra za istraživanje primata pri Univerzitetu Ejveri.

Istraživači su posmatrali mlade bonobo majmune u rezervatu blizu Kinšase i način na koji su se oni borili, izazivali nevolje i tešili jedni druge grljenjem ili maženjem.

U 373 interakcije nakon stresa, 318 je izazvano borbom a 55 izazivanjem različitih nevolja, istraživači su otkrili da što je bonobo bolji u tešenju svojih, ili emocija drugih, to su veće šanse da će pomoći i svojim prijateljima. Sličan način reagovanja se može primetiti i kod ljudi.

Isto važi i za bonobo majmune – mladi napušteni bonobo majmuni imaju znatno više problema prilikom izlaska na kraj sa svojim emocijama.

Oni su takođe pokazivali znakove nervoze znatno duže nego majmuni koji su odrasli sa majkama nakon neke borbe ili nevolje.

Siročići su takođe ređe tešili druge majmune u nevolji, najverovatnije zbog toga što su im njihovi problemi izazivali dodatni stres sa kojim ne znaju kako da izađu na kraj.

Izvor: B92

U Jagodini traže ovog psa, sa ovim metalnim čudom oko vrata koji mu je napravio rane, pas ne dozvoljava da mu se priđe, naravno, boji se zlotvora. Razbila bih te koji su mu to učinili, takva deca koja mogu to da rade, sutra će biti smradovi od ljudi.

Sve teže podnosim poglede pasa lutalica dok hodam gradom, sve me to boli, ne mogu da im pomognem, toliko ima tih nesrećnih životinja o kojima niko ne brine, tuku ih i teraju, iživljavaju se na njima, zima je, gladni su i bolesni,....., vratim se tužna kući,  više ne volim šetnje gradom kao pre... Umorila me nepravda i odvratni ljudi oko mene.... Ljudi su užasni... 

Evo gdje ja živim, za ovih preko 25g koliko sam tu, još ni dana do danas nisam vidio psa lutalicu! Ama nijednog. Apsolutno ne. Dok dole kod nas, nema veze koje su to bananan države, ne možeš proći od njih. Psi nisu krivi, krivi su ljudi, društvo i zajednica. Jer ne može mi nitko reći da se taj problem ne može riješiti. I da se ti psi zbrinu itd. Nekada u onoj SFRJ su ih lovci jednom ili 2x u godini ubijali na cesti. To sam bio i sam svjedok. Naravno, to nikakako. Ali i oni imaju pravo na život, nisu to plišane igračke. To su živa bića sa srcem i dušom. Samo to velika životinja zvana ČOVJEK neće nikada da shvati i nauči. Niti želi.Bitno je jel Ceca pušila kome ili jel se Severina u šupak roknula ili jel Palma kupio zebru ili hoće li Thomposn pjevati u Beogradu ili neće.

 Volim Te ypsilon.



Ići u Afriku, videti sve te prelepe životinje....

Stvarno je strašno šta neki ljudi rade sa životinjama.

Životinje imaju i srce i dušu.   

Lav mekog srca odbranio je mladunče gnuo od razjarenog drugog lava. Na snimku koji je postavljen na Jutjubu vidi se kako mladunče trči pravo u čeljusti mladog Lava, ali umesto da ga ubije i pojede, on se zaigrao sa gnuom.

Da li je bio sit ili je lav bio mekog srca, pa nije mogao da ubije mladunče koje se mazilo oko njega. Dodirivao ga je njuškom, šapu je stavio na njegovu glavu, a kada je druga mačka skočila na obrok hrabro se usprotivio i zaštitio ga.

Koze na litici,pardon, hrabre koze na liticama.   

Mama medvedica u akciji oslobađana medvedića iz jedne garaže. Bravo mama medvedice!   

Jedina razlika između svinja i pasa je način na koji se odnosimo prema njima.
Razmislite o tome .

Ovaj snimak, koji je najverovatnije nastao u Bagdadu, “slama” srca širom planete i tera na razmišljanje da li je izrekom “Budi čovek!” napravljena izvesna greška?! Budi osećajno biće kao pas!   

A u mom komšiluku neki skot koji se naziva ljudskim bićem otrovao predivnog psa, mirnog, nežnog, veselog otrovom za prskanje voćki. Pas se mučio i preminuo i najstrašnijim bolovima, sramota me je zbog toliko neljudi koji čine samo zlo što pripadam ljudskoj vrsti.