Sava Šumanović
Najgori forum :: Kultura :: Umetnost
Strana 1 od 1
Sava Šumanović
Sava Šumanović (1896-1942) je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inžinjer. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela. U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava odlazi u Pariz i iznajmljuje atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Pijana lađa – delo Save Šumanovića iz 1927.Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne. Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz proteste ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Avgusta 1942. Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su streljani i sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.
Izvor: Stranica jovicaletic.com
seka- Član u razvoju
- 100
01.01.2013
Re: Sava Šumanović
Drvored
Poslednji izmenio seka dana Čet Feb 07, 2013 10:15 am, izmenjeno ukupno 1 puta
seka- Član u razvoju
- 100
01.01.2013
Re: Sava Šumanović
1927. Сава је насликао "Доручак на трави" који се нашао репродукован у угледном француском чесопису који се бавио уметношћу, заједно с делима Матиса и Дерена, уз одличне критике. Добио је поруџбину да заједно с другим уметницима ослика култну кафану "Куполу", Сава је урадио четири слике на једном од стубова. У напрегнутом и грчевитом раду за седам дана и ноћи уз вештачко осветљење Сава је насликао "Пијану лађу" и изложио је у Салону независних.
У то време Растко Петровић је радио на преводу истоимене Рембоове песме, и своме пријатељу их рецитовао. Уз то Жерикоов "Сплав Медуза" је послужио као непосредна инспирација.
Критика је остала подељена а Сава исцрпљен радом и не проспаваним ноћима је био сувише
погођен оним које је нису позитивно оцениле. Данас "Пијана лађа" улази у ред највиших домета нашег сликарства, и сматра се да је антиципирала другу фазу неореалистичког покрета у Србији.
Отежани услови рада, лоше критике и низ других личних догађаја довели су да се Сава осети нервно исцрпљеним и 1928. за кратко време вратио се у Шид, где је потражио мир сликајући пределе. Настају "Сремске крајине", низ пејзажа на којима бележи јединствену светлост и атмосферу
завичаја. На овој теми ће интензивно радити по коначном повратку у завичај '30. године.
Ни за тренутак болест није сметала његовом стваралаштву. Приредио је самосталну изложбу у Београду, коју су критичари одлично оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да
поново, по поледњи пут оде у Париз.
1929. интензивно ради у преуређеном атељеу на Монпамасу, тада настаје неколико изванредних дела "Пар на клупи", "Луксенбуршки парк" а врхунац достиже на сликама актова чувене париске музе с Монпарнаса-Кики, "Црвени ћилим", и париских предела "Мост на Сени".
Платна су се отезала под наносом боје. Наговештава се поетски реализам којем ће се касније потпуно посветити, а осетан је и умерени колористички експресионизам.
У то време Растко Петровић је радио на преводу истоимене Рембоове песме, и своме пријатељу их рецитовао. Уз то Жерикоов "Сплав Медуза" је послужио као непосредна инспирација.
Критика је остала подељена а Сава исцрпљен радом и не проспаваним ноћима је био сувише
погођен оним које је нису позитивно оцениле. Данас "Пијана лађа" улази у ред највиших домета нашег сликарства, и сматра се да је антиципирала другу фазу неореалистичког покрета у Србији.
Отежани услови рада, лоше критике и низ других личних догађаја довели су да се Сава осети нервно исцрпљеним и 1928. за кратко време вратио се у Шид, где је потражио мир сликајући пределе. Настају "Сремске крајине", низ пејзажа на којима бележи јединствену светлост и атмосферу
завичаја. На овој теми ће интензивно радити по коначном повратку у завичај '30. године.
Ни за тренутак болест није сметала његовом стваралаштву. Приредио је самосталну изложбу у Београду, коју су критичари одлично оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да
поново, по поледњи пут оде у Париз.
1929. интензивно ради у преуређеном атељеу на Монпамасу, тада настаје неколико изванредних дела "Пар на клупи", "Луксенбуршки парк" а врхунац достиже на сликама актова чувене париске музе с Монпарнаса-Кики, "Црвени ћилим", и париских предела "Мост на Сени".
Платна су се отезала под наносом боје. Наговештава се поетски реализам којем ће се касније потпуно посветити, а осетан је и умерени колористички експресионизам.
Poslednji put izmenio Цветко dana Pon Feb 11, 2013 9:15 am, izmenio ukupno 2 puta
Gost- Gost
Najgori forum :: Kultura :: Umetnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
Sre Okt 01, 2014 11:32 pm od ypsilon
» Agresivni osvajači, ili smerni stratezi?
Sre Okt 01, 2014 11:19 pm od pesma
» Parada jada
Sre Okt 01, 2014 5:19 am od ypsilon
» Fotografija dana
Sre Okt 01, 2014 3:18 am od pesma
» Nije lako biti žensko
Sre Okt 01, 2014 3:15 am od pesma
» Форумске свађе
Uto Maj 06, 2014 3:52 am od ypsilon
» Virtuelni roboti tinejdžerke otkrivaju pedofile
Čet Maj 01, 2014 12:17 am od ypsilon
» Iz Mire(Marković) sto đavola vire!
Sub Apr 26, 2014 6:37 am od ypsilon
» Kako pregurati do prvog u mesecu?
Sub Apr 26, 2014 4:31 am od pesma
» Da li se primate na reklame?
Ned Apr 13, 2014 1:35 am od ypsilon
» Gothic
Ned Apr 06, 2014 12:01 am od ypsilon
» Misao dana
Čet Apr 03, 2014 10:40 pm od pesma
» Mindža-njeno kraljevstvo ovozemljsko i ovonebesko...
Čet Apr 03, 2014 10:21 pm od ypsilon
» Crno beli svet
Čet Apr 03, 2014 7:01 am od micikapicika
» Ilustracije
Čet Apr 03, 2014 6:54 am od micikapicika