Dušan Radović

Dušan Radović rođen je u Nišu, u Prilepskoj ulici, 29.11.1922. od oca Uglješe, železničara, sina prote Mihaila iz Čačka, i majke Sofije, domaćice, rođene Stefanović, iz Niša.
Bio je treće od četvoro dece.
Živeo je, kako sam kaže, između dve porodice, veoma različite.
Porodica Radović bila je iz Čačka - prosvećena, obrazovana,stroga i puna vrlina.
Druga je bila porodica Stefanović iz Niša u kojoj je bilo običnih ljudi - železničara, ali punih topline i ljubavi.



Duško na lokomotivi svog oca mašinovođe


Porodica Dušana Radovića se iz Niša preselila u Suboticu 1928. godine gde on završava osnovnu školu i 6 razreda gimnazije. Od 1938. živi u Beogradu. Studira filozofiju a zatim radi na raznim poslovima (Urednik u „Pionirskim novinama", urednik dečje redakcije Radio Beograda, glavni urednik Dečje redakcije TV Beograd itd.). Sa poznatog ,,Studija B" odlazi 1983. u penziju. Preminuo je 16.8.1984.god.


Duško sa gitarom


U njegovoj porodici se živelo strogo i ozbiljno. Otac je bio veoma privržen porodici i Dušan ga je obožavao bez obzira što je bio strog. Prvu pesmu napisao je sa 9 godina i posvetio je njemu.
Dušan Radović je bio književnik, dečji pisac, urednik dečjih emisija radija i televizije, dečjih časopisa i TV serija. Pisao je pesme, priče, humoreske, aforizme, scenarije za igrane i dokumentarne filmove. Pojedine njegove knjige prevedene su na nemački, ruski, engleski i druge jezike. Za svoj rad dobio je niz nagrada. Izdvajamo nagradu,,Zmajevih dečjih igara", ,,Neven", ,,Mlado pokoljenje" i druge. Za tekst pozorišne predstave ,,Na slovo, na slovo" dobio je nagradu ,,Sterijinog pozorja", a za zbirku ,,Smešne reči" počasnu diplomu ,,Hans K. Andersen" međunarodnog društva za brigu o knjigama za decu . Posthumno dobija BIGZ-ovu nagradu. Zahvaljujući njemu u Beogradu izlazi „Poletarac", jedan od najboljih časopisa za decu u Evropi. Beograđani i sada pamte njegovu radio-emisiju ,,Beograde,dobro jutro" kojom ih je budio.


Tekstovi i ime Dušana Radovića nalaze se u Bukvaru, čitankama, domaćim lektirama, enciklopedijama, nazivima ulica i ustanova, časopisima.

Od 1954. do 1984. Dušan Radović je objavio sledeće knjige:

,,Poštovana deco", ,,Tužibaba i još 9 jednačinki", ,,Smešne reči", ,,Zašto deca čačkaju nos", ,,Kako je kit postao domaća životinja", ,,Pričam ti priču", ,,Gde je zemlja Dembelija", ,,Razbojnik Kađa i princeza Nađa", ,,Vukova azbuka", ,,Če, tragedija koja traje" ( sa M. Bećkovićem ), ,,Crni dani", ,,Zoološki vrt Beograd", ,,Dokolice", ,,Beograde, dobro jutro" ( 3 knjige ), ,,Volimo Beograd svakoga dana po malo", ,,Poziv dobrim ljudima", ,,Nikola Tesla", ,,Nije - jeste", ,,Igre i igračke", ,,Krokodokodil", ,,Sedi da razgovaramo", ,,Plavi žaket", ,,Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak" - poezija i proza za decu u 4 knjige.
Posthumno su priređene knjige: ,,Na slovo, na slovo", ,,O plakanju", ,,Vestern", ,,Ženski razgovori", ,,Kratke priče" i ,,Na ostrvu pisaćeg stola".


Kompozitori pišu muziku na njegove stihove:
,,Najbolja mama na svetu", ,,Zdravica", ,,Jesenja pesma"...

Dušan Radović je mislio da poezija treba da obraduje a ne da zbunjuje čitaoce .
Deci je pružio dobro književno štivo, zdravu pouku, igru i oslobodio maštu. Voleo je rad, istinu, a prezirao nerad i sve što laže sebe i druge.
Običnim, razumljivim jezikom pomaže da u životu sagledamo ono što je istinito, pravo i da razvijamo moderan književni ukus.
Prema deci se odnosi sa poštovanjem kao prema odrasloj, ozbiljnoj publici. Njegov rad je riznica pouka i poruka kao što su: ,,Čast đaku", ,,Poštovana deco, Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni", ,,Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje", ,,Radost je privilegija onih koji misle skromno o sebi a lepo o životu", ,,Ne morate vi trčati - neka trče deca, deci je to lakše i prirodnije", ,,Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati - nema prijatelja", ,,Neko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima", ,,Ne morate biti ni dobri ako vam je dobrota jedina vrlina. Lenji i dobri, nesposobni i dobri, ravnodušni i dobri samo su kompromitovali dobrotu".

Dragi moj čitaoče!
Ako nekada budeš pisao, moraćeš o nečemu da pišeš . A to o čemu ćeš pisati dešava ti se baš sada u sedmoj, desetoj ili trinaestoj godini. Zbog toga nemoj žuriti sa pisanjem. Neka ti se sada što više dešava. Pisati se može samo iz bogatog života. Zaposli sada što više svoje oči, uši, ruke i noge. Gledaj, čitaj, traži, prevrći, premeći. Kasnije će sve to progovoriti iz tebe kroz tajnu koja se zove pesma

izvor: klik na link