Антикитера механизам

wikipedia.org ::Антикитера механизам

Верује се да је Антикитера механизам антички механички калкулатор (такође се описује као први „механички рачунар“[1][2]) који је служио за рачунање астрономских позиција. Открио га је 1901. године ловац на морске сунђере у олупини потопљеног трговачког брода код грчког острва Антикитера, између Китере и Крита. Датиран је у 82. п. н. е. Анализе текста пронађеног уз механизам сугеришу да је апарат коришћен 15-20 година пре тога.[3] Технолошки артефакти сличне сложености нису се појављивали наредних хиљаду година.[4]

Димензије механизма су 33 cm (висина), 17 cm (ширина) и 9 cm (дебљина). Направљен је од бронзе и смештен у оквир од дрвета. На њему је исписан текст од око 3.000 слова, који је дешифрован у последњих пар година. Текст је нека врста упутства за употребу, са одељцима о астрономији, географији и механици. Остаци механизма са Антикитере се чувају у Националном археолошком музеју у Атини.
Британски научник и историчар Дерек де Сола Прајс објавио је 1952. године рад у којем је објаснио астрономску намену овог механизма. Он је закључио да Антикитера механизам представља симулатор кретања планета око Сунца и да се може назвати првим аналогним рачунаром.

Апарат има 30 сачуваних зупчаника (претпоставља се да их је укупно било 37). Зуби зупчаника имају облик једнакостраничног троугла. Датум би се у машину унео механички, а апарат би дао податке о положају Сунца, Месеца и друге астрономске податке. Није још извесно да ли се механизам заснивао на геоцентричном или хелиоцентричном принципу. Имао је 3 главна кружна индикатора, један напред, и два позади. Предњи индикатор је био подељен на секторе месеци године египатског календара. Унутар њега, постојала је подела са грчким симболима зодијака. Јулијански календар је уведен у употребу 50-100 година после настанка овог апарата. Спреда су постојале бар три казаљке, једна за датум, а друге две као индикација положаја Сунца и Месеца. Механизам је дизајниран тако да узима у обзир променљиву угаону брзину Месеца и приказује његове фазе на сферном моделу.

Извор

vreme.com ::Tajna drevnog grčkog računara

slobodan bubnjević

Specijalno dizajnirani skener snimio je sve skrivene slojeve kontroverznog antičkog instrumenta, pronađenog pre sto godina na potonuloj rimskoj galiji

Međunarodni tim istraživača iz Grčke, Velike Britanije i SAD otkrio je prošlog meseca nepoznati deo starogrčkog teksta koji je upisan na bronzanim fragmentima takozvanog Antikitera mehanizma, složenog mehaničkog uređaja iz I veka pre nove ere. Delovi ovog jedinstvenog antičkog artefakta pronađeni su pre više od sto godina na davno potonuloj rimskoj galiji i detaljno su istraživani u nekoliko navrata. No, zagonetka porekla i prave namene mehanizma nikada nije do kraja rasvetljena. Uz pomoć posebno dizajnirane opreme, naučnici sa univerziteta iz Atine, Soluna i Kardifa snimili su sve skrivene slojeve Antikitera mehanizma. Tako je otkriveno ukupno hiljadu novih slovnih znakova urezanih na fragmentima mehanizma. Bez specijalnih skenera sa X-zracima, ovaj tekst se nije mogao pročitati zato što su pločice i zupčanici artefakta korodirali i značajno se oštetili tokom svog dve hiljade godina dugog boravka pod morem. "Ovi drevni grčki zapisi se uglavnom odnose na brojeve povezane sa astronomskim fenomenima", eksluzivno za "Vreme" kaže Majk Edmunds, fizičar sa Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji, šef projekta za istraživanje Antikitera mehanizma. "Novi znaci govore i po nešto o konstrukciji mehanizma."

Istraživanje u kome su istovremeno učestvovali istoričari, arheolozi, astronomi, fizičari i inženjeri obavljeno je u depoima Nacionalnog arheološkog muzeja Grčke, gde se među mnogim dragocenim nalazima, čuva i Antikitera mehanizam, najsloženiji instrument koji je sačuvan iz antičkih vremena. Osim jedne rekonstrukcije samog mehanizma u Montani, u SAD, ni u jednom muzeju na svetu ne postoji sličan artefakt. Zbog svoje jedinstvenosti, Antikitera je dugo bio sporan arheološki nalaz, uređaj preterano složen i precizan za vreme u kome je nastao. Sačuvani brojčanici, pločice i zupčanici od bronze nekada su činili metalnu celinu veličine kutija za cipele koja je bila učvršćena drvenim ramom. Na svim spoljnim površinama kutije, brojčanika i zaštitnih vrata u bronzu je bio urezan starogrčki tekst. Deo tog teksta, dužine od hiljadu karaktera, ranije je već bio rastumačen, ali se sada otkrilo još toliko znakova.

RimskA GALIJA: Mehanizam je otkriven u blizini egejskog ostrva Antikitera po kome je dobio ime. Grčki ronioci, lovci na sunđere, pristali su u blizini ostrva uoči Uskrsa 1900. godine pošto su prethodno bili zatečeni iznenadnom olujom. Na dubini od 42 metra, ronioci su pronašli potonulu rimsku galiju, što je izazvalo veliko uzbuđenje u javnosti. Arheolozi su zaključili da je galija potonula oko 80. godine pre nove ere i da je bila deo rimskog konvoja koji je sa ostrva Rodos prenosio grčke umetnine. Podvodnom lokalitetu se vratio arheolog Spiridon Stais, koji je 17. maja 1902. godine primetio da je umetnut zupčanik na jednom komadu stene izvađenom sa galije. Ispostavilo se da je stena zapravo mehanizam od bronze dužine 33, širine 17 i debljine devet centimetara. Artefakt se u prvi mah sastojao iz tri polomljena komada i mnogo sitnijih fragmenata, a do 2005. godine pronađeno je više od 70 delova mehanizma.

"Nastao je oko 100 godina pre nove ere, plus-minus 40 godina", smatra profesor Edmunds. "Mehanizam je vrlo oštroumno napravljen i pažljivo osmišljen. Možda po svojoj konstrukciji nije jedinstven – verovatno postoje i drugi slični neotkriveni mehanizmi koji možda nisu sasvim izgubljeni." Složenost mehanizma nije se uklapala u predstave o stepenu razvoja tehnologije u I veku pre nove ere. Sofisticirani komplet zupčanika koji ekscentrično rotiraju funkcioniše kao svojevrsni epiciklični ili diferencijalni sistem zupčanika, za kakve se smatralo da su otkriveni tek u XVI veku kada je počeo ubrzani razvoj mehaničkih časovnika. Bez pravih naučnih objašnjenja njegovog porekla, artefakt je tokom većeg dela XX veka bio misterija za naučnike i povod za najraznovrsnije diletantske spekulacije. Prvo opsežnije istraživanje preduzeo je 1951. istoričar nauke Derek Prajs sa Univerziteta Jejl. On je 1974. godine objavio delo Grčki zupčanici, u kome je na osnovu postojećeg urezanog teksta i rekonstrukcije sistema zupčanika izneo teoriju da je Antikitera mehanizam analogni računar za određivanje položaja planeta. Pre nekoliko godina, Majkl Rajt iz Muzeja nauke u Londonu, doveo je u sumnju Prajsovo istraživanje. On je osporio njegovu rekonstrukciju, pre svega funkciju dva brojčanika na poleđini mehanizma, ali je verovanje u Prajsovo viđenje ostalo rasprostranjeno.

PROJEKAT OD DVANAEST TONA: Kako bi se otkrila namena mehanizma, pokrenut je projekat za istraživanje Antikitera mehanizma. Ovaj program je povezao istraživače sa Univerziteta u Kardifu u Velikoj Britaniji, Nacionalnog univerziteta u Atini, Aristotelovog univerziteta u Solunu i Nacionalnog arheološkog muzeja Grčke.

U sličnim situacijama, naučnici za skeniranje artefakata koriste takozvanu trodimenzionalnu kompjutersku tomografiju sa X-zracima. Ovaj metod je ekvivalentan svakodnevnom skeniranju pacijenata koji koriste lekari u dijagnostičkom postupku. No, neki od bronzanih fragmenata Antikitera mehanizma debeli su i do 12 centimetara, a pošto je bronza materijal relativno velike gustine, za skeniranje ovakvih predmeta bilo je neophodno X-zračenje visoke energije. Međutim, skeniranje takvog artefakta zahteva i veliku oštrinu slike, pa je neophodno koristiti sistem za mikro fokusiranje, a većina postojećih mikro fokusirajućih skenera radi na niskim energijama.

Da bi otklonili ovaj problem, inženjeri kompanije X Tek su za potrebe projekta konstruisali poseban mikro fokusirajući skener koji radi na naponu od 450 kilovolti. Ovaj uređaj se sastojao od tri skenera i pet detektora teških osam tona. U međuvremenu, kompanija HP je napravila specijalni uređaj za 3D površinsko snimanje. Čitav komplet instrumenata kompanija HP i X Tek bio je težak 12 tona. To je predstavljalo problem za istraživače, jer se dragoceni artefakt poput Antikitera mehanizma ne sme izneti iz Nacionalnog arheološkog muzeja Grčke, tako da je čitava visokotehnološka skalamerija doneta iz Amerike u Atinu i uz prilične muke uneta u muzej. Pripreme fragmenata trajale su šest meseci, a samo snimanje svega nekoliko minuta.

Skriveni tekst: "Na svim fragmentima mehanizma uspešno smo izveli trodimenzionalnu tomografiju sa X-zracima", kaže Majk Edmunds. "Zahvaljujući tome, izvršili smo nova merenja broja zubaca i rasporeda zupčanika. Naročito je važno što su nam tomografski snimci omogućili da ispod površinskih slojeva vidimo i pročitamo dva puta više skrivenih znakova na zapisima nego što je to ranije bio slučaj." Do sada je dešifrovano 95 odsto otkrivenog dela teksta. On objašnjava kretanje planeta i funkcionisanje mehanizma, što je Edmundsa i njegove grčke kolege, Janisa Bitcakisa i Ksenofona Musasa, navelo na zaključak da su zapisi svojevrsno antičko uputstvo za upotrebu mehanizma. No, mada su rezultati istraživanja izazvali veliko uzbuđenje kada su prošlog meseca na konferenciji u Atini prikazani do tada neviđeni delovi grčkih reči i usamljenih znakova, istraživači još nisu objavili svih hiljadu novootkrivenih slovnih znakova, pošto istraživanja još nisu okončana.

"Prvi rezultati našeg istraživanja biće objavljeni u novembru 2006. godine", najavljuje profesor Edmunds. "Nadamo se da će digitalna arhiva podataka o strukturi Antikitera mehanizma, nastala kao rezultat projekta, postati dostupna široj javnosti tokom 2007. godine." Trodimenzionalna struktura Antikitera mehanizma, veličine jednog terabajta, obezbediće dragocene podatke za buduće istraživače. To će bez sumnje pospešiti dalji razvoj trodimenzionalnih modela i pravljenje rekonstrukcija, kao i bolji uvid u razvoj nauke u antičkom dobu. Uputstvo za upotrebu, bez obzira na to da li je prethodno provelo dva milenijuma pod vodom, ipak omogućuje da se sastavi svaka mašina od rasturenih delova.

Prvi analogni računar:

Izvor