Adikcija(zavisnost)

Malo je onih koji nisu od ničega zavisni, za toliko toga žudimo, toliko toga ima čemu robujemo, čemu smo skloni, bez čega ne možemo. Spisak je dovoljno dug da se zamislimo i porazmislimo o našim problemima zavisnosti. Droge imaju više lica.


Droga je ona hemijska supstanca koja nije nephodna za funkcionisanje organizma, ali ima dejstvo na fiziološko i psihološko funkcionisanje. Usleg dugotrajnog delovanja droga, može doći do tolerancije na njih tj. do smanjivanja učinka supstance. Posle kraćeg ili dužeg vremena, korisnici droge moraju da povećaju dozu da bi postigli iste fiziološke i psihološke efekte. Prestankom delovanja droge kod osoba koje su od nje zavisne javljaju se ekefti suprotni onima do kojih dolazi kad se određena droga uzme. Ako je droga umanjivala bol, organizam na njeno odsustvo reaguje osećajem jakog bola. Reakcije organizma na odsustvo droge predstavljaju apstitencijalni sindrom. Mogu se javiti telesna i psihička zavisnost, kada osoba žudi za drogom.

O ovom pojmu se može govoriti ukoliko:

1.       Osoba žudi za uzimanjem droge
2.       Postoji tolerancija na drogu- oseća potrebu za sve većom količinom
3.       Osoba upada u finansijske teškoće da bi zadovoljila svoju strast
4.       U pojedincu postoji izražen unutrašnji konflikt povezan sa uzimanjem droge
5.       Raspoloženje osobe zavisi toga da li je uzeo drogu ili ne

E, travu i Jovu travara probao jos nisam. Ono kada bi sebe opisao u vezi tih cuda pomislili bi da sam svetac. Niti pijem, niti pusim,a kavu isto ne pijem. Sto rekao moj pok. profesor, mali ti si rodjen za svecenika. Nije me nikada nijedno vuklo, konkretno cigare, napusio sam ih se pasivno za 3 zivota. Alkohol mi je gorak, pio naftu ili konjak isto. Samo sam probao, da ne budem "pizda" i odmah sovu zaklao. Tako da od tog sporta nista. Kavu cim popijem idem odmah na WC-salicu. Tako da sam u startu batalio, ono popijem nekada u 100g. Eto jos se otimam i trzam. 

A seks ypsilon,kako se nosiš sa njim?

Za većinu ljudi seks je nešto lepo i oni teško mogu da zamisle da je to za nekoga zavisnost koja uništava njegov i život njegovih bližnjih. Seks zavisnicima postaje prioritet, bitniji od porodice, prijatelja, posla. Za njih je seks kao droga koja ih dovodi u stanje blažene omamljenosti.



O tom problemu problemu napisani su mnogi radovi, najnovija knjiga je - "Izlazak iz senke zavisnika od seksa" Patrika Karnsa, američkog seksologa koji je utemeljio koncept zavisnosti od seksa.


Na brojnim primerima iz prakse Karns odgovara na važna pitanja: kada potreba za seksom postane više od toga? Kako kod sebe i drugih prepoznati simptome zavisnosti? Kako je pornografija promenila našu kolektivnu svest o seksu? Od čega zavisnost od seksa štiti osobu? Kako ova zavisnost uništava život i porodicu? Kako i kada obavestiti partnera o svojoj zavisnosti? 

Procenjuje se da je između tri i pet odsto ljudi zavisno od seksa. Muškarci češće imaju ovaj problem od žena. ''Žene su više navučene na romansu“, kaže psiholog Stiv Ejhnel. 

Zavisnost od seksa nije vezana samo za bogate i slavne, ona pogađa ljude iz svih svera života, kultura ili orijentacija i nije ograničena na pol ili godine. 

Seks, kao i hrana, je osnovna ljudska potreba. Sa internetom, postao je lako dostupan. Sajberseks je prozvan kokainom ove vrste zavisnosti jer ga je lako sakriti i demantovati nego javnu upotrebu droge ili alkohola. Posledice, međutim, mogu biti pogubne - gubitak posla, uništeno zdravlje, finansijska propast i gubitak porodice. Ti ljudi zaista pate. 

Seks proizvodi istu hemijsku reakciju u centru za zadovoljstvo u mozgu kao i rulet kod kockara ili hrana kod kompulsivnih prežderača. 

I ova zavisnost kao i druge često služi da ublaži bol drugih trauma u životu. Studije vršene na seksualnim zavisnicima u proteklih 20 godina pokazale su da je veliki broj njih bio zlostavljan kao deca, da imaju problem sa intimnošću i u formiranju zdravih veza.

Ortoreksija - zavisnost od zdrave hrane

Ima i toga,ljudi stalno preteruju, doživeti stotu, doživeti stotu...

Ortoreksičari obično nisu zabrinuti za svoju težinu, ali ni slučajno neće pojesti neku namirnicu, pa bilo to i voće, za koju smatraju da sadrži neki nezdravi sastojak. Silna posvećenost izboru zdrave hrane čini da se oni, posebno dok jedu, osećaju kao ljudi puni vrlina.
Opsednutost zdravom hranom često može dovesti do ozbiljnog poremećaja zvanog ortoreksija. Reč je o stanju koje se, prikriveno etiketom „najkvalitetnija ishrana“, neočekivano javlja jer dolazi do iznurivanja organizma. Od malo poznatog poremećaja boluje sve više ljudi, posebno tinejdžera.

 Naime, ljudi počinju iz ishrane da izbacuju čitave grupe namirnica, poput mesa, i postaju ubeđeni da su 'netolerantni' prema nekim drugim grupama hranljivih namirnica kao što su pšenica i mlečni proizvodi.
Hraniti se zdravo u trenutnim okolnostima nije nimalo lako, jer izbor pravih namirnica često traži veoma savestan pristup. Međutim, ortoreksičari su skloni da se potpuno posvete planiranju predstojećih jelovnika i obroka, ali „ako neko oseti drhtaj pravog zadovoljstva već od razmatranja i planiranja zdravog obroka za neki sledeći dan, onda sigurno postoji nešto loše u njegovim interesovanjima, njegovoj pažnji i životnim shvatanjima", navode stručnjaci.
Ishrana kod kuće može da bude bolja za zdravlje svih ljudi, no, rigidna ortoreksična ishrana može da vodi u pravu socijalnu izolaciju. Najčešće ti ljudi donose svoju hranu u odvojenim posudama, žvaću polako, izgledaju osećajno i puni vrlina dok s visine gledaju ostale kako naglo gutaju „otpatke".

Razni oblici kockanja i klađenja su u Srbiji doživeli ekspanziju u zadnjih petnaestak godina. Kladionice i kockarnice su podelile Srbiju na one koji zarađuju od kocke i one koji od nje boluju. Ovih drugih je sve više, a posebno zabrinjava da ih ima mnogo među mladima.

Naš zakon ne dozvoljava maloletnicima klađenje i kockanje, ali se kontrola njegovog sprovođenja i sankcionisanje slabo sprovodi, tako da mnogi mladi počinju da se klade još u osnovnoj školi, u srednjoj su već "okoreli" kockari, koji završavaju sa zelenašima na vratu. Tipičan patološki kockar počinje sa manjim ulozima. To je novac za užinu kod dece ili sitni ulog kod starijih koji žele da se zabave. Oni u početku veruju da imaju više sreće od ostalih i da mogu da pobede svaki sistem. Misle da mnogo znaju o sportu pa im to uliva samouverenost da će sasvim sigurno pogoditi ishod sportskog meča. Ako imaju tu nesreću da u početku klađenja dobijaju to ih ponese, stiču utisak da su jako uspešni kladioničari i kreću putem opsednutosti kockom. Drugovi im se dive zboh uspeha u klađenju. Nekada i sami roditelji misle da to nije strašno i da možda čak i nije loše kao zanimacija da se dete ne bi odalo alkoholu ili drogi. Neznaju da ih od tih zavisnosti malo deli. Mnogi mladi posežu za psihoaktivnim supstancama kako bi mogli duže da budu budni i ne odvajaju se od aparata za kockanje.

Nakon faze dobitaka, pre ili kasnije sledi faza gubitaka. U toj fazi čovek povećava ulog, juri za dobitkom, veruje da gubitnička faza samo što nije prošla. Sujeveran je, sve mora da bude isto kao kada je dobijao, ista kladionica, isti sto, isti krupije. Treća faza je faza očajanja i depresije, kada kockar počinje da se otuđuje od svoje okoline i okreće svojoj patnji i ideji kako da povrati izgubljeni novac.

Patološki su kockari, kaže nauka, zavisni od adrenalina jer u trenucima "akcije" ovaj hormon se luči u većim količinama i može da izazove zavisnost. Kockar neprekidno juri za tim osećajem, koji mu daje adrenalin. Kasnije mu je samo bitno da može neprekidno da igra. I sam dobitak mu više ne izaziva sreću, on postaje samo neophodan da bi dalje mogao da igra.

Čekam samo da napišeš nešto o zavisnosti od interneta  

I kako se leči

Uh, izbegavam temu   od ove zavisnosti se tresem svako pre podne, šta reći a ne zaplakati?

 

Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti. 

Ozbiljno je znači....

Vreme provedeno za računarom je najčešće pominjani kriterijum za dijagnostifikovanje poremećaja zavisnosti od interneta i smatra se da je 4 do 6 časova dnevno simptom zavisnosti. Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo on-line boravak na mreži, već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, rasprave na grupama, čitanje preuzetih vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte i dr.


Ako ovo analiziramo, doći ćemo do sledećeg zaključka: od 24 časa, prosečno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati dnevno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.


Znači,čim uključlimo računar, bolest je tu... 'El se računa kao olakšavajuća okolnost ako se bakćemo sa netom u radno vreme? Ne vredi mi da se vadim.  

Internet zavisnost se ispoljava u više oblika:

zavisnosti od igranja kompjuterskih igara

zavisnost od surfovanja internetom

zavisnost od sajberseksa

zavisnost od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta

zavisnost od internet kockanja

zavisnost od kompjutera uopšte

Ovaj oblik zavisnosti je relativno nova bolest, a kako ima karakteristiku masovnosti možemo reći i novi socijalni problem. Naime, 1996. godine je prvi put upotrebljen pojam internet addiction – internet zavisnost. Ubrzo zatim počinju da se otvaraju prve institucije specijalizovane za ovaj problem, a danas ih već ima u čitavom svetu.

Ma daj nešto o lečenju 

Daj ti, neki recept,možda da nestane struje u celoj Srbiji na nekoliko godina, ako preživimo bez neta tada,izlečeni smo a,šta veliš?