Religije sveta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Religije sveta

Počalji od pesma taj Ned Sep 01, 2013 2:37 am

U svetu postoji mnogo religija ali najviše su rasprostranjene:
hrišćanstvo, judaizam, islam, budizam, hinduizam i sikizam. Ove religije proširile su se daleko od područja gde su nastale i imaju sledbenike po celom svetu.

Religija je zbir verovanja koja ljudima pomažu da razumeju svet i događaje u njemu. Većina pobožnih ljudi veruje u jednog ili nekoliko bogova.
 
U judejstvu, hrišćanstvu i islamu ljudi veruju u jednog boga.
U hinduizmu i japanskoj religiji šinto veruje se u više bogova.

Ljudi su obožavali bogove još u starim vremenima. Oduvek su verovali da je svet stvorilo neko nevidljivo biće ili više takvih bića. Mnoga stara verovanja zasnivaju se na moći prirodnih sila, sunca i kiše, koji su neophodni za nastanak života. Verovali su da treba da obožavaju bogove Sunca i kiše i da im prinose žrtve kako bi njihovi usevi uspevali.
U današnjem svetu, religije se međusobno razlikuju, ali imaju i nekih sličnosti. Ljudi se pridržavaju prihvaćenih obreda i slave određene praznike. Odlaze na mesta za molitve, kao što su crkve, sinagoge, džamije ili hramovi. U većini religija sveštenici obavljaju verske službe i drže propovedi vernicima.
Šest najvećih vetskih religija:
                                                                    JUDAIZAM

Judejstvo je religija jevrejskog naroda. Oni veruju u jednog boga koji je stvorio Nebo i Zemlju. Bog ima savez (ugovor) sa svakim čovekom koji vodi ispravan život. Njihova sveta knjiga je jevrejska Biblija (Stari zavet hrišćanske Biblije). Njen najvažniji deo je Tora, u kojoj su sadržani božiji zakoni. Biblija, zajedno sa mnogim jevrejskim praznicima posvećena je sećanju na događaje iz istorije Izraela, zemlje iz koje potiču Jevreji. Običaj je da Jevreji ne rade subotom koju nazivaju Sabat. Riječ „sabat“ potiče iz hebrejskog jezika i znači odmor. Subota je glavni dan za obožavanje boga kada Jevreji odlaze u sinagoge da prisustvuju službi koju vodi rabin.

BUDIZAM

Budisti ne obožavaju bogove, već slede učenja jednog indijskog princa, Sidarte Gautame. Živeo je između 563. i 483. g. p. n. e. Sidarta je živeo raskošnim životom u dvorcu svog oca, ali je video patnju ljudi oko sebe i želeo je da nađe odgovor na to. Otišao je od kuće i proveo 6 godina u učenju i razgovoru sa svetim ljudima. Jednog dana seo je pod jedno smokvino drvo i odlučio da tu ostane sve dok ne nađe odgovor. Posle 49 dana dospeo je u stanje mudrosti u kome je razumeo ljudske patnje i shvatio kako ljudi mogu da žive jedni sa drugima u miru i slozi. Dostigao je nirvanu, ili prosvjetljenje (ime Buda znači prosvijetljeni). Proveo je ostatak života putujući i učeći ljude kako da žive srećnije i bolje. 
Buda je učio o četiri “plemenite“  istine:
 1. Život je pun patnje 
 2. Ova patnja je posledica pohlepe
 3. Patnja bi nestala ako bismo prestali da žudimo za materijalnim dobrima
 4. Postoji put do stanja mira.
Danas u svetu ima oko 400 miliona budista od kojih mnogi žive na Dalekom istoku. Neki budisti posvećuju život veri i postaju kaluđeri i kaluđerice kako bi mogli da prenose na ljude Budino učenje ili darmu. Ovi kaluđeri i kaluđerice žive jednostavnim životom u manastirima. Oni obavljaju obrede u hramovima i manastirima gde ljudi dolaze da meditiraju i odaju poštovanje Budi. Budine propovedi zapisane su 300 godina posle njegove smrti i to su sveti tekstovi koje budisti proučavaju. Budizam ima dve glavne grane: teravadu i mahajanu. Ove grane slave različite, ali svi budisti proslavljaju Budino rođenje, prosvjetljenje i smrt kao tri najvažnija datuma u toku godine.

HINDUIZAM
Hinduizam je jedna od najstarijih religija u svetu. Pojavio se pre više od 4000. godina u Indiji. Pripadnici ove religije vjeruju u zbir ideja koje se nazivaju darma ili istina. Sve žive stvari imaju dušu koja se iznova rađa više puta, kako u životinjskom tako i u ljudskom obliku. Postupci (karma) ljudi u ovom životu odrediće njihovu sudbinu u narednom. Religija hindu ima mnogo bogova koji su samo razni oblici vrhovnog duha: Brahmana.
Tri najvažnija boga su Brahma (stvaralac), Višnu (čuvar) i Šiva (uništavač).
Mesto u kome se pripadnici hindu religije mole naziva se mandir, ali se često koristi i naziv hram. Mandiri postoje u cijelom svetu, gde god ima naseljenih pripadnika hindu religije i uglavnom su ukrašeni reljefima i kipovima. Svaki mandir ima svog sveštenika koji obavlja obrede i stara se o svetim prizorima bogova. 
Za pripadnike hinduizma reka Gang koja teče kroz śevernu Indiju i Bangladeš, sveta reka. Oni veruju da se kupanjem u ovoj reci spiraju i njihovi ovozemaljski gresi. Milioni ovih ljudi odlaze na hodočašće u sveti grad Varanasi (poznat kao Benares). Varanasi je jedan od najstarijih gradova u Indiji. U njemu, duž rečne obale, postoje posebne stepenice, zvane gati, da bi ljudi mogli da se kupaju u Gangu. Na povratku kući ponesu sa sobom malo vode iz reke kao blagoslov.
Hinduizam pridaje čovečanstvu atribute božanskog. Brahma je sve, i prema tome svako ima božansku prirodu. Atman ili biće je jedno sa Brahmanom. Svaka realnost izvan Brahmana smatra se iluzijom. Duhovni cilj svakog hindusa je da postane jedno sa Brahmom i tako prestane da postoji u svom iluzornom obliku individualnosti. Takva sloboda naziva se mokša. Dok ne postigne mokšu, hindus veruje da će biti reinkaniran sve dotle dok u potpunosti ne spozna istinu, a to je da ne postoji ništa osim Brahme. Šta će neko biti u sledećoj reinkarnaciji zavisi od karme, principa uzroka i posledice kojim upravlja prirodna ravnoteža. Prošlost pojedinca određuje njegove buduće živote. 

HRIŠĆANSTVO

Hrišćani veruju u jednog boga koji je poslao svog sina Isusa Hrista na zemlju da spase ljude od greha žrtvujući sopstveni život. Ime Hristos potiče od grčke reči koja znači miropomazani. Hrišćanska sveta knjiga Biblija sadrži kako Stari zavet tako i Novi zavet u kome su opisani život i rad Isusa Hrista i njegovih učenika. 
Isus se rodio pre više od 2000 godina, u Judeji, koja je tada pripadala Rimskom carstvu. Proveo je život učeći ljude ljubavi i opraštanju. Imao je mnogo sledbenika, ali i neprijatelja među jevrejskim sveštenicima. Ti sveštenici ubedili su rimskog guvernera da osudi Isusa na smrt razapinjanjem na krst. Ali, njegovi sljedbenici, posebno apostol Pavle, pronosili su poruku hrišćanstva po celom Rimskom carstvu. 
Rimljani su mnogo godina progonili hrišćane, ali je hrišćanstvo na kraju postalo zvanična religija carstva, za vreme cara Konstantina (274. – 337. g).
Posle propasti Rimskog carstva hrišćanstvo je nastavilo da se širi po novim carstima koja su nastala u Evropi. Sve više ljudi prelazilo je u hrišćanstvo. Vekovima su misionari putovali po svetu kako bi preobratili ljude u hrišćanstvo. Danas u svetu ima više od jedne milijarde hrišćana. 
Hrišćani učestvuju u dvema svetim tajnama, činovima koji učvršćuju njihovu vezu sa Bogom. Prva je sveto pričešće: uzimanje hleba i vina koji su blagosloveni.  Ljudi se primaju u ovu veru krštenjem, drugom tajnom, kao znakom da su grehovi sprani. Deci i bebama voda se prska po glavi. 
Tri glavne grane hrišćanstva su:
katoličanstvo, protestantizam i pravoslavlje. U sve tri na snazi su osnovna načela, ali postoje neke razlike. 
U katoličkoj crkvi papa (od latinske reči koja znači otac) ima vrhovnu vlast. 
Pripadnici pravoslavne vere smatraju da su njihovi patrijarsi najviši. Protestanti vjeruju da je Biblija iznad svih i svega. 
Hrišćanskih praznika ima mnogo tokom cele godine, ali su dva najvažnija:
Božić na koji se slavi Hristovo rođenje, i Uskrs, slavljenje hrišćanskog verovanja da je Isus ustao iz mrtvih i uzneo se na nebo.
SIKIZAM

Većina Sika živi u Pendžabu, u Indiji. Njihov sveti grad je Amritsa. Siki slede učenje deset vođa koji se zovu gurui (guru je reč iz pendžapskog jezika i znači „sveti čovek“). Prvi guru je osnivač sikizma bio je Nanak, koji je rođen kao pripadnik vere hindu. Guru Nanak smatrao je da svetkovine i obredi stvaraju podelu među ljudima različitih religija i da je jedino važno kako se ljudi ponašaju i u šta veruju. Svaki guru koji je došao posle njega bio je posebno odabran da nastavi njegov rad. Učenja gurua zapisana su u svetoj knjigi Sika koja se zove Guru grant ahib. 
Siki veruju u jednog boga koji je stvorio vasionu. Njihovo mesto obožavanja naziva se gurdvara, što znači “božija kuća“. U sikizmu ne postoje sveštenici. Čitači, koji se nazivaju granti vode službu u gurdvari ali svaki član verske zajednice može da uzme reč tokom službe. Siki danas žive po celom svijetu, a za dan posvećen bogu prihvataju dan zemlje u kojoj žive. Ova religija ima preko 23 miliona sldbenika.

ISLAM
Islam znači “pokoravanje božijoj volji“. Sledbenici islama zovu se muslimani. Osnivač islama bio je prorok Muhamed koji se rodio u Meki, u Arabiji 570. godine. Bio je na hodočašću na planini Hira u blizini Meke kad mu se javio anđeo Gavrilo da mu kaže da postoji samo jedan bog, a to je Alah, i da on, Muhamed treba da postane Alahov prorok i propoveda božiju volju. Prorok Muhamed počeo je da propoveda, ali ljudi u početku nisu verovali u ono što im je govorio. Hodočasnici koji su dolazili u Meku donosili su ovom gradu zaradu i ljudi nisu želeli da se to promeni. Godine 622. prorok Muhamed i njegovi sledbenici bili su prinuđeni da pobegnu iz Meke u grad Jatrib koji je posle dobio ime Medina (grad proroka). Ovo bekstvo koje se naziva hidžra označilo je početak islamskog kalendara. Prorok Muhamed nastavio je svoje propovedi u Medini. Govorio je da mu je Alah rekao da ljudi treba da žive zajedno u miru, a ne da vode međuplemenske borbe. Sveta knjiga muslimanama je Kuran. Za muslimane je islam način života. Utemeljen je na 5 pravila, ili stubova:
Nema drugog boga osim Alaha. Prorok Muhamed je njegov glasnik.
Alahu se mora moliti 5 puta u toku dana u vremenu zapisanom u Kuranu
Bar jednom godišnje dati milostinju siromasima
Mulimani treba da poste izmedju jutra i večeri,naročito za Ramazan
 Treba bar jednom u životu da odu na hodočašće u Meku.

Muslimani se mole bogu u džamijama i pozivaju se na molitve pet puta u toku dana na vreme zapisano u Kuranu. Muslimanski verski vođa zove se imam. Za muslimane je najvažniji dan petak. Tada se okupljaju u džamiji da slušaju propoved imama, a to okupljanje naziva se salat-ul-džumu’ah. U Islamu se praznuju dva glavna verska praznika. Prvi je Eid Al-Fitir, praznik uspješnog posta tokom meseca Ramazana. Ramazan je razdoblje posta i molitvi koji traje mesec dana i odnosi se na vreme kada se anđeo Gavrilo javio proroku Muhamedu. Tokom Ramazana od jutra do večeri moraju da poste svi muslimani stariji od 12 godina. Čim se na kraju Ramazana pojavi mlad mesec počinje praznik Eid Al-Fitir koji traje tri dana. Drugi praznik je Eid Al-Adha praznik Žrtve, koji se proslavlja na kraju hadžiluka ili hodočašća. Od svih muslimana očekuje se da bar jednom u životu odu na hodočašće u Meku. Islamski kalendar zasniva se na mesečevim menama tako da muslimanski praznici padaju svake godine na drugi datum.


_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu