Šta u stvari jedemo?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Šta u stvari jedemo?

Počalji od pesma taj Čet Sep 05, 2013 4:11 am



Tekst napisao Zlatko Šćepanović


 Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna

Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.


Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.

Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana

Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.

Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“

Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.

Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer  i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.

Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta u stvari jedemo?

Počalji od pesma taj Čet Sep 05, 2013 4:41 am


10 RAZLOGA PROTIV GMO HRANE
(J. Vranić)

O genetskom inženjeringu od samog početka postoje suprotna mišljenja. Na jednoj strani su zagovornici i promoteri genetskog inženjeringa, iz krugova naučnika, zdravstvenih radnika, predstavnika vlasti (tzv. autoriteti) koji navodno samo u eksperimentalne svrhe mutiraju hranu i negiraju svaku kritiku ili činjenice koje svedoče o štetnosti novih mutanata.

Na drugoj stani su građani koji brinu o svom zdravlju i zdravlju svojih potomaka, ekološki pokreti, pristalice zdravog načina života, verujući ljudi i svi oni koji razmišljaju kritički i žele da budu sigurni u zdravstvenu bezbednost hrane koju će jesti.

1. GMO su okruženi samo lažima

- Genetski inženjering hrane zasnovan je na sledećim tvrdnjama:

da je GM hrana bezbedna za ljudsku ili životinjsku upotrebu, da su GM usevi otporni na sušu i druge vremenske nepogode, da je GM usevima potrebno mnogo manje vode nego prirodnim i nema potrebe za korišćenjem štetnih hemikalija u poljoprivredi, što doprinosi očuvanju okoline, da gajenje GM useva dovodi do povećanja prinosa i da se na taj način može povećati količina hrane te smanjiti glad u svetu

U praksi, svaka od ovih tvrdnji pokazala se kao lažna. Problem je samo što se sve ove „eksperimentalne laži“ najviše obijaju o glavu potrošača.

2. GM hrana nije prava hrana

Biljke na našoj planeti stvorene su tako da budu savršena hrana čoveku. Kao i čovekov organizam, i svaka biljka u sebi sadrži mnoštvo mikroelemenata. Mi ne znamo na koji način su baš ti elementi i u baš toj količini utkani u svaku biljku. Još manje znamo i razumemo na koji su način te informacije zapisane u genetskom materijalu živih bića.

Veštačko modifikovanje živih bića u laboratorijama funkcioniše na principu ruskog ruleta. Često promašiš, a ponekad i pogodiš! U većini slučajeva modifikovanje organizama ne uspeva, ali ponekad se i desi da ti mutanti koje naučnici stvaraju, čoveku liče na hranu. Na primer, paradajz sa genima ribe je okrugao, crven, kiselkast i na oko izgleda baš kao paradajz, ali...
Zašto bismo uopšte želeli da jedemo nešto što samo liči na hranu? 

3. Ne postoji realna potreba za „GM hranom“

Jedna od mantri promotera bioinženjeringa je da samo sa „GM hranom“ mogu da nahrane planetu. Da malo razmislimo o tome. Zar je uzrok gladi u svetu to što je prirodno seme loše? Zar nije uzrok siromaštva u neravnomernoj raspodeli bogatstava? Nije valjda Bogom dano seme uzrok gladi širom planete?

Različiti eksperimenti pokazuju da su upravo GM biljke nesposobne za reprodukciju i još se nije desilo da one donesu veći rod od prirodnog semena. Sve više postajemo svesni da su priče o čudesnom semenu koje donosi bolji rod zaista samo bajke za decu. I da mutant-seme donosi bolji rod, da li bi to bio dovoljan razlog da se uništi sve što je prirodno? A GM iznvazivno seme upravo tako deluje na okolinu

4. Ne postoje ozbiljne studije koje dokazuju da je „GM hrana“ bezbedna za upotrebu

Kada jedna nacija ili čitavo čovečanstvo uopšte pomisli o prelasku na gajenje i korišćenje potpuno nove, suštinski različite, genetski mutirane hrane bilo bi krajnje poželjno da se najpre uveri u njenu zdravstvenu bezbednost.

To bi trebalo da obave ozbiljni, nezavisni naučnici koji bi tokom dužeg niza godina, tj. tokom životnog ciklusa, pratili zdravlje ljudi koji takvu hranu konzumiraju. Za tako nešto bilo bi potrebno mnogo vremena, novca i odricanja, za šta izgleda nema političke volje pa se čini kao da smo svi odjednom postali pokusni kunići i beli miševi. Potrebno da najviši intelektualni krugovi, lekari, naučnici, biolozi, ozbiljno analiziraju rezultate ovih istraživanja i o njima objave naučne radove koji bi, konačno, morali da budu dostupni javnosti.

Ako pokušamo da pronađemo takve naučne studije doći ćemo do saznanja da nijedno takvo istraživanje nikada nije zvanično sprovedeno na ljudima. Eksperimenti su rađeni samo na životinjama koje se posmatraju do 90 dana, kao recimo u slučaju pacova, i rezultati ne samo da nisu pokazali da je „GM hrana“ zdravstveno bezbedna, već su imali katastrofalne zaključke.

Nekoliko nedavnih istraživanja pokazala su da je genetski modifikovana „hrana“ ustvari pravi otrov. Pacovi koji su hranjeni GM kukuruzom dobili su jezive tumore, 70% ženki prevremeno je uginulo, a skoro sve su imale ozbiljna oštećenja organa. Zapažene su i nuspojave vezane za oboljenja jetre i bubrega, kao i srca, nadbubrežne žlezde, slezine, krvnih ćelija...
Zajednički eksperiment u sklopu nekoliko instituta i naučnika otkrili su da hrčci hranjeni genetski modifikovanom „hranom“ već u četvrtoj generaciji nisu u stanju da donose potomstvo!

Naučnik Aleksej Surov je opisao eksperiment gde su posmatrali ponašanje hrčaka, njihovo dobijanje na težini i natalitet u nekoliko generacija. Posle rođenja druge generacije hrčaka, primetili su sporije stope rasta i seksualne zrelosti. Već sledeća generacija je bila sterilna.

Dr Arpad Pustai sa Istraživačkog instituta Rauet u Aberdinu javno je govorio o posledicama hranjenja pacova GM krompirom. Eksperiment koji je sproveo pokazao je simptome kao što su: usporen rast, oštećenje imunog sistema, krvarenje želuca, abnormalni i potencijalni kancerogeni rast ćelija u crevima, oštećenje krvnih zrnaca, izobličene ćelijske strukture u jetri, pankreasu i testisima, promene na genima i u metabolizmu ćelija jetre i bubrega, delimično atrofirana džigerica, manje razvijeni organi, smanjeni digestivni enzimi, visok šećer u krvi, upala pluća, povećana stopa smrtnosti i veća smrtnost potomstva.

Kada prenesemo ovu sliku na ljude, možemo zaključiti da genetski modifikovana hrana stvara čitave generacije žrtava raka. Možda ćemo biti svedoci najgoreg horor filma u stvarnosti – masovnog trovanja milijardi ljudi toksičnom hranom koju moćnici nisu želeli da testiraju


5. „GM hrana“ je rizična po zdravlje

Uprkos tvrdnjama visokih vladinih funkcionera i predstavnika prehrambene industrije da je “GM hrana” potpuno bezbedna za upotrebu, naučne studije dokazuju suprotno; GM hrana se povezuje sa alergijama, reproduktivnim problemima, neplodnošću i sterilnošću, defektima kod novorođenčadi, bizarnim mutacijama, kancerom i „sindromom iznenadne smrti“ (“SIDS”).
“GM hrana” izaziva imunološke napade jer je organizam ne prepoznaje kao hranu već kao strano telo tj. napadača, protiv kojeg treba da se brani. Ovaj imuni odgovor može dovesti do hroničnog zapaljenja, što povećava rizik od višestrukih dodatnih zdravstvenih problema.

U Americi se od 1996. jede hrana koja sadrži GMO. Tamo je zapaženo neprirodno i neobično povećanje bolesti koje su se nekada smatrale retkima, recimo:

Autizam – pogađa 1 od 88 dece u poređenju sa 1 od 25 000 sredinom 1970-tih,

Dijabetes tipa 2 – povećan nivo obolelih za 136 % od 1980. do 2010. godine,

Celijačna bolest – netolerancija na gluten, 4 puta učestalija nego pre 60 godina,

Alchajmerova bolest – alarmantni rast – 5,4 miliona Amerikanaca (1 od 8 starijih osoba) što je dvaput više nego 80-tih,

Alergije na hranu – u drastičnom porastu, naročito kod dece,

Astma, gojaznost, probavni problemi, tumori i drugo.

6. Usevi sa GM biljkama imaju smanjen prinos

Suprotno tvrdnji da može nahraniti svet, genetski inženjering nije doveo do povećanja prinosa niti jedne biljne sorte. U stvarnosti ova euforična mantra nikada nije potvrđena.

Posle 30 godina eksperimentisanja, imamo podatke koji ne govore o povećanju prinosa. Naprotiv, kod GM soje je zabeležen smanjen prinos za 20 % u poređenju sa prirodnom sojom.

7. GM usevi su štetni za prirodno okruženje

Po Zakonu o genetski modifikovanim organizmima, u Srbiji nije dozvoljen uvoz, uzgoj i promet GMO. Takvi organizmi po zakonu mogu da se gaje samo u zatvorenim eksperimentalnim sistemima koji služe u naučne svrhe.

Međutim, niko ne govori javno o tome da ti poljoprivredni sistemi nikada ne mogu biti potpuno i savršeno izolovani od okolnih njiva, polja i šuma. Osim toga, polen lebdi u vazduhu i lako se prenosi do okolnih njiva. Invazivno GM seme može da se otrgne kontroli, pogotovo u našim uslovima.

Na velikim njivama na kojima dominira samo jedna biljna kultura (monokulture) veliki problem predstavljaju korovi i štetočine protiv kojih se poljoprivrednici bore pomoću zaprašivanja hemikalijama. Zato su GM biljke dizajnirane da budu otporne na herbicide i pesticide. To znači da možete da ih prskate hemikalijama koliko god hoćete a one će nastaviti nesmetano da rastu i napreduju. Međutim, utvrđeno je da Raudnap pamuk može preneti tu svoju otpornost i na korov koji tako postaje – superkorov! I to je onda odličan novi posao za industriju otrova koja će proizvoditi sve jača i agresivnija sredstva zaprašivanja.

Pada u vodu pretpostavka da korišćenjem GM semena nećete morati da koristite mnogo hemijskih sredstava. Naprotiv, zagađivanje životne sredine će se nastaviti i uvećati. A polen GM biljaka nijedan zakon ne može da spreči da leti unaokolo i oprašuje biljke. Priroda je jedan veliki ekosistem i menjanjem ili narušavanjem jednog elementa ceo sistem se u određenoj meri menja ili ruši. 

8. GM sorte uzrokuju gubljenje autohtonih sorti

Kada im se daju odrešene ruke, kao što je bio slučaj u Indiji, velike korporacije povlače iz prodaje sve autohtono seme, umesto kojeg neinformisanim ili nesavesnim seljacima prodaju novo “moderno” GM seme. Šta bi se desilo ako bi i naše tržište bilo preplavljeno GM semenom? Semena domaćih semenarskih kuća bila bi sigurno potisnuta u stranu? Bolje da na vreme razmislimo o tome.

9. Od uzgoja i prometa GM biljaka i sastojaka profitiraju samo velike korporacije


Postoji mnogo dokaza i puteva novca koje ako počnete da pratite i analizirate videćete da svi vode u istom pravcu. Isti oni koji nas prskaju iz aviona kao da smo komarci, danas žele da kupuju našu zemlju i na njoj sade GM seme. Videti da isti ti prodaju i herbicide za prskanje useva, ali i da su u saradnji sa farmaceutskim kompanijama koje posle svima nama prodaju lekove. Očigledno je da sve ovo ima samo jedan jasan cilj

10. Smanjenje ili potpuni nestanak ljudskog roda, biljnih i životinjskih vrsta
Čovečanstvo je već izvesno vreme nesvestan učesnik u masovnom naučnom eksperimentu. Ko i zašto nad nama izvodi eksperiment uživo? 
U toku je rat između genetski modifikovane i prirodne, organske hrane. Koja će pobediti? O našoj sudbini stalno odlučuju mimo nas u velikim evropskim i američkim centrima moći. Stavljaju nas pred svršen čin, skrivaju istinu i zamazuju nam oči medijskim “friziranjem stvarnosti”. 
Dokle? 
Pred nama je period otrežnjenja i čini mi se revolucionarna borba za zdravstveno bezbednu hranu. 
Da ne bismo bili kao oni što su sve ideale strpali u tanjir, razmislite šta ste vi lično spremni da uradite povodom takve pretnje?

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta u stvari jedemo?

Počalji od pesma taj Čet Sep 05, 2013 4:52 am

Šta je Codex Alimentarius?

Codex Alimentarius je organizacija, osnovana pre 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije
(WHO) i Organizacije za Hranu i Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN.

 Codex je bio osnovan sa dobrom namerom da se zaštite potrošači i uvede kontrola sigurnosti hrane.

Pod svojim krilom Codex ima više od 20 državnih komisija koje rade na tome da definišu standarde i smernice, koje 
međunarodnom nivou kontrolišu proizvodnju i sigurnost hrane. Još jedan cilj je i rešavanje problema vezanih za genetski modifikovanu hranu i biotehnologiju.

Na žalost, vremenom je ova organizacija pala pod uticaj velikih farmaceutskih i poljoprivrednih korporacija i proizvođača genetski modifikovane hrane. Umesto da štiti interese potrošača, danas Codex Alimentarius predstavlja interese ogromnih korporacija, kao što je Monsanto. 

Codex Alimentrius nije zdravstvena komisija, nego komisija za trgovinu.

 Prioritet Codexa je zaštita interesa velikih kompanija za proizvodnju hrane i lekova, a ne zdravlje potrošača.

Codex Alimentarius je usko povezan sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom (WTO). WTO koristi smernice, razrađene Codexom, da bi uvodila nova pravila i standarde u međunarodnu trgovinu.

Koja pravila nameće Codex Alimentarius?

Pravila koja nameće Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnih korporacija koje proizvode hranu
kao i firmi koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete.

To što oni predlažu je apsurdno. 

Prirodni dodaci ishrani, alternativni lekovi, vitamini i minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani. Većina namirnica će biti podvrgnuta zračenju, a genetski modifikovana hrana neće više morati da bude obeležena sa GMO.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Šta u stvari jedemo?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu