Život na onoj strani

Sylvia Browne je najveća svetska vidovnjakinja i medij. Autorica je  knjiga, „Snovi", „Život na onoj strani" i „Anđeli". ''Ona strana i povratak'' pokušava da odgovori na brojna pitanja: 
Koja je svrha našeg života? 
Šta se događa s nama kad umremo? 
Je li smrt zaista kraj svega i ako nije kako izgleda mesto na koje odlazimo? 


U ovoj sjajnoj knjizi u kojoj Browne govori o 50 godina svojeg istraživanja u području onostranog te o iskustvima života posle života, četvrte dimenzije koju naziva Ona strana te objašnjava što su to duhovi i zašto ih se ne trebamo bojati, zašto se ne bismo trebali bojati starenja i smrti, šta se događa kada umremo, kako nam se anđeli i duhovno vodstvo svakodnevno obraćaju, kako je sve što nam se događa zapisano te smo sami na početku svoga putovanja odabrali sve radosti, tuge i izazove s kojima ćemo se sresti. http://www.sylvia.org/home/index.cfm
... U javnosti je puno puta bila osuđivana zbog lažnih „predskazanja“ , koji su se isto tako često pred očima javnosti pokazali kao netočni. Jedan od takvih primera je i slučaj koji se dogodio u emisiji The Montel Show kada je uplakana i očajna mlada žena pitala gđu Browne da li će ikada pronaći svog nestaloga supruga. Browne je na to sigurno i sa samopouzdanjem odgovorila da hoće, da je njezin suprug nažalost mrtav, ali da će ga pronaći pod vodom, na što je žena zbunjeno gledala u Browne nekoliko trenutaka, i rekla da je njezin suprug bio jedan od vatrogasaca koji je išao u akciju spašavanja kada su teroristi napali World Trade Center  (američke blizance).

Uh....Ali,kuda idemo posle smrti,umiremo,zar ne?

'' Nije tajna da Smrti nema'', kaže Behterev

Besmrtnost ljudske ličnosti - to je ono što najviše zanimalo ruskog naučnika Vladimira Behtereva. 1916. godine kada su na frontu ginuli milioni ljudi u Rusiji su se čule riječi: "Besmrtnost ljudske ličnosti - je naučni problem." 

"Ne postoji smrt, to se može i dokazati, ljudska bića su besmrtna."
Behterev je izrekao i jednu bezumnu na prvi pogled hipotezu:

" Misli koje su rođene u našem mozgu su materijalne."

On je pretpostavio da su misli još jedna vrsta energije. Behterev ju je nazvao - univerzalna energija.

" Misli su apsolutno materijalne. Misao djeluje na okruženje veoma efikasno."

.. Sugestija i autosugestija.... Energija...


 jednako zanimljivo je ono što kaže Kozirjev

    
Svaka religija ima svoj sopstveni način kojim čoveka priprema za smrt. Oni koji nisu vernici, a ukoliko njihov nazor proističe iz naučnih saznanja, mogu da traže podršku u rezultatima ispitivanja koja se odnose na život i smrt. Smernice ovih ispitivanja odredili su tanatolozi kao što su doktor Rejmond Mudi ili Elizabeta Kibler-Ros. Neki drugi mogu mnogo toga da nauče iz gore spomenute 'Tibetanske knjige mrtvih', ako se bliže upoznaju sa sferom u kojoj se susreću sa svim prikazama i unutarnjim bićima tokom prvih trenutaka posle smrti - sa astralnim svetom.
    Poruka 'Tibetanske knjige mrtvih' opštečovečanska je i ona može da pruži utehu i verniku i ateisti, a to je - da postoji posmrtni prostor. Ali, šta ovakav stav može da pruži jednom hrišćaninu, Evropejcu koji život i smrt shvata realistički ili čak materijalistički? Možda će mu pružiti mogućnost da razmišlja o tome da ono šta on negira ipak postoji nezavisno od njega.
    
U tom pogledu od izuzetnog su značaja izučavanja dr Rejmonda Mudija koji je godinama ispitivao slučajeve kliničke smrti i doživljaje ljudi koji su bili u tom stanju. Između ostalog, ustanovio je da su pacijenti svoje doživljaje opisivali slično onome što je navedeno u 'Tibetanskoj knjizi mrtvih'. Danas se češće nego ikada ranije događa da ljudi budu vraćeni sa praga onog sveta. Zahvaljujući napretku medicine, u život bivaju vraćeni bolesnici koje bi lekari donedavna smatrali definitivno umrlima. Mnogi od njih sećaju se brojnih pojedinosti, a neki ono što im se dogodilo shvataju kao milostivo dopuštanje da bace pogled iza zavese koja nas deli od zagrobnog života.
   
 Na osnovu iskaza koje je dr Mudi sakupio, ispada da su se pred mnogima koji su doživeli kliničku smrt, i pošto su prošli 'tunelom', pojavili rođaci, prijatelji, a vrlo često i svetlosna bića koja su se sa njima sporazumevala bez reči. Zatim im se u trenu prikaže ceo njihov život, dobra i rđava dela, propuštene prilike, zasluge i ogrešenja. Mnoga od ovih događanja veoma su slična onima koje se navode u starim tibetanskim ili egipatskim spisima.

Jedanaestogodišnji Colton Burpo iz američke savezne države Nebraske u dobi od četiri godine umalo je preminuo na operacionom stolu od puknuća slepog creva, no ono što se dogodilo nakon operacije potaknulo je mnoge rasprave.
Njegov oporavak bio dugotrajan i mukotrpan, a mali je Colton svoje roditelje šokirao kada im je detaljno prepričao šta su oni za vreme njegove operacije radili u čekaonici. Svom je ocu, primerice, rekao kako su mu anđeli pevali dok se molio za sinov oporavak.

Četiri meseca nakon operacije Colton je počeo prepričavati stvari koje je doživeo dok je ležao na operacionom stolu. Ispričao je kako je 'na nebu' naišao na svoju sestru, što je posebno šokiralo njegove roditelje koji mu nikada nisu rekli da je njegova majka spontano pobacila curicu pre njegova rođenja. 

'Izgledala mi je poznato. Odmah me počela grliti, govoreći kako joj je drago da ovdje gore ima nekoga iz vlastite obitelji', tvrdi Colton koji je navodno susreo i svog pradeda Popa, koji je preminuo prije 30 godina prije dečakovog rođenja, a za kojeg kaže da je izgledao kao mladić, a ne starac.

Dečak tvrdi da su njegova sećanja i vizije, što je vreme više odmicalo, postajale sve stvarnije. 'Sećam se Isusa, zlatnih ulica i mnogo boja. Seo sam Isusu u krilo i osećao sam se sigurnim. Bog je glavni i najveći na nebu. Može držati svet u dlanovima', tvrdi dečak koji je 'video i delić smaka sveta'.

Naravno, kao što to obično biva, njegova su iskustva ispričana i u knjizi koja se do sada prodala u više od pola milijuna primeraka, a koju su napisali Coltonovi roditelji.

'Ne znam zbog čega, ali Bog je odabrao nas. Učinio je nezamislivo čudo', kazao je dečakov otac.