Istorijske izmišljotine

Igra gluvih telefona tokom vremena koje je za nama je bila jako popularna. Ne treba verovati svemu što smo čuli, a istorijski nije tačno. Neke laži se prnose sa kolena na koleno već destlećima. Naprimer:

''Neron je zapalio Rim''


Ovo je verovatno najpopularniji istorijski mit na svetu. Koga god upitate ko je zapalio Rim, odgovor će biti “Neron”. Legenda kaže da je 64. godine prije Krista, ludi car Neron započeo požar u blizini carske palate, a zatim se popeo na vrh tornja, gde je svirao, pevao, i gledao kako Rim guta plamen. No, prema Tacitu, istoričaru iz tog vremena, kada je izbio požar Neron je bio udaljen od Rima skoro 50km, u svojoj vili u Antiumu. Sami prosudite da li je mogao onda da upali Rim i sve to posmatra izbliza?

''Isaku Njutnu je pala jabuka na glavu''


Uči se kao činjenica u školama, ova rečenica se pomene čim neko pomisli na Zakon Gravitacije. Isak Njutn je sedeo pod drvetom jabuke i gledao svoja posla kad mu je odjednom pala jabuka na glavu, u tom momentu je dobio inspiraciju za Zakon Gravitacije.

Ovo je dobra i zanimljiva priča, ali se verovatno nikada nije dogodila. Priča je prvi put objavljena u eseju koji je napisao Voltaire, dugo nakon Newtonove smrti. Pre toga, Newtonova nećaka, Catherine Conduitt, je bila jedina osoba koja je ikada ispričala priču. Iako postoji jako mala šansa da se ovaj događaj ipak desio, s obzirom da niko ne može dokazati da nije, možemo samo verovati (ili ne) na reč njegove nećake, a to nije dovoljno da bi bilo stopostotno istinito.

''Kineski zid je vidljiv sa Meseca''

Nije.

Može se videti dosta stvari sa Meseca, ali Kineski zid nije jedan od njih. U svojoj publikaciji 1938. godine, Druga Knjiga Čuda, Richard Halliburton je naveo da je Kineski zid jedini objekat sagrađen ljudskom rukom koji je vidljiv sa Meseca.
Međutim, Veliki Zid je maksimalno 30 metara širok i skoro je iste boje kao i njegova okolina, tako da je jedva vidljiv golim okom iz Zemljine orbite pod idealnim uslovima, a pogotovo nije vidljiv sa Meseca koji je udaljen oko 239.000 km.

''U Srbiji se jelo pre nego u Evropi zlatnim kašikama i viljuškama''


Događaj vezan za priču o zlatnim viljuškama i kašikama navodno se odnosi na značajan istorijski susret između cara Svetog rimskog carstva, Fridriha I Barbarose i velikog župana Stefana Nemanje u Nišu u XII veku (1189). Tada se car predvodeći Treći krstaški rat na putu ka Carigradu sastao sa srpskim vladarem, što predstavlja i prvi veliki izlazak srednjovekovne Srbije na pozornicu međunarodne politike. O pojedinostima sastanka u Nišu danas znamo malo, da je bio raskošan, ne treba sumnjati, ali ne u meri u kojoj bismo danas, uzimajući u obzir prilike u Srbiji četrnaestog veka, mogli da zamislimo. Još u vreme unuka Stefana Nemanje, Uroša I, vizantijski posetioci pamtili su skromnost, jednostavnost i čak primitivnost srpskog dvora, nedostatak ceremonije i zgražavali se nad činjenicom da su članice vladarske porodice prele. Ipak, u popularnoj uspomeni nastaloj verovatno tokom XX veka ostala je predstava prema kojoj je Stefan Nemanja navodno prilikom zajedničke večere jeo sa mnogo pristojnosti potpomažući se zlatnim escajgom, dok je nemački car navodno jeo halapljivo i razume se rukama.

Autentičnost ove priče prilično je sumnjiva, i to ne samo zbog nedostatka izvora i skromnosti savremenog srpskog dvora, već i zato što je motiv sa zlatnim kašikama i viljuškama autentično prenesen u Srbiju iz drugih balkanskih zemalja, pre svega Grčke i Bugarske. Kada je početkom vladavine nacista u Nemačkoj zbog navodne paljevine Rajhstaga suđeno Georgi Dimitrovu, budućeg šefa Kominterne i bugarskog predsednika, jedan od svedoka optužbe, sam Herman Gering, nazvao je običnim varvarinom. Dimitrov mu je na to spremno odgovorio kako zaista nema ni najmanje prava da mu se tako obraća pošto su njegovi vladari jeli golim rukama dok su bugarski carevi koristili zlatne viljuške. Ono što međutim ni Dimitrov, ni Gering, ni mnogobrojne srpske patriote iz devedesetih godina XX veka nisu znali jeste da su viljuške, kakve su sami poznavali, donesene u Evropu tek u XVI veku, i to u elizabetansku Englesku.

izvor: (Iz knjige Čedomira Antića "Istorija i zabluda")

''Srbi narod najstariji''

Dok se Hrvati u svojatanju drugih ogranicavaju na Bosnjake i delom Srbe i Crnogorce, to jest narode u bivsoj Jugoslaviji, Srbi u posrbljavanju idu mnogo dalje i prelaze i na druge kontinente. Tokom devedesetih knjizare su bile preplavljene knjigama u kojima se objasnjava kako su Srbi najstariji narod na svetu i kako barem pola zemaljske kugle potice od Srba.

Tokom devedesetih o srpskoj starini napisano je vise knjiga punih istoriografskih besmislica, ali sto je najvaznije dobro prodavanih. Na gomilu budalastina pravi istoricari uglavnom nisu odgovarali smatrajuci besmislice nedostojnim odgovora. Ipak, profesor Istorije Vizantije na beogradskom Filozofskom fakultetu R.Radic napisao je knjigu "Srbi pre Adama i posle njega" u kojoj se osvrce na gomilu budalastina plasiranih od zagovornika teze "Srbi, narod nastariji". Komentar njihove argumentacije je sledeci:
"Ako bismo pokušali da u najkraćem svedemo krucijalnu argumentaciju "novoromantičara" za nemerljivu stranu srpskog roda, onda bismo došli do zaključka da je, po njima, svaka reč na bilo kom jeziku koja u sebi ima slova S, R il B, neizostavno vezana za Srbe. Primer: Surb, Sjarb, Sjarbin, Sebr, Serbin, Sibir, Sibrin, Serb, Serbin, Srb, Srbin (D. Jevđević); Sarba, Serbon, Serbi, Sorabi, Sorobi, Sorobati, Sabiri (dr Deretić); i tako u nedogled.
Ako je već i to nedovoljno, to jest ako u takvim rečima nema upravo ta tri slova (S, R i B ), onda će u obzir doći sve reči koje imaju slova S i R, kao što su, na primer: Sordi, Sordiski, Serdi, Sardi, Sardon, Sarda, Sarmati, Spori, Suri, Saromati itd.
Kako bi među Srbe uključili i čitav niz drugih plemena čija imena nemaju neophodan preduslov - dakle, S, R i B, ili S i R, ili u krajnjem slučaju samo S - oni se dovijaju na razne načine. Iz nedokazive i netačne pretpostavke da su Srbi najstariji Sloveni - pošto su najstariji narod na svetu, a po ubeđenju "novoromantičara" jesu, onda su po neumoljivoj logici i najstariji među Slovenima - na volšeban način srpska starina dokazuje se i pomoću slova V i N, odnosno sloga VEN iz naziva Sloven, pa se tako, op-hop - kao neki čarobnjak u cirkusu, pokazuje da su, primerice, Vendi i Veneti takođe Srbi, "genetski" Srbi, dodao bi takav znalac kao što je dr Vlajić-Zemljinički, jedna od "udarnih pesnica" takozvane Srpske autohtonističke škole. "

Pravi prvi telefon se zvao Reis Telefon i prvi put je prikazan 1861. godine. Reis Telefon je mogao preneti muzičke tonove sasvim jasno, i ljudske glasove malo lošije. Nema sumnje da je za prvi prenos ljudskog glasa preko žice odgovoran Reis, i to punih petnaest godina pre izuma čoveka koji je dobio svu slavu.

Ovo je vrlo čest i iznimno popularan mit – možda zato što se čini ironičnim da je čovek koji je izazvao jedan od najgorih genocida u istoriji toliko voleo životinje da ih nije želeo jesti ili ubijati. Hitler ipak nije bio vegetarijanac.
Istina je da je Hitler volio jesti mnogo povrća, ali isto toliko je voleo jesti i nemačku kobasicu i šunku, a njegov kuvar, Diona Lucas , tvrdio je da je Hitlerovo omiljeno jelo blo punjena beba od goluba. I za sve one koji misle da Hitler nije pio alkohol: njegovo omiljeno piće je bilo pivo ili vino sa vodom, a ovo je potvrdio i Hitlerov konobar, Salvatore Paolini.

1922. godine, Howard Carter, zajedno sa svojim prijateljima, otvorio je grob faraona Tutankamona u Egiptu: sobu ispunjenu veličanstvenim blagom. Nažalost, desio se niz zastrašujućih događaja koji su gotovo odmah prozvani “Prokletstvo faraona”.

Navodno, na zidu grobnice je pisalo “Oni koji uđu u ovaj sveti grob bit će posećeni krilima smrti.“ Lord Carnarvon, član grupe koja je ušla u grobnicu, prvi je preminuo (usled infekcije ugriza komarca). U trenutku Carnarvonove smrti, nebo iznad Kaira se navodno zamračilo, događaj koji su novine širom sveta uskoro prenele. Mit o prokletstvu faraona /mumija je rođen!

Jedini problem sa ovim mitom je taj što “prokletstvo” ispisano na zidu nikada nije ni postojalo. Izvor mita nije potpuno jasan, iako se sumnja da ga je pokrenuo jedan od novinara koji su prenosili priču.

''Galileo je dokazao da se Zemlja okreće oko Sunca''

Ne, nije
Rasprava o tome da li se Zemlja okreće oko Sunca, ili Sunce oko Zemlje (heliocentrizam vs geocentrizam) trajala je gotovo pola veka pre nego što se Galilej uopšte i rodio. Tiho Brahe (Tycho Brahe) bio je naučnik koji je ponudio novu verziju geocentrističkog modela, dok su Kopernik (Nicolaus Copernicus) i Kepler (Johannes Kepler) ponudili heliocentrične modele, s tim što je Kepler preciznije opisao kretanje planeta. Galilej je bio zastupnik teze da se Zemlja okreće oko Sunca, ali nije prihvatao Keplerov eliptični model, već je bio bliži Kopernikovom modelu. Galilejev doprinos nauci bila su opažanja Venerinih mena, što je pomoglo da heliocentrični model prevlada, ali Galilej ga nije dokazao. Naime, naučnici onog vremena imali su poteškoće da dokažu da se Zemlja okreće oko Sunca, iste one zbog kojih su Grci odbacili tu tezu i prihvatili Ptolomejski model. 

Dakle, Galilej nije bio genije koji je rešio tajnu, naprotiv bio je i sam u zabludi, na primer, tvrdeći da su putanje planeta pravilne kružnice ili da Zemljina rotacija izaziva plimu i oseku.

''Galilej je bio mučen, u lancima, spaljen na lomači ili mu je bar bilo prećeno lomačom''

Nije. Galilej je bio istaknuti član zajednice. U vreme kada je izbila gužva oko njega, bio je već starac. Nije bio optuženi koji prkosi sistemu, već je bio aktivno uključenu istragu koja se povela. Bio je prijatelj crkvenih velikodostojnika i za vreme “Galilejvog procesa” bio je gost u palatama bogatih sveštenika u Rimu. Dakle, Galilej nije bio okoreli jeretik (za njih su čuvali sve te lomače i bukagije). Kazna koju je pretrpeo jeste bila strožija nego što je iko očekivao. Bilo mu je naređeno da ne izlazi iz svoje vile u Firenci, gde je i živeo sledećih devet godina, do smrti. Ali daleko od toga da je bio zatočen ili mučen, naprotiv, u tom “kućnom zatvoru” napisao je i najvažnija dela.