Istinite priče

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:31 pm

U New Carrollton-u u državi Merilend (USA) postoji muzej posvećen menstruaciji. Ovaj muzej se nalazi u privatnom podrumu, a moze da bude posecem samo ako se zakaze sastanak i posetioc sidje sam u podrum. Gospodin Hari koji je vlasnik i osnivač ovog muzeja od 1995. godine izlaže ne samo razne vrste uložaka, tampona i ostalih proizvoda vezanih za menstruaciju, on takođe pravi i umetnost od ovih predmenta, barem on to tako naziva. Mogu se videti suknje i razni predmeti napravljeni isključivo od sredstava namenjenih ženskoj higijeni. Pitanje nije kako to da je ovaj nazovi muzej, i dalje u opticaju, pitanje je zašto ovaj čovek i jos uvek nije u instituciji za mentalno lecenje, a jos vece pitanje je kakve to osobe imaju volju da posećuju ovaj muzej.
MUZEJ MUČENJA

Sirom Evrope postoje razne zbirke srednjovekovnih instrumenata za mucenje koji su se koristili u svim vecim gradovima. Oni su sakupljeni i izlozeni u mnogim muzejima, zajedno sa slikama koje detaljno objasnjavaju upotrebu instrumenata za mucenje. Cak je i jedna elektricna stolica nasla svoje mesto u jednom od ovih muzeja.
MUZEJ MEDICINSKIH ČUDA


Muzej se nalazi u Filadelfiji i to je nejverovatnije najbizarniji muzej na svetu. Dr. Mutter je ovaj muzej napravio u medicinske svrhe, i tu su izložena, na primer, istraživanja najveće bubuljice na svetu ili najveći primerak ljudske stolice.

U muzeju je i najveća kolekcija čudnih ljudskih lobanja, kao i zbirka creva od raznih zivotinja i ljudi. 


Razni deformiteti su takodje deo ove bizarne zbirke.
MUZEJ FALUSA



Na Islandu postoji muzej posvećen penisima svih vrsta, veličine i oblika. Naravno, isto se radi o privatnoj kolekciji jedne ekcentrične individue koja uživa da sakuplja penise od svih vrsta sisara na našoj planeti.



Ovaj muzej ima preko 3.000 eksponata od 100 različitih vrsta sisara, a posetioci mogu da ostave donaciju u vidu novog artefakta.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:40 pm

Kad te istina i vreme demantuju....

Zaboravite na tu glupost. Nijedna slika iz Civilnog rata nikada nije zaradila ni prebijene pare. - MGM direktor, koji je savetovao da se ne investira u film 'Prohujalo sa vihorom'

Veoma zanimljivo, dečko, ali to nikada neće proraditi. - Profesor Aeronautike u Cambridge-u, reagujući na nacrt mlaznog motora.

Stigao sam, ne samo gde ni jedan čovek pre nije bio, nego i najdalje što će ljudski rod ikad stići. - Kapetan Cook, na putu za Pacifik.

Moje mišljenje je da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera. - Tomas Vatson, precednik IBM-a, 1943.godine.

S obzirom da kalkulator ENIAC ima 18.000 vakumskih cevi i da teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po. - Predviđanje stručnog časopisa 'Popularna Mehanika', 1949.

Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji nece potrajati ni godinu dana. - Odgovorni urednik “Poslovnih knjiga”, 1957.

Ali... Pa to ničemu ne može da služi. - Izjava inženjera u odseku IBM-a za razvoj, 1968.godine, koji je komentarisao otkriće mikročipa.

Ne postoji ni jedan jedini razlog zašto bi neko želeo kompjuter u svojoj kući. - Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije 'Digital Equipment Corporation', 1977.

640k je više nego dovoljno za bilo kog korisnika. - Bil Gejts, 1981. godine.

Telefon ima suviše mana da bi se mogao ozbiljno razmatrati kao oblik komunikacije. Taj aparat je, za nas potpuno nevažan. - Western Union, njihovo unutrašnje saopštenje, izdato 1876.

• Bežična muzička kutija nema nikakvu komercijalnu vrednost. Ko bi plaćao za poruke poslate svima? - Saradnici Dejvida Sarnofa, kao odgovor na njegov predlog da se investira u radio, 1920.

Mada bi televizija tehnički i teorijski bila moguća, komercijalno i finansiski je totalno neisplativa. - Li Di Forest, investitor

Letelice teže od vazduha su nemoguće.

Ispostaviće se da su X-zraci obična varka. - Wilijem Tomson i Lord Kelvin, engleski naučnici, 1899.

Otišli smo u Atari i rekli im: 'Imamo neke fantastične ideje, šta mislite da nas Vi finansirate? Ili, možemo da Vam ih damo. Dajte nam platu, i mi ćemo da radimo za vas na tom projektu'. U Attariu nisu pristali. Onda smo otišli u Hewlett-Packard, a oni su nam rekli: 'Hej, ne trebate nam. Pa vi čak nemate ni fakultet'. - Stiv Džobs, osnivač kompanije 'Apple', objašnjavajući kako su pokušavali da zainteresuju Atari i HP za njegov i Voznijakov lični računar.

Atomska bomba nikad neće eksplodirati. To vam kažem kao veliki stručnjak za eksplozive. - Admiral Vilijem Lehju, prilikom komentarisanja američkog projekta atomske bombe.

Svi putnici su spaseni sa Titanika nakon sudara. – “New York Evening Sun” objavio kao vest 15. aprila 1912. godine.

Za turistu koji stvarno hoce da pobegne od svega i da se odmori, pravi raj je Vijetnam. – “Newsweek”, ovakva je bila reklama za godišnje odmore u kasnim 1960. godinama.

Napravićete brodove koji plove bez obzira na vetar i pokreću se spaljivanjem cepanica ispod palube... Stvarno nemam vremena za takve gluposti. - Napoleon, komentarišući Fultonov parobrod.

Avioni su interesantne igračke, ali bez nekog vojnog značaja. - Maršal Ferdinand Fos, francuski profesor strategije u 'Ecole Superieure de Guerre'.

Veći avion je nemoguće napraviti. - Boingov inženjer, nakon prvog leta aviona Boing 247, dvomotornog aviona za 10 ljudi.

Sve što je moguće izmisliti, već je izmišljeno. - Čarls H.Djuel, ovlašćeni čovek u USA zavodu za patente, 1899.

Teorija o mikrobima, Luja Pastera, je besmislena bajka. - Pier Pacet, francuski profesor fiziologije u Tuluzu, 1872.

Trbušna duplja, grudi i mozak će zauvek ostati nedostupni hirurškim operacijama. - Ser Džon Erik Erikson, britanski hirurg, 1873.

Bolje da učiš za sekretaricu, ili da se udaš. - Agencija za manekene, kada je odbijala Merlin Monro 1944.godine.

Trebalo bi da se vratite vožnji kamiona. - Organizator koncerata, kada je otpuštao Elvisa Prislija 1954.godine.

Drago mi je što će Klark Gejbl da propadne ovom ulogom, a ne ja. - Gari Kuper, nakon što je odbio ulogu u čuvenom filmu 'Prohujalo sa vihorom'.

Prodavnica kolačića je loša ideja. Pored toga, ispitivanja govore da Amerikanci više vole krckave kolačiće, nego meke, kakve vi pravite. - Odgovor na ideju Debi Filds da osnuje prodavnicu, koja je kasnije postala poznata kompanija, 'Mrs.Fields Cookies'.

Ne sviđa nam se njihov zvuk, a i onako gitarska muzika izlazi iz mode. - Izdavačka kuća “Decca Recording Co.”, odbijajući Bitlse, 1962

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:47 pm

Ovo je pismo koje je poslato zdravstvenom osiguranju 22. juna 1985. godine:
Odgovor na molbu za dodatne informacije

Na pitanje tri u udesnoj izjavi,sam za razlog mog udesa izjavio da se moj udes desio zbog jednog nepromisljenog postupka. Vi ste me zamolili da taj nepromisljeni postupak detaljnije opisem sto cu sada i uciniti. Ja sam po zanimanju tesar. Na dan mog udesa sam radio na krovu jedne sestospratne kuce.Kad sam moj posao zavrsio ostalo mi je oko 250kg cigalja viska. Posto nisam hteo da sve nosim na stepenice dole, odlucio sam se da ih spustim pored spoljnog zida u buretu koja je bila na kanapu pricvrscena preko cekrka. Ja sam sisao dole na zemlju i navukao sam sa kanapom bure do sestog sprata i kanap sam dole pricvrstio. Potom sam otisao gore i stavio sam te ciglje u bure pa sam otisao ponovo dole i otpustio sam kanap. Kao sto sam na pitanje 11 u formularu udesne izjave vec izjavio tadasna tezina mi je iznosila 75 kilograma. Posto sam bio jako iznenadjen kad sam odjednom izgubio tlo pod nogama i poceo da idem na gore da sam od zbunjenosi zaboravio da pustim kanap. Mislim da je sad nepotrebno da kazem da sam sa sve vecom brzinom isao na gore. Otprilike na visini treceg sprata sam se sudario sa buretom koja je dolazila odozgore. To objasnjava moju frakturu lobanje i prelom kljucne kosti. Samo malo zakocen sam nastavio put na gore i nisam se zaustavio dok mi se prsti nisu zaglavili u cekrk. Na srecu sam zadrzao svest i uprkos svim bolovima sam se i dalje cvrsto drzao za kanap. U isto vreme se bure tesnulo o zemlju i odvalilo mu se dno. Bez tezine cigalja je tezina bureta iznosila otprilike 10 kilograma.Ja vas sada podsecam na mesto,na pitanje 11 da je moja tezina iznosila 75 kilograma. Kao sto mozete da zamislite poceo sam sa velikom brzinom da se spustam na dole. Na visini treceg sprata sam se ponovo sudario sa buretom koji je sada dolazio odozdole. Rezultat tog sudara su polomljene obe cevanice i prepone.Sudar sa buretom mi je malo zakocio pad,i zbog toga moje povrede nisu bile tako strasne kada sam se tresnuo na tu gomilu cigalja, samo tri polomljena rebra. Zao mi je sto moram da vam kazem da kada sam lezao na ledjima na toj gomili cigalja posmatrajuci prazno bure na sestom spratu, da sam od zbunjenosti pustio kanap. I tako nezakocen je bure pao dole i izbio mi je tri zuba i smrskao nos.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:48 pm

Svaki dan na svetu jedna osoba dobije koverat na kome pise "You are lucky". Sadrzaj: 1.250 Evra (1.000 britanskih funti). Jedan britanski milioner koji hoce da ostane anoniman, dosao je iznenadjujuce do mnogo novca i hoce svoju srecu da podeli sa celim svetom. Dokle ce njegov novac da omoguci ovakvu darezljivost, nije poznato, kao ni suma do koje je dosao ovaj milioner.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:51 pm

Istinite slučajnosti ili nešto drugo? Very Happy 


1) 26.novembra 1911. tri čoveka su obešena u Londonu za ubistvo ser Edmunda Berija. Mesto pogubljenja bilo je Grinberi Hil. A trojica obešenih zvali su se Robert GREEN, Henry BERRY, i Lawrence HILL.

2) Dva brata s Bermuda poginula su od istog taksija koji je vozio isti taksista - istog dana, samo u razmaku od dvanaest meseci, odnosno, jedne godine. U trenutku nesreće, oba brata vozila su isti moped u istoj ulici. Oba puta u taksiju je bio isti putnik. Erskin Lorens Ebin i njegov brat Nevil imali su 17 godina kada su tragično nastradali. Detaljna istraga je mogla samo da zaključi kako su slučajnosti opet namestile jednu nepredvidivu i neobjašnjivu igru.

3) Joseph Aigner bio je dobro znani slikar potreta u XIX veku koji je nekoliko puta pokušavao da izvrši samoubistvo. Njegov prvi pokušaj bio je kad je imao 18 godina, ali ga je u tome prekinuo pojavivši se misteriozni, jedan sveštenik iz reda Kapucinera. Kada je imao 22 godine pokušao je ponovo, ali je ponovo spašen od istog sveštenika. Osam godina kasnije, osuđen je na vešala zbog svojih političkih aktivnosti, ali je ponovo spašen na intervenciju istog sveštenika. Kada je imao 68 godina, konačno mu je uspelo da izvrši samoubistvo, ubivši se iz pištolja, a njegovu pogebnu ceremoniju vodio je, naravno, isti onaj sveštenik koji ga je tri puta spašavao.

4) Priča kako identični blizanci imaju slične živote je vrlo česta, ali ništa nije slično kao priča o identičnim blizancima rođenim u Ohaju. Blizanci su odvojeni na rođenju i svakog od njih usvojila je druga familija. Ne znajući jedna za drugu, obe familije dale su imena deci - Džejms. I ovde slučajnosti tek počinju. Oba Džejmsa rasli su ne znajući za onog drugog. Obojica su bili sposobni u mehaničkom crtanju i stolarstvu i svaki od njih je oženio ženu sa imenom Linda. Obojica su dobili sinove koje su nazvali Džejms Alan. Oba brata su se razvela i oženila sa drugim ženama - obe su se zvale Beti. Oba brata imali su po psa koji se zvao Toj. Prvi blizanac je poginuo od kamiona dok je vozio biciklo autoputem broj 8, dok je drugi blizanac poginuo od kamiona samo dva sata kasnije, takođe, vozeći biciklo autoputem broj 8.

5) Mark Tven se rodio na dan pojavljivanja Halijeve komete 1835.godine, a umro je na dan njenog sledećeg pojavljivanja, 1910. godine. Sam je predvideo svoju smrt 1909. godine kada je rekao: 'Došao sam sa Halijevom kometom 1935. Ona se ponovo vraća sledeće godine, i očekujem da odem zajedno sa njom'.

6) Godine 1953, televizijski reporter Irv Kupcinet bio je u Londonu da posmatra krunisanje Elizabete II. U jednoj od fioka u njegovoj sobi u hotelu Savoj, pronašao je nešto što je po identifikaciji pripadalo čoveku imena Hari Hanin. Slučajno, Hari Hanin - košarkaška zvezda iz popularnih Harlem Globtrotersa, bio je dobar prijatelj sa Kupcinetom. Ali priča ne završava ovde. Samo dva dana kasnije, i pre nego što je on hteo reći Haninu o njegovom srećnom otkriću, Kupcinet je dobio pismo od Hanina. U pismu, Hanin je ispričao Kupcinetu, kako je dok je odseo u hotelu Meurice u Parizu, našao u fijoci mašnu sa - Kupcinetovim imenom na njoj!

7) Emil Dešan - autor libneta opere 'Hugenoti', ispričao je, da je, dok je boravio u internatu u Orleanu, slučajno ručao sa nekim gospodinom Fonžibijem koji ga je častio pudingom od šljiva, poslasticom koja je u to vreme u Francuskoj bila nepoznata. Nakon deset godina, prolazeći pored restorana, Dešan je spazio u izlogu puding veoma prijatnog izgleda. Ušao je i naručio ga. Dobio je odgovor da je plam puding naručio jedan posetilac. 'Gospodine Fonžibi, da li biste mogli da ustupite deo svog pudinga ovom gospodinu?' - uzviknula je kelnerica. Dešan je jedva prepoznao gospodina Fonžibija, koji je sedeo za susednim stolom u pukovničkoj odori. Prošlo je mnogo godina. Jednom prilikom Dešan je pozvan u goste gde je trebalo da posluže pravi engleski plampuding. Pošto je prihvatio poziv, Dešan je, smejući se, ispričao ovaj događaj i upozorio domaćicu da ni ovoga puta neće proći bez Fonžibija. Određenog dana, Dešan je sedeo za stolom sa gostima. Ostali gosti šalili su se sa njim povodom Fonžibija. Iznenada se začuo batlerov glas: 'Gospodin Fonžibi!'. Pojavio se starac koji je s mukom koračao. Bio je to gospodin Fonžibi! Dešan se skamenio od iznenađenja. Ispostavilo se da je Fonžibi bio pozvan kod nekog drugog stanara iste kuće, ali je pogrešio stan!

8 ) Časopis 'Fajt' u martu 1950. saopštio je da je 1899. godine u dvorištu sopstvene kuće od groma poginuo jedan čovek. Kroz 30 godina sin ovog čoveka poginuo je na isti način i na istom mestu. A zatim, 8. oktobra 1949. unuk prvog i sin drugog čoveka pao je kao žrtva groma na istom tom mestu!

9) Novine 'Sovjetska Rusije' u broju od 26. juna 1991. izvestile su: 'Britanskog kapetana Edvarda Ladnera, koji je komandovao jedrenjakom 'đudrop', odneo je za vreme oluje talas preko brodske ograde. Nisu mogli da ga spasu. Devetnaest godina pre ovog događaja na istom mestu pri sličnim okolnostima nastradao je i njegov otac, koji je komandovao jedrenjakom 'Aretuz'. Ali, najčudnije je to da je opet tačno 19 godina pre pogibije jedrenjaka 'Aretuz', ovde u oluji nestao kapetan parobroda 'Kern', najstariji u lozi kapetana Ladnera. Uzgred, svoj trojici ime je bilo Edvard.

10) Neobična odiseju leša kanadskog glumca Čarlsa Frensisa Koglena, spada u najčudnije koincidencije svih vremena. Koglen, koji je bio rodom sa Ostrva princa Edvarda na kanadskoj obali Antarktika, umro je 189. na turneji u teksaškom gradu Galvestonu i tamo je, u sanduku obloženom olovom, sahranjen u granitnoj grobnici. Iduće godine, u maju 1900. jak uragan je opustošio ostrvo na kome leži grad. Groblje je bilo poplavljeno i Koglenov kovčeg je isplivao iz grobnice. Otplutao je u Meksički zaliv i oko Floride u Atlantik, gde ga je golfska struja prenela na sever. Osam godina posle toga, u novembru 1908. ribari sa Ostrva princa Edvarda jednog dana su ugledali neki veliki sanduk kako se ljulja na talasima. Dovukli su ga i na njemu pročitali izgraviranu metalnu ploču sa Koglenovim imenom. Kovčeg je, dakle, doneo leš pokojnog glumca upravo do njegovog rodnog mesta (prevalivši nekih 5.600 kilometara!), gde su pokojnika zatim sahranili pored crkve u kojoj je kršten!

11) Neke ljude večito bije maler, za druge kažemo da su rođeni pod sretnom zvezdom. 'Titanik' je potonuo 1912. Gospođa Marej, jedna putnica, uspela je da se spase. 'Luzitanija' je potonula 1915. Gospođa Marej je bila putnica i opet se spasila. U sudaru brodova 'Anakonda' i 'Keltik' 1927. nove žrtve nestale su u morskim dubinama, ali nepotopiva gospođa Marej se spasila!

12) Prica Antonija Klensija, Irca iz Dablina: "Rođen sam sedmog dana, meseca i godine, u sedmoj godini veka, kao sedmo dete sedmog deteta i imam sedmoro braće, što iznosi sedam puta sedam. Na moj 27 rođendan otkrio sam, na jednim konjskim trkama, u 7. trci konja nazvanog 'Sedmo nebo'. Kladio sam se u sedam šilinga da će taj konj pobediti. Prošao je sedmi kroz cilj"!

13) A evo i priče o neobičnoj misiji jednog metka, završenoj sa tačno 20 godina zakašnjenja.Teksašanin Hari Ziglend prevario je svoju devojku koja ga je veoma volela, tako da se duboko potresla i odlučila na samoubistvo. Njen brat, željan osvete, pucao je u Henrija, ali je ovoga metak samo okrznuo po licu i zabio se u drvo iza njega. Brat, misleći da ga je ubio, i sam je izvršio samoubistvo. Tačno 20 godina kasnije, 1913. godine, Zigelanda je neko zamolio da poseče jedno drvo. Ovaj je shvatio da je to isto ono drvo u kojem je završio metak koji je tako davno njemu bio namenjen. Bio je to prilično težak posao, jer je drvo bilo jako veliko, pa je Zigeland odlučio da upotrebi dinamit. Snažna eksplozija odbila je stari metak koji je prošao između još petoro ljudi i pogodio Ziglenda pravo u grudi, a ovaj je ostao na mestu mrtav.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:54 pm


Australijska umetnica Džodi Rouz se toliko zaljubila u most na jugu Francuske, iznad reke Sen Žen de Fos, da se udala za njega!? Most koji zovu "Đavolji" star je 600 godina, a venčanje je obavljeno pred desetak zvanica, među kojima je bio i gradonačelnik Sen Žen de Fosa.

- Ovaj most ima sve što bih poželela od muža. Jak je, pouzdan, senzualan, blag i zaštitnički nastrojen. Snažan je i tih. Dugovečan je. Traje već 600 godina, a trajaće još 600 - izjavila je Australijanka koja za sebe kaže da je veliki ljubitelj arhitekture, a posebno mostova.

Rouz je navela da je to bila "ljubav na prvi pogled". Istorijsko, umetničko ili simboličko, ovo venčanje nije prvo koje je proslavljeno između jednog ljudskog bića i jednog francuskog spomenika. Pre šest godina jedna Amerikanka se "udala" za Ajfelovu kulu.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Pon Sep 16, 2013 9:59 pm


Student iz Velike Britanije, ne razlkuje se previše od svojih vršnjaka, osim u jednom - on se tačno seća šta je radio svakog dana u prethodnih deset godina... Mladi student sa univeziteta u Daramu, može vam čak prepričati i sve trivijalne razgovore koje je tada vodio. On je jedna od svega 20 osoba na svetu koje imaju veoma retko stanje hipermnezije, zbog čega im je autobiografska memorija izuzetno razvijena. Aurelijan ne tvrdi da može da se priseti baš celog svog života. Opisujući svoj neverovatan dar, on je rekao da ne može sa preciznošću da evocira vreme pre svoje 14. godine i da su njegova sećanja na detinjstvo onakva kakva ima većina ljudi. Poslednjih deset godina njegovog života, međutim, kristalno su jasne i duboko urezane u njegovo pamćenje.

Profesroka Đulijana Maconi, šef katedre za psihologiju Univerziteta Hal, uradila je niz testova kako bi utvrdila preciznost Hejmanovih sećanja. Kada ga je pitala šta se dogodilo određenog dana, mladić je sa preciznošću naveo sve detalje, počevši od toga koji je bio dan i nastavljajući sa time o čemu je i sa kim razgovarao, šta je bilo na vestima, šta je jeo, nosio, kakvo je bilo vreme i slično. Proverom objektivnih podataka se ispostavilo da su njegova sećanja potpuno tačna. Hejmanovi roditelji ne dele istu ovu sposobnosti, pa ne postoji velika verovatnoća da je kod njega u pitanju nasledna stvar, kao što je u većini prethodnih dokumentovanih slučajeva.

Većina ljudi u proseku može da se seti 11 događaja iz svake godine svog života, a informacije o datumima izvlači iz svog dugoročnog pamćenja, koje je uskladišteno u desnom frontalnom režnju mozga. Hejman radi isto, ali je kapacitet njegove memorije proširen i koristi i levi frontalni režanj, koji se obično bavi jezikom i govorom, kao i oblasti u zadnjem delu mozga, gde se obično skladište slike. Sve to se, međutim, odvija na podsvesnom nivou. Na žalost, odlično autobiografsko pamćenje ne pomaže previše u drugim aspektima života. Mnoge osobe kod kojih je zabeleženo ovo stanje, čak imaju sasvim prosečne rezultate na opštim testovima pamćenja. Mladi Britanac priznaje da mu je pamćenje prilično dobro, ali da mu njegov neobični dar nije od velike koristi pri učenju.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Sre Sep 18, 2013 7:23 am

U Rumuniji postoji najneobičnije groblje na svetu. Umesto klasičnih nadgrobnih ploča, postavljeni su spomenici oslikani najinteresantnijim detaljima iz života pokojnika.U selu Sapanta, smeštenom na granici Rumunije i Ukrajine, nalazi se najneobičnije groblje na svetu. Dobilo je naziv"Veselo groblje", a osmislio ga je lokalni umetnik Sten Patras. 



Umesto klasičnih nadgrobnih ploča, iznad humki se nalaze spomenici oslikani detaljima iz života pokojnika. Takođe, na mnogima od njih su prikazani i načini na koje su pokojnici izgubili život. 


_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Sub Sep 28, 2013 5:32 am

1957. godine, BBC je objavio priču o tome kako špagete rastu na drveću u Švajcarskoj. Priča je objavljena kao prvoaprilska šala, a uprkos tome, telefoni u BBC-ju nisu prestajali da zvone – ljudi su zvali i molili ih da im otkriju tajnu kako da sami uzgajaju ‘drveće na kojem rastu špagete’.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od pesma taj Uto Jan 14, 2014 5:15 am


Za film ''Bitka na Neretvi'', bitka za ranjenike, plakat je uradio čuveni Pablo Pikaso.

Sama slavna ''Bitka za ranjenike'' desila se prikraju vojnih operacija poznatijih pod nazivom IV. neprijateljska ofanziva u kojoj je oko 150 hiljada okupacijskih (čak 11 divizija) te ustaških i četničkih snaga od januara 1943. godine pokušalo uništiti srž tadašnje narodno-oslobodilačke vojske predvođene Josipom Brozom Titom. U istoriji je ''Bitka na Neretvi“ poznata kao jedna od najhumanijih, s obzirom na odnos vojske prema ranjenim saborcima. Naime, tom je prilikom spašeno čak 4500 ranjenika i dosta mesnoga stanovništva.

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Istinite priče

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu