Simfonija nauke

Naučno muzički projekt Simfonija nauke bavi se inspiracijom koju sa sobom nosi istraživanje svemira putem robotskih i ljudskih misija, uz osvrt na naš solarni sistem. 

''Onward to the Edge"  12 simfonija po redu, posvećena Carlu Saganu,77 godišnjici od rodjenja ovog poznatog i cenjenog  naučnika u astronomiji :

Nauka je uvek zanimljiva, pogotovo kada se radi o galaksijama, crnim rupama i nekim nerazjašnjenim stvarima.

Svemir je izgradjen od dvanaest čestica materije, četiri prirodne sile, to je ta divna, važna priča, ništa nije onako kako se čini, kvantna teorija nudi drugačije objašnjenje našeg sveta, u kvantnom svetu ništa nije sigurno, to je svet verovatnoće. Veoma je teško zamisliti sulude stvari onakvim kakve jesu, kvantnu teoriju ni Ajnštajn u svoje vreme nije mogao shvatiti, od čega smo stvarno sačinjeni? Kopajte dovoljno duboko u atom i pronaći ćete sićušne čestice koje na okupu drže nevidljive sile, sve je stvoreno od sićušnih paketa energije rodjenih u kosmičkim pećima. Atomi od kojih smo sačinjeni imaju negativno nabijene elektrona koji se vrte oko ogromnog jezga, elektroni se ponašaju kao talasi, ne ponašaju se tačno tako, ponašaju se kao čestice, potrebna nam je teorija o Svemu, trebamo teoriju o svemu, koja je taman iznad našeg dosega, možda krajnji trijumf nauke, .. Moram negde stati, ostaviću vam nešto za maštanje...

''Svi smo mi povezani jedni sa drugima, biološki, sa Zemljom-hemijski, sa ostatkom svemira atomski, mislim da priroda ima mnogo bujniju maštu od čoveka, nikada nam neće dati da se opustimo. Živimo u srednjem univerzumu, gde se stvari menjaju, bez sumnje, ali prema obrascima, pravilima, zakonima prirode...Ja sam samo tamo neki lik koji stoji na tamo nekoj planeti, ja sam zapravo samo tačkica u poredjenju sa zvezdom, planeta je još samo jedna tačkica,kad pomisliš na sve ovo,kad pomisliš na nepreglednu prazninu svemira, postoje milijarde i milijarde zvezda, milijarde i milijarde tačkica.Lepota živih stvorenja ne leži u atomima koji ih sačinjavaju, već u tome kako su ti atomi složeni zajedno, kosmos je takodje unutar nas. Sačinjeni smo od zvezdane prašine, mi smo način na koji kosmos spoznaje sam sebe. Preko mora prostranstva zvezde su druga sunca, putovali smo već ovamo i još mnogo toga preostaje da se nauči. Svi smo mi povezani...Nalazim da je uzvišeno i ushićujuće, otkriti da živimo u univerzumu koji omogućuje evoluciju molekularnih mašina, tako prefinjenih i zanimljivih kao što smo mi. Znam da se molekuli u mom telu mogu ispratiti unazad do kosmičkih fenomena, to me nagoni da poželim zgrabiti ljude na ulici, i pitati ''Jeste li čuli za ovo?''... Postoji ta ogromna masa zraka po čitavom svemiru, kao svetlo što igra po sobi i ide od jedne do druge stvari, i to postoji tamo, zbilja je sve tamo, ali moraš stati i razmisliti o tome, o toj složenosti, kako bi zaista uživao. Nepojmiljiva priroda prirode,... Kad pomisliš na sve to, kad pomisliš na nepreglednu prazninu svemira, postoje milijarde  milijarde zvezda, milijarde i milijarde tačkica...''  

''Zadivljujuća je pomisao da je ovim što držim u ruci, neko jednom osećao, mislio, voleo. Naučnici su se vekovima trudili da shvate u čemu leži tajna ovog neuglednog organa? Ova želatinozna masa koja vam može stati na dlan, u stanju je da pojmi beskraj medjuzvezdanog prostoranstva. Mozak je evoluirao spolja ka unutra, u njegovoj strukturi ogledaju se sve faze koje je prošao. Informacije u obliku energije dotiču istovremeno kroz sva naša čula. I onda eksplodira u ovaj ogromni kolaž, koji pokazuje kako ovaj trenutak oko nas izgleda, kakav je dodir, kako zvuči, i u tom trenutku smo savršeni, celokupni i predivni. Izgleda poprilično gadno, nabran je kao orah, ima čvrstinu kao pečurka. Sve što znamo pohranjeno je u ćelijama zvanim neuroni. Postoji otprilike sto triliona neuronih veza, ova zanimljiva i čudesna mreža neurona nazvana je ''očaravajući razboj''. Neuroni pohranjuju i zvuke, i odlomke melodija. Čitavi orkestri sviraju u našim glavama, informacije koje bi ispunile dvadeset miliona tomova nalaze se u glavama svakog od nas. Mozak je veliko mesto na veoma malom prostoru. Sad kad više nismo ograničeni mozgom gmizavaca možemo se menjati. Razmislite o svim mogućnostima. Zamislite svoj mozak kao novine, zamislite samo koliko informacija može pohraniti,ne zauzima puno prostora jer je preklopljen. Vidimo očima ali takodje vidimo i mozgom. To kada gledamo mozgom često se naziva mašta...mozak..može da pojmi beskraj..mozak..tako uspešan..celukupni smo i predivni..To je najzagonetniji deo ljudskog tela, a ipak upravlja čitavim našim svesnim životom. To je mozak.''