Nacionalizam kao oblik rasizma i njegovo rešenje

..., odlomak iz članka “Rasizam” od Ayn Rand, koji je publiciran u septembarskom izdanju publikacije “The Objectivist Newsletter” 1963 godine. Isti je takođe uključen i kao poglavlje u knjizi “The Virtue of Selfishness” - “Vrlina Sebičnosti”:

''Rasizam je najniži, najgrublji primitivni oblik kolektivizma. To je ideja pripisivanja moralnih, društvenih, ili političkih kvaliteta na osnovu čovekovog genetskog porekla – ideja da se čovekove intelektualne i karakterne osobine proizvode i prenose putem njegovih unutrašnjih hemijskih osobina. Što u praksi znači da čoveka treba ceniti, ne po sopstvenom karakteru i radu, već po kolektivnim karakterima i delovanjima njegovih predaka.

Rasizam tvrdi da sadržaj čovekovog uma (ne njegov kognitivni aparat, već njegov sadržaj) je nasleđen; da su čovekova uverenja, vrednosti, i karakter određeni pre nego što je rođen, fizičkim silama koje su izvan njegove kontrole. Ovo je verzija pećinskog čoveka o doktrini urođenih ideja - ili nasleđenog znanja - koja je potpuno opovrgnuta i odbačena od strane filozofije i nauke. Rasizam je doktrina proizvedena od strane i za nečoveka. To je štalska ili stočarska verzija kolektivizma, u skladu sa mentalitetom koji pravi razliku između različitih rasa životinja, a ne između životinja i ljudi.

Kao i svaki drugi oblik determinizma, rasizam poništava specifične atribute koji odvajaju čoveka od svih ostalih živih vrsta: njegove racionalne sposobnosti. Rasizam negira dva aspekta čovekovog života: razum i izbor, odnosno um i moralnost, zamenjujući ih sa hemijskom predodređenošću.

Ugledna familija koja podržava bezvredne rođake ili prikriva njihove zločine kako bi "zaštitili ugled porodičnog imena" (kao da moralni ugled jednog čoveka može biti oštećen akcijama drugog) -- Bednik koji se hvali da je njegov praded bio graditelj carstva, ili malogradska usedelica koja se hvali da je stric od njene majke bio državni senator i da je njen treći rođak održao koncert u Carnegie Holu (kao da dostignuća jednog čoveka mogu dati prestiž drugome koji je prosečan) -- roditelji koji istražuju genealoška stabla u cilju procene njihovih perspektivnih sinova-po-zakonu -- slavna osoba koja počinje svoju autobiografiju sa detaljnim opisom svoje porodične istorije – sve ovo su primjeri rasizma, atavističke manifestacije doktrine pod imenom plemenskog rata praistorijskih divljaka.

Teorija koja ideje "dobre krvi" i "loše krvi" drži za moralno-intelektualni kriterijum, ne može dovesti ni do čega drugog osim do bujica krvi u praksi. Sirova snaga je jedini postojeći način djelovanja za ljude koji sebe smatraju bezumnim gomilama hemikalija.

Baš kao što ne postoji takva stvar kao što je kolektivni ili rasni um, isto tako ne postoji ni kolektivno ili rasno postignuće. Postoje samo individualni umovi i individualna postignuća - i kultura nije anoniman proizvod nerazličitih masa, već je to zbir intelektualnih postignuća pojedinih ljudi.

Čak i ako bi bilo dokazano - a što nije - da je učestalost ljudi sa potencijalno superiornijim umovima veća među članovima određenih rasa nego kod pripadnika drugih, to nam ipak ne bi reklo ništa o bilo kom pojedincu i bilo bi irelevantno za stvaranje mišljenja o njemu. Genije je genije, bez obzira na broj morona koji pripadaju istoj rasi - a kreten je kreten, bez obzira na broj genijalaca koji dele njegovu rasnu pripadnost.

Pitanje da li osoba navodi superiornost ili inferiornost bilo koje rase je irelevantno, rasizam ima samo jedan psihološki koren: osećaj rasiste o sopstvenoj inferiornosti.

Kao i svaki drugi oblik kolektivizma, rasizam je potraga za nezasluženim. To je potraga za automatskim znanjem - za automatskim ocenjivanjem čovekovog karaktera koji zaobilazi odgovornost korištenja racionalnog ili moralnog prosuđivanja - i iznad svega, potraga za automatskim samopouzdanjem (ili prividnim samopouzdanjem).

Pripisati vlastite vrline svome rasnom poreklu, znači priznati da osoba nema znanja o procesu putem kojeg se vrline stiču, i najčešće, da sama osoba u pitanju nije uspela da ih stekne. Ogromna većina rasista su ljudi koji nisu stekli osećaj vlastitog identiteta, koji ne mogu tvrditi nikakvo individualno postignuće ili odliku, i koji traže iluziju "plemenskog samopouzdanja" tvrdeći inferiornost nekog drugog plemena. Obratimo pažnju i na to da je rasizam mnogo učestaliji među siromašnim šljamom nego među intelektualno naprednijim članovima društva.

Istorijski gledano, rasizam je uvijek rastao i padao sa rastom i padom kolektivizma. Kolektivizam smatra da pojedinac nema prava, da njegov život i rad pripadaju grupi ("društvu," plemenu, državi, naciji) i da ga grupa može žrtvovati po svome nahođenju za njene interese.

Najjednostavniji kolektiv za pridružiti se, kojeg je najlakše identifikovati - posebno za ljude ograničene inteligencije - najmanje zahtijevan oblik "pripadnosti" i "zajedništva" je: rasa.

Jedini način da se sprovede doktrina takve vrste je putem brutalne sile - a statizam je uvek bio poltička posljedica kolektivizma.

Apsolutna država je samo institucionalizovani oblik banditske vladavine, bez obzira koja određena banda se dokopa vlasti.

Postoji samo jedan lek za rasizam: filozofija individualizma i njena političko-ekonomska posledica, laissez-faire kapitalizam.

Individualizam podrazumeva čoveka - svakog čoveka - kao nezavisnog, suverenog subjekta koji poseduje neotuđivo pravo na svoj život, pravo izvedeno iz njegove prirode, kao racionalnog bića. Individualizam podrazumeva da civilizovano društvo, ili bilo koji oblik udruživanja, saradnje, ili mirne koegzistencije među ljudima, može biti postignuto samo na bazi priznavanja individualnih prava pojedinca - i da grupa, kao takva, nema nikakva prava osim individualnih prava svojih članova.

Nisu čovekovi preci, njegovi rođaci, geni, niti je njegova telesna hemija ono što je bitno na slobodnom tržištu, nego je to samo jedan ljudski atribut: produktivne sposobnosti. Njegove vlastite sposobnosti i ambicija su osnov po kojeme kapitalizam prosuđuje čoveka i nagrađuje ga u skladu sa istim.

Nijedan politički sistem ne može da uspostavi univerzalnu racionalnost putem zakona (ili silom). Ali kapitalizam je jedini sistem koji funkcioniše na način koji nagrađuje racionalnost i kažnjava sve oblike iracionalnosti, uključujući i rasizam.

Potpuno slobodan, kapitalistički sistem još uvek nigdje nije postojao. Ali ono što je izuzetno značajno je korelacija između rasizma i političke kontrole u polu-slobodnim ekonomijama 19. veka. Rasni i / ili verski progoni manjina stajali su u obrnutom razmeru sa stepenom slobode u datim zemljama. Rasizam je bio najsnažniji u privredama koje su bile više kontrolirane, kao što su Rusija i Nemačka - a najslabiji u Engleskoj, tada najslobodnijoj zemlji Evrope.

Kapitalizam je dao čovečanstvu njegove prve korake prema slobodi i racionalnom načinu života. Kapitalizam je se probio kroz nacionalne i rasne barijere, putem slobodne trgovine. Kapitalizam je ukinuo kmetstvo i ropstvo u svim civilizovanim zemljama svijeta.

U svojoj velikoj eri kapitalizma, Sjedinjene Američke Države su bile najslobodnija zemlja na svetu – i najbolje pobijanje rasističkih teorija. Ljudi svih rasa došli su ovde, neki iz nepoznatih, kulturno neodlikovanih zemalja, i ostvarili podvige produktivnih sposobnosti koji bi u protivnom ostali neostvareni u njihovim kontrolom opterećenim rođenim zemljama.

Amerika se naziva "stapajući lonac" sa dobrim razlogom. Ali malo ljudi je shvatilo da Amerika nije ljude stopila u sivu usklađenost kolektiva: ona ih je ujedinila štićenjem njihovog prava na individualnost.

Rasizam je zla, iracionalna i moralno prezirna doktrina - ali doktrine ne mogu biti zabranjene ili propisane zakonom. Baš kao što moramo zaštititi slobodu govora komuniste, iako su njegove doktrine zle, isto tako moramo zaštiti pravo rasiste na korištenje i raspolaganje svojom imovinom. Privatni rasizam nije pravno, već moralno pitanje - i protiv njega se može boriti samo privatnim sredstvima, kao što su ekonomski bojkot ili društvena ozloglašenost.

U zaključku, citiraću iz zapanjujućeg članka u New York Timesu publiciranog 4. Avgusta [1963] - zapanjujućeg jer ideje ovog tipa nisu tipične za naše doba:

"Ali, pitanje mora biti ne da li grupa prepoznatljiva po boji, osobinama ili kulturi ima svoja prava kao grupa. Ne, pitanje je da li je Američki pojedinac, bez obzira na boju, osobine, ili kulturu, lišen svojih prava kao Amerikanac. Ukoliko pojedinac ima sva prava i privilegije koje mu pripadaju na osnovu zakona i Konstitucije, mi ne treba da brinemo o grupama i masama - one u stvari i ne postoje, osim kao figurativni govor."

''Genije je genije, bez obzira na broj morona koji pripadaju istoj rasi - a kreten je kreten, bez obzira na broj genijalaca koji dele njegovu rasnu pripadnost.'' gospodja je ovo lepo napisala.

pesma ::
Najjednostavniji kolektiv za pridružiti se, kojeg je najlakše identifikovati - posebno za ljude ograničene inteligencije - najmanje zahtijevan oblik "pripadnosti" i "zajedništva" je: rasa.

,,,i nacija  

Komsinica ::

pesma ::
Najjednostavniji kolektiv za pridružiti se, kojeg je najlakše identifikovati - posebno za ljude ograničene inteligencije - najmanje zahtijevan oblik "pripadnosti" i "zajedništva" je: rasa.

,,,i nacija  

Da, rasa je tu nacija, samo to nacionalisti smatraju netačnim, ne veruju oni nikom do svojoj sebičnoj vrlini: da vole sami sebe i samo sebe, slede samo svoje etničke i nacionalističke vođe, svi jedno, jedan ko i svi, komotan stav koji vodi u propast. 

pesma ::
Da, rasa je tu nacija, samo to nacionalisti smatraju netačnim, ne veruju oni nikom do svojoj sebičnoj vrlini: da vole sami sebe i samo sebe, slede samo svoje etničke i nacionalističke vođe, svi jedno, jedan ko i svi, komotan stav koji vodi u propast. 

Oni u biti ni ne znaju koga vole i zašto uopće vole. Njima je to netko usadio u glavu i zapečatio u guzici. Ono ko pingvini su. Mislim kad bi se prave Ustaše i Četnici novi birali, to su definitivno pingvini. Ali to su tice i ne znaju da su to. I hvala Bogu da ne znaju. Nacionalista može nekih 15min da priča i onda izlapi. Kao nekadašnji Kiseljak. Jer nema o ćemu više da priča. Eto nek me neki od njih ubijedi zašto su jedni od drugih bolji. Oba se rode sa 2 ruke, noge i jednom glavom. Pišaju i kake isto. Isto imaju potrebu za jelom i vodom. Ja se ponekad pitam di sam se ja rodio. Sa sve 3 glavne grupe odrastao. Znao sam samo po vjerskim običajima koji u "oni". I ono ljudi išli u crkvu, džamiju. Di je tko svoje imao i svom se Bogu molio. Ono, nismo kopali arhive, tražili kosti itd. Ovo danas se neki digli, hajd da su oni rođeni 1900 ili 192g npr. pa su bili direktni učesnici II sv. rata, to bih možda mogao da razumijem. Ali kad vidim onog balu iz Obraza, ni otac mu nije rođen prije 1945g, onda stvarno se zapitam koji oni mozak imaju. Po tom dođe da sad nekome se nasereš o drugome, on naivan povjeruje i eto ti pokreta za oslobođenje od onoh drugih govnara.

pesma ::Da, rasa je tu nacija,

Pardon pesmo   , narod, pusti ti naciju na miru.

Nikada nisam verovala u mit o ''dobrom’' nacionalisti. Znate za nacionaliste koji nikada ne bi povredili druge; nikada svoj nacionalizam ne bi odredili kao jedini; nikada ne bi potcenjivali druge narode, to jeste nacije itd. Ja još nisam upoznala takvog. Kažu da ih ima, ali ja ni posle dugogodišnje potrage za istim nisam pronašala nijednog. U međuvremenu sam razgovarala sa ''umerenim’' nacionalistima, i brzo uvidela da njihova tzv. umerenost vrlo brzo nestaje ako dotični pronađe ‘'uvredljive'’ elemente u dijalogu. Dovoljno je da relativizirate neke istorijske ‘'činjenice’' i eto neporazuma i razloga da ‘'umereni’' krene u kontraofanzivu koja podrazumeva vrlo širok arsenal ‘'gotovih’' činejnica, i masnih uvreda. Ova i ovakva vrsta nacionalista je i najčešća, sa obzirom da se uglavnom radi o obrazovanim i ‘'samosvesnim’' osobama koji ''stručno'' lepe etikete i daju dijagnoze svojim neistomišljenicima. I još te takvi nazovu ostrašćenom.   

pesma ::
Ova i ovakva vrsta nacionalista je i najčešća, sa obzirom da se uglavnom radi o obrazovanim i ‘'samosvesnim’' osobama koji ''stručno'' lepe etikete i daju dijagnoze svojim neistomišljenicima. I još te takvi nazovu ostrašćenom.   

E, ta sorta je najgora. To su spavaći ili Schlaefer što bi moji Nacisti rekli. Oni se samo dignu i buknu. Tu je više Mira, a ne jedna. Ono iz Mire 3 vire.   

 Da, mirni kao Mira Marković

'' Stručnjaci’ za nacionalna pitanja su sveprisutni. Osećaju se pozvanima da nas vrate na '‘pravi’' put ili sklone sa njega svim sredstvima, često su isprovocirani ‘'ispadima’' NVO – stranih špijuna i plaćenika pa im prete. Viđeni gosti raznih tv debata, žestoki borci u raspravama često potežu verbalno ''atomsko'' oružje: rakete uvreda i bombe od kletvi. 

Davno je Danilo Kiš rekao: ''Nacionalizam je ideologija banalnosti'', a za intelektualce-nacionaliste teško je reći da su banalni. Dobro, ima ih, da ne lažem, ali intelektualci se trude da svoj nacionalni credo '‘potkrepe’' nekim istorijskim podacima ili pak ideološkim okvirima, mada to ponekada izgleda potpuno suludo. Pravo je pitanje onda: gde se krije taj ogoljeni nacionalizam? Ovo što ću reći zvuči ''zaverenički'', rečeno u par reči: svuda oko nas! Pravi, banalni nacionalisti su tzv. obični ljudi sa kojima se viđate svakoga dana.

pesma ::
 Ovo što ću reći zvuči ''zaverenički'', rečeno u par reči: svuda oko nas! Pravi, banalni nacionalisti su tzv. obični ljudi sa kojima se viđate svakoga dana.

Kakogod da zvuči tako jeste. Navučeni na nacionalizam kao na drogu,iz normalnog komšije u par dana predju u bolesnog ekstremistu koji ti ebe mamu šiptarsku,ustašku,četničku...,tera te iz kuće,ako ne prodješ gore, samo zato jer nisi pripadnik njegovog naroda,kad krene hajka prvi su .Posle klanice,ebada i promenada,kao,mire se,broje mrtve,pa sutra,prekosutra ponovo,sa svojim umerenim nacionalizmom u napad. Najgrdji su oni nacionalisti što to mirno posmatraju i ćute dok se sve dogadja, a sutra se pravdaju kako oni nisu isti ti, nego neki drugi. Alo brate podržavaš tu ideologiju,isti si kao i oni,možda i gori jer si licimur kikindski!

krtica :: Alo brate podržavaš tu ideologiju,isti si kao i oni,možda i gori jer si licimur kikindski!

Nevolja je što će oni ''umereni'' reći da ne rade ništa drugo, samo vole svoj narod. To lepo zvuči, da se zadrže na tome, bilo bi sve u redu. Ali ne, uvek im se dogodi i onaj drugi korak....

Kao da moraš podržavati bilo koju ideologiju, a naročito nacionalističku ideologiju da bi voleo svoj narod, svoje roditelje i pretke, podrazumeva se da ljudi vole svoju najbližu rodbinu i narod iz koga vuku poreklo, nema u tome ničeg ideološkog. Bez uplitanja politike to ne bi bilo zanimljivo, ko normalan može reći nešto protiv politike koja se zalaže za svoj narod, dostojanstvo, integritet, suverenitet, nacionalni interes itd? Niko. A onda nacionalisti naprave istup, korak u stvarnost iz svoje fiktivne privrženosti svom narodu, svojim delima sve uprskaju, njihova dela najčešće nemaju nikakve veze sa ovim nabrojanim uzvišenim ciljevima.

''Narod'' za koga se nacionalisti zalažu je fiktivni paravan za njihovu ideologiju, služi im za opravdavanje svih (ne)dela, primer: ''srpski narod je prepoznao našu politiku...  nećemo dozvoliti da srpski narod...,zalažemo se da srpski narod ...'' itd

Njima svi građani ništa ne znače, okrenuti su svom etnikusu i kad govore o nacionalnom interesu ili bilo čemu drugom - bez obzira na činjenicu da svi građani date države predstavljaju naciju - narod.

Oni se uvek obraćaju samo svojoj etničkoj grupi, ostali za njih nisu bitni, ne postoje ili su manjine koje pošto - poto moraju da se uklope u njihovo viđenje politike, ako ne, nepoželjni su, ''neka idu kući'' kaže im se to govorom mržnje koji je legitimno verbalno oružje svakog nacionaliste, kada tada. Svi koji se ne uklapaju u ovaj ''nacionalni kalup'' su po njima izdajnici narodnih interesa.

Pod slobodom nacionalisti smatraju slobodu da u okviru teritorije koja im po svemu pripada, a to je država u kojoj žive i većina su, mogu raditi šta im je volja, pristrasnost pa i nasilje, diskriminacija se ne vide kao problem ako ''čuvaju narodni interes'' jer bože moj, to pravo daju i drugim narodima u njihovim državama. A to nema veze sa slobodom.

ypsilon ::

pesma ::
Da, rasa je tu nacija, samo to nacionalisti smatraju netačnim, ne veruju oni nikom do svojoj sebičnoj vrlini: da vole sami sebe i samo sebe, slede samo svoje etničke i nacionalističke vođe, svi jedno, jedan ko i svi, komotan stav koji vodi u propast. 

Oni u biti ni ne znaju koga vole i zašto uopće vole. 

To je netacno. Znaju oni vrlo dobro sto vole i zarad cega:) 
Svjesni svojg nedostatka pametnog rezonovanja, ili hrabrosti, ovisi o situVaciji, priklanjaju se nekomU ili necemU sto ce ih pokriti plastom zastite. Jer zastita lezi u kolicini ne kvalitetu po njihovom twisted razmisljanju:) Kud svi Turci, tuJ i mali Mujo je'lte;)

Nacionalizam ne sme da se brka s narodnošću. Narod-nost je proizvod raznih društvenih procesa, dok je nacionalizam proizvod državnog delovanja i vladajućih elita. Društvena evolucija se ne može ugurati u uske, ograničavajuće granice države-nacije, jer tada šteti pojedincima, čiji životi omogućuju taj isti društveni razvitak. Nacija nije uzrok već posledica države koja kao veštačka tvorevina, mehanizam koji nameće svoj nacionalizam ''od gore'' radi na osiguranju privilegije jedne etničke grupe nad ostalima u državi. Nacionalizam je bio i ostao ''državna religija''


Nacionalizam je ključan za zamagljivanje klasnih razlika, s ciljem da ljudi podložni hijerarhiji počnu tu hijerarhiju shvaćati kao nešto prirodno, igra važnu ulogu u održavanju postojećeg sistema (onda ne iznenađuje što se država-nacija pojavila u isto vreme kad i kapitalizam).

Valter ::Nacionalizam ne sme da se brka s narodnošću. Narod-nost je proizvod raznih društvenih procesa, dok je nacionalizam proizvod državnog delovanja i vladajućih elita. Društvena evolucija se ne može ugurati u uske, ograničavajuće granice države-nacije, jer tada šteti pojedincima, čiji životi omogućuju taj isti društveni razvitak. Nacija nije uzrok već posledica države koja kao veštačka tvorevina, mehanizam koji nameće svoj nacionalizam ''od gore'' radi na osiguranju privilegije jedne etničke grupe nad ostalima u državi. Nacionalizam je bio i ostao ''državna religija''


Nacionalizam je ključan za zamagljivanje klasnih razlika, s ciljem da ljudi podložni hijerarhiji počnu tu hijerarhiju shvaćati kao nešto prirodno, igra važnu ulogu u održavanju postojećeg sistema (onda ne iznenađuje što se država-nacija pojavila u isto vreme kad i kapitalizam).

Je'l ima negdje tema "Naj - Post"?! Ovim sve kazano:)

  To je suština nacionalizma, zamena teza, šta je starije kokoš ili jaje; sakrivanje iza interesa nacije privilegovane (etničke) grupice u državi kojom manipuliše državni aparat iza kojeg stoje udruženi moćni kapitalisti.

Kad govorimo o nacionalnom interesu, nacionalnom kapitalu, nacionalnoj časti i nacionalnom duhu -  zaboravljamo da su iza ovoga skriveni sebični interesi političara koji obožavaju moć i interesi biznismena koji obožavaju novac, za koje je nacija prigodan paravan za skrivanje svoje osobne pohlepe i planova za osvajanje političke moći. Zato i stoji ona da je ''patriotizam(nacionalizam) poslednje utočište hulja''.

Zanimljivo mi je gledište naših prosečnih nacionalista kada komentarišu imperijalizam tj trenutno novi svetski poredak. Oni  imperijalizam doživljavaju kao relativno noviju pojavu, vide njegovu glavnu ambiciju da kolonizuje ceo svet. Ova njihova dijagnoza podrazumeva specifičan lek: nacionalizam. Ratovi za nacionalno oslobođenje srušiće imperijalističko carstvo - tvrde nacionalisti. Ova njihova dijagnoza služi nekakvoj svrsi, ali ništa ne objašnjava. Postavimo ovaj njihov koncept obrnuto i ugledaćemo istinu:

 Imperijalizam je bio prvi stadijum kapitalizma, svet je vremenom kolonizovan od strane nacionalnih država,  nacionalizam je vladajući, aktuelni stadijum kapitalizma i dan danas. Dakle, odakle je sve ovo sa ''poslednjim oblikom kapitalizma'' počelo? Nacionalizam i imperijalizam su suprotni pojmovi samo po definiciji. U praksi, nacionalizam je jedna od metodologija kojom se uspostavlja vladavina kapitala, zgodan način da buržoazija pripitomi radnike i pljačka strance. Nacionalni suverenitet i genocid uvek su bili u najtešnjoj uzročno - posledičnoj vezi, tako je nacionalistička ideologija preteča imperijalističkog i kolonijalstičkog novog svetskog poretka, oduvek su jedni drugima bili neophodni da bi opstali.

Onda i one priče o ''dobrim'' i lošim nacionalistima koji postanu nacisti preko noći, zaprepastim se svaki put koliko oni sami sebe ne poznaju, kako za sve loše vezano za nacionalizam imaju opravdanje! Koji to nacionalista danas ne misli isto kao Musolini juće:

''Naš mit je nacija, naš mit je veličina nacije.”; “Država je ta koja stvara naciju, koja svoja htenja i svoj stvarni život prenosi na narod svestan svog moralnog jedinstva”; “Maksimum slobode uvek je bio moguć samo uz maksimalnu snagu države.” “Sve za državu; ništa protiv države; ništa izvan države.“ — iz Che cosa e il fascismo i La dottrina del fascismo.

Osveta, to ubojito nacionalističko oružje, isto je danas kao i pre nekoliko vekova, nema razlike na terenu:

''Postepeno širenje naših naseobina sigurno će naterati divljake, kao i vukove, u povlačenje; iako se razlikuju po obliku i jedni i drugi su zveri koje treba loviti …“ — Džordž Vašington, 1783. ''Ako ikada budemo primorani da podignemo svoje sekire protiv nekog plemena, nećemo ih spustiti sve dok to pleme ne bude potpuno istrebljeno ili proterano…“ — Tomas Džeferson, 1807. ''Strašni masakri koje su počinili nad našim ženama i decom, obavezuju nas da ih gonimo do istrebljenja ili da ih proteramo u oblasti izvan našeg domašaja…“ — Tomas Džeferson, kao da citiram neke novije nacionalne heroje sa prostora bivše Jugoslavije.

Kako se osloboditi nacionalističke ideologije, može li se to uopšte?

''Građani više nisu pod obavezom, kao u prošlosti i kao na još mnogim mestima i u sadašnjosti, da respektuju jedan identitet koji ih zatvara u koncentracioni logor iz koga nema bežanja — identitet koji im se nameće kroz jezik, naciju, crkvu i običaje mesta gde su se rodili. U tom smislu, globalizaciju moramo dočekati dobrodošlicom, jer ona primetno širi horizonte individualne slobode.
...
Koliko miliona mladih ljudi širom planete je odgovorilo na izazove globalizacije tako što su naučili japanski, nemački, mandarin-kineski, kantonški, ruski ili francuski? Na sreću, ova tendencija će se u dolazećim godinama pojačavati. Zato se najbolja odbrana naših kultura i jezika sastoji u tome da ih promovišemo žustro svud po ovom novom svetu, a ne da se odbrambeno zgurimo da bismo “odoleli” u naivnom verovanju da postoji neka vakcina protiv opasnosti zvane engleski jezik. Oni koji su za odbrambeno zatvaranje, svojim postojanjem kažu mnogo o kulturi, ali oni su u većini slučajeva neznalice; oni prikrivaju svoju pravu vokaciju, a to je nacionalizam. Ništa nije toliko u raskoraku sa univerzalizmom kulture kao ta lokalistička, isključiteljska, zbrkana vizija koju nacionalisti, nastupajući iz svojih perspektiva, pokušavaju nametnuti kulturnom životu. Najlepša lekcija koju od kultura možemo naučiti jeste ona koja kaže da njima samim, kulturama, nije potrebno da ih štite ni birokrati ni komesari, ni gvozdene rešetke, ni carinska izolacija, da bi ostale žive i bujne; naprotiv, od takvih pokušaja zaštite kultura se samo sparuši ili čak trivijalizuje. Kulture moraju živeti slobodno, u stalnom tiskanju i rvanju sa drugim kulturama. To ih renovira i podmlađuje, to im dopušta da evoluiraju i da se prilagođavaju neprestanom toku života. U antici, latinski nije ubio kulturu Grka; naprotiv, umetnička originalnost i intelektualna dubina helenske kulture prožela je i natopila rimsku civilizaciju kroz koju su, zatim, filozofije Platona i Aristotela i Homerovi spevovi stigli do celog sveta. Neće od globalizacije iščeznuti lokalne kulture; u opštoj svetskoj otvorenosti, sve ono iz ma koje lokalne kulture što zaista vredi, što je stvarno dobro, preživeće i naći će nove plodne teritorije za procvat.
...
Preporod malih, lokalnih kultura vratiće ljudskom rodu onu bogatu mnogostrukost ponašanja i iskazivanja koju je nacionalna država uništila u pokušaju da stvori takozvane nacionalne identitete krajem 18. i naročito u 19. veku. (Na ovaj fakt se lako zaboravi, ili ga mi i sami pokušavamo zaboraviti zato što ima vrlo sumorne moralne konotacije.) Nacionalne kulture su u mnogim slučajevima iskivane u krvi i ognju, zabranama da se u školi predaje ili ma šta objavljuje na lokalnim narodnim dijalektima ili da ma ko praktikuje religiju ili običaje u ma kakvom raskoraku sa onim što je nacija-država smatrala idealnim. Na taj način je u mnogim zemljama sveta nacija-država nasilno nametala lokalnim kulturama jednu kulturu, dominantnu, a njih je suzbijala i eliminisala iz zvaničnog života. Ali, suprotno upozorenjima onih koji se plaše globalizacije, nije lako u potpunosti izbrisati kulture — ma koliko malene one bile — ako iza njih stoji bogata tradicija i narod koji ih praktikuje, makar i tajno. A danas, zahvaljujući slabljenju nacionalne države, vidimo povratak zaboravljenih, marginalizovanih i ućutkivanih lokalnih kultura koje pokazuju znake novog dinamičnog života u velikom koncertu ove globalizovane planete.'' 

Mario Vargas Ljosa

Od 18 veka na ovamo, ne pre, pre nije ni bilo nacionalnih država, nacionalizam je sve učinio da ljudski rod podeli i ograniči mu slobodu kretanja i mišljenja, postavi granice i carine, gurne podeljene narode u okvire država koje postaju svete krave, država kao povezan snop pruća sa sekirom koja seče sve što joj pripreti.

''Ti si ništa, narod je sve'' fašistička floskula na koju se pozivaju nacionalisti, brane se na razne načine, govore da su oni tek patriote koje se bune protiv poistovećivanja njihove ideologije sa fašizmom, a guraju ovu floskulu napred!

Nacionalisti kod nas su pripremili teren za ulazak divljeg kapitalizma bez otpora. Jednostavnije rečeno - nacionalna država je dala ljudima da glođe nacionalističku kosku dok je građanima oduzimala fabrike i socijalna prava. Sad je kasno, više nema radničkih fabrika, a nacionalisti i dalje glođu svoju kosku i kevću...

Valter ::Nacionalisti kod nas su pripremili teren za ulazak divljeg kapitalizma bez otpora. Jednostavnije rečeno - nacionalna država je dala ljudima da glođe nacionalističku kosku dok je građanima oduzimala fabrike i socijalna prava. Sad je kasno, više nema radničkih fabrika, a nacionalisti i dalje glođu svoju kosku i kevću...

Kevću dok traže krivce za vlastito propadanje, naravno da će iz njihove perspektive homogene grupe -  kojoj pojedinci nešto vrede ukoliko se žrtvuju za tu grupu, drugačije ne - za sve što im se dogodilo biti krivi drugi, druge nacije, druge grupe ljudi sa drugim ideologijama, ili pak njihove nacionalne vođe koje nisu bile dovoljno agresivne da nametnu njihovu ideologiju svima unutar države. Čvrst, fašistički stav.