Priče, basne, bajke i tome slično

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Priče, basne, bajke i tome slično

Počalji od pesma taj Uto Mar 04, 2014 6:29 am

Basna o mišu Gospodaru

Deva je uživala veliko povjerenje vlasnika, pa su je puštali da slobodno hoda po okolini, kad ne bi bila dio karavana. Iako je bila tako slobodna da ide kud hoće, ona je uvijek ležala tu negdje okolo i preživala u hladovini.
Gledao je tako miš i čudio se kako je glupa! Može da ide kud hoće, može da izdrži što niko ne može, može da izađe na kraj sa nevoljama sa kojima se niko nositi ne može... a ona ipak leži tu u hladovini, preživa i truhne u čamotinji:
- Tolika snaga, a leži tu, potpuno neiskorištena!? - čudio bi se miš.
Dosadi mišu da je gleda tako jadnu, pa zgrabi jednog dana njene uzde i poče da je vuče.
Deva ga gleda - pa odluči da krene za njim bez pogovora - tek da vidi dokle je naumio.
Vodio tako miš devu po pustinji, pa vidjevši kako deva poslušno ide za njim, počne da umišlja kako deva bez njega i ne umije. Mišija se pamet u svoju važnost umislila. Ponio se, zanio se - a sve misli kako je on rođen da bude vođa svim devama.
Hodala tako deva za njim, pa malo-pomalo, shvati u čemu je mišiji problem - umislio se! Postane to devi zabavno, pa odluči da ga pusti da malo sanjari u toj svojoj novoj ulozi.
Hodali oni tako danima, bez cilja; deva kao da je tek krenula a miš se bio već dobro umorio - kad - stigoše oni do obale neke velike rijeke, koju bi mukom savladale i puno snažnije zvjeri od njih dvoje. Miš stane ispred vode, dobro se zamisli, i počne da se češe iza uha.
- Šta je, prijatelju, zašto smo stali? Zašto si prestao da nas vodiš? - upita deva podrugljivo.
- Ma, ova je voda za mene preduboka, ja ne bih volio da se utopim! - veli miš.
- Pa, drugi put, kad budeš nekog vodio, barem nemoj biti ovako drzak kakav si do sada bio! - veli njemu deva.
- Kajem se - posrami se miš - previše sam sebi dozvolio.
Okrenu se oni, pa nastave nazad - zajedno.

-- Mevlana Dželaludin Rumi (mesnevija)

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Lovci na oluje (Adam Marek)

Počalji od pesma taj Ned Mar 30, 2014 3:32 am

Tako je vetrovito danas. Moj sin Džejki i ja stojimo pred prozorom i gledamo lejlandske čemprese kako se klanjaju jedni drugima i puževe koje vetar nosi po prostranom izbetoniranom dvorištu kao jedrenjake.

Gledamo možda petnaest minuta kad Džejki kaže: "Plašim se".

"Čega?" pitam.

"Tornada."
"Čuj", kažem, "neće ovamo nikakav tornado. Čak i kad bismo ovog momenta seli u auto i vozili se ceo dan poput onih što na televiziji jure oluje, bili bismo pravi srećnici ako bismo ijedan pronašli. Baš pravi srećnici." 

"Ali, šta ako bismo ga našli?" 

Odnekud iza nas dopire buka. Obojica pogledamo u kamin. Vetar svira u dimnjak kao da je flauta. 

"Čak i kad bismo imali sreće i pronašli neki", kažem, "u Engleskoj bi to bila tek majušna stvar. Ovde nema velikih." 

"Kao A4?" pita on. Gledamo dokumentarce o tornadima otkad je bio beba. Među šestogodišnjacima, on je stručnjak. 

"Nema šanse", kažem. "Možda F2, ako bismo baš imali sreće." 

"Dovoljno velik da usisa osobu?"

Zamišlja tornado kao slamku u ustima neba, mogu to da vidim.

"Neh-eh", kažem. "Samo dovoljno velik da prevrne nekoliko crepova, ili da sruši pokoju saksiju, možda polomi nekome plastenik."

"Ali šta ako…" počinje.

Neće mi poverovati, ne dok sedimo ovde u kući a vetar hu-uče oko naših zidova kao duh. 
"Hajde idi skini tu pidžamicu", kažem. "Pokazaću ti da nema čega da se plašiš."

Dok Džejki traži cipele, ja nam pakujem ručak u platneni ceger: za mene pašteta od pileće džigerice i sendviči s voćnim ajvarom od jabuka, i termos boca erl grej čaja; za Džejkija sendviči s namazom od sira, twix u pakovanju od pet komada i dva tetrapaka soka od jabuke.

"Sve spremno?" kažem kad stigne do dna stepeništa. Ima na sebi jarko žuti šešir za kišu sa širokim obodom pozadi i mekintoš u koji je konačno urastao. Kupio sam mu ga još pre no što se rodio, onda kad je bio tek moja uobrazilja.

"Ah-ha", kaže on. 

"Bolje da odemo i pozdravimo se s mamom", kažem.

Zajedno se šunjamo uz stepenice, zavirujemo iza vrata spavaće sobe. Mama je još u krevetu. Nije upalila svetlo. Juče joj je zubar u bolnici iz usta izvadio jedan umnjak. Ceo dan je provela u krevetu, uglavnom ćuteći.

"Gde ćete vas dvojica?" kaže. Čak i njen glas zvuči ranjeno. 

"Idemo da jurimo tornada", kaže Džejki.

"Uživajte, dečaci."

"Hoćemo", kažem ja. "Ćao, ljubavi." 

Vozimo se.

"Dobar je osećaj biti napolju, zar ne?" kažem. "Jesi li već primetio neki tornado?" 

Džejki gleda unaokolo. Ne kaže ništa. 

Putevi što vijugaju između živica prepuni su popadalih grana pa vozim sporo. Živimo u prirodi, u maloj kući potpuno odvojenoj od svega. Leti, gledano iz vazduha, naša parcela je tek jedan tamnozeleni trougao usred jarkožutog mora semena uljane repice. Video sam je iz vazduha, na mikrosvetlu. Fotografija koju sam tada snimio je u našem kupatilu. Zurim u nju svaki put kad pišam. 

"Kuda ćemo?" kažem. "Da smo pravi lovci na oluje, Džejki, imali bismo dopler radar i laptop pa bismo mogli da pronađemo rotirajući deo oluje." 

"Mi jesmo pravi lovci na oluje", kaže mi.

Pažljivo posmatram put ali krajičkom oka mogu da vidim kako se nadurio. 

"Jesmo, izvini", kažem. "Ali nemamo dopler, tako da ćemo morati da se oslonimo na svoje instinkte. Ti pogledaj u nebo i reci mi šta misliš gde će tornadi dotaći zemlju."

Džejki pritiska dugme za spuštanje prozora i drži dok prozor nije sasvim dole. Izbacuje glavu napolje. Usporavam i prelazim na sredinu puta da ga ne bi udarila neka štrkljasta grana koju je šišač živice promašio. Usporiću dovoljno da bih mogao da posmatram Džejkija. On gleda u nebo, drži ram vrata obema rukama. Vetar mu baca čupavu kosu svud po glavi. Kosa mu je plava kao kukuruzovo polje, kao i moja. Njegova mama je gotovo crna. "Još jedna stvar koju je dobio od tebe, a ne od mene", kaže ona ponekad. 
"Tamo", kaže on, pokazujući ka severoistoku. 

Kada stignemo na auto-put, automobil postaje teško kontrolisati. Vetar nas napada sleva. Brisači su potpuno poraženi ovolikom količinom kiše. Osećamo se kao zarobjeni, tu u kolima. Ličimo na glavu u kapuljači. Džejki dobija privilegiju da bira radio-stanicu. Bira pop muziku. Peva uz pesme koje puštaju. 

"Kako to da znaš reči svih ovih pesama?" pitam. 

"Mama sluša ovu radio-stanicu", kaže. 

Ja ne volim pop muziku, ali volim da čujem Džejkija kako peva. 

Vozimo se već dvadeset minuta kada se ispred nas ukaže nekakva žuta mrlja na horizontu. Kiša se proređuje. Farovi na automobilima koji idu prema nama suprotnom trakom auto-puta su ugašeni. U retrovizoru vidim povorku prednjih svetala, jarko sijaju naspram neba tamnog kao masnica.

"Trebalo bi da se vratimo", kažem. 

"Ne. Ovamo je", kaže Džejki.

"Jesi li siguran?"

"Aha." 

"Ti si glavni." 

Stižemo do sunčeve svetlosti. Mokri asfalt oko nas isparava.

"Jesi li siguran da su tornadi tamo, Džejki?"

"Ne."

"Da okrenemo, onda?" 

Predeo iz kog smo došli čini se sada kao kraj sveta. Oivičena zidovima od oblaka, vide se vratanca od uskovitlanih pahulja. 

"Okej", kaže Džejki. 

Silazim s auto-puta i tri puta vozim kroz kružni tok - to je naša igra koju igramo kad mama nije u kolima. Džejki se kikoće, zalepljen za vrata zakonima fizike.

Vraćamo se putem kojim smo došli. Više ne poštujem ograničenje brzine jer oluja beži od nas. Vozimo se i jedemo, ručak držimo u krilu. 

"Ako se plašiš tornada, kažem, zašto toliko želiš da vidiš neki?"
 
Džejki sleže ramenima, dovršavajući svoj sok od jabuke. Tečnost grgolji na dnu tetrapaka.

"Pa, rekao sam ti da bismo bili pravi srećnici kad bismo videli tornado. Lovci na oluje prelaze hiljade kilometara kako bi ih pronašli, ponekad se voze nedeljama."

"Koliko smo mi prešli?"

"Oko sto kilometara." 

"Moram u toalet." 

"Hajdemo kući sada. Mama će se pitati gde smo."

Sunce nas prati na povratku. Pokazujemo mu put skroz do naše kapije. Džejki podiže pune šake lišća sakupljenog u gomile pored našeg trema i opet ih baca. Ja pakujem Džejkijevo smeće od ručka u ceger pre nego što izađem iz kola. Otvaram vrata i obojica ulazimo u kuću.

"Stigli smo!" vičem, brišući cipele o otirač. 

Niko ne odgovara.

Na prstima se penjem na sprat. Naš krevet je prazan.

"Tata!" Džejki doziva.

Trčim niz stepenice. 

U dnevnoj sobi, stočić za kafu leži postrance uza zid. Jedna noga mu je odlomljena. TV leži licem nadole na tepihu. Na ploči iznad kamina nema ničega. Sve fotografije i šišarke i suveniri s odmora su na podu. Neki leže razbijeni na pločicama od škriljca ispred ognjišta. Na zidovima, sve slike vise nakrivo. Džejkijeve igračke su prosute iz kutije.

Usred svega toga, na podu, s rukama oko kolena, i čelom na kolenima, sedi mama. Članci na rukama su joj krvavi. 

Džejki kreće prema njoj. Ja ga zadržavam rukom.

"Nemoj. Ima stakla", kažem. "Jesi li okej, mama? Jesi li ga videla, mama, tornado? Kad je prošao?"

Nema odgovora. Nema pokreta.

Samo ona i ja znamo da je priča o zubaru bila grozna laž. 

Prevela s engleskog 
Tanja Brkljač

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče, basne, bajke i tome slično

Počalji od pesma taj Uto Apr 01, 2014 11:20 pm

GRAD

(...) Jednogа dаnа sаm dobio poruku. Poruku - nаređenje, molbu, predlog? Ni do dаnаs nisаm sаznаo… Ukrаtko, morаo sаm dа otputujem.

Ali kudа?  Izgledа dа je to bilo svejedno. Mogаo sаm dа idem u mа kom prаvcu i dа ne pogrešim, dа to bude prаvi. Oni koji su poslаli poruku moždа su sve već  predvideli. Ići nаpred, sаmo je privid, kаsnije se vidi pređeni put – kаo dа je bio unаpred utvrđen u vidu nekog nаcrtа, zаtvorenog u koverti, kojа se može otvoriti dа bi se sve to videlo, proverilo. U stvаri, ondа kаd je već nepotrebno, dаkle, nа krаju, kаd se putovаnje zаvrši


I sаdа, posle dugog lutаnjа, čini mi se dа sаm stigаo, ukoliko to nije prevаrа. Mogu sаmo dа rekonstruišem , šemаtski, moj put. (...)

Kаo što se vidi Grаd  imа istu površinu kаo i Đubrište ; između Grаdа i Đubrištа postoji Zonа prelivаnjа .Ne znа se gde prestаje Grаd , а gde počinje  Đubrište.

Ako je cilj bio Zаmаk, preko Đubrištа je bilo nаjkrаće do njegа. Ali sve to nije bilo tаko jednostаvno. Mi živimo u svetu prividа, iluzornosti, i nikаd se ne znа ni početаk, ni dа li je dostignut vrhunаc, ni to dа je osećаj kretаnjа jednа zаbludа, dа se  moždа stoji u mestu ili okreće u krug ili se ide po zemljištu toliko poznаtom, dа je već postаlo dosаdno. I tаko, desilo se, nа primer, umesto dа pođem nаjkrаćim putem, pođoh zаobilаznim ili, čаk, dugo pokušаvаh dа prođem sа one strаne gde prolаzа uopšte nije bilo. A sаd mi je jаsаn rаzlog dа iz Grаdа doprem do Zаmkа. Jer, prvo, sve je to zаhtevаlo korenite metаmorfoze i žrtve ; drugo, Grаd je bio od Zаmkа odvojen Provаlijom, tаko dа niko u Grаdu nije znаo zа Zаmаk, pа i jа sаm mogаo sаmo dа nаsluđujem njegovo postojаnje.

Ulаzeći, dаkle, u Đubrište, mogаo sаm bez zаdržаvаnjа dа pođem u prаvcu Zаmkа, аli, kаo što rekoh, jа sаm jedvа znаo zа njegovo postojаnje i, s druge strаne, hteo sаm dа ispitаm sve mogućnosti, sve prolаze, а još više, sve ćorsokаke oko velikog prostrаnstvа, koje zovem Đubrište. Ono je predа mnom u celoj neprekidnosti i u dimenziji kojа ne može dа se sаgledа, dа se premeri, tаko dа od cele površine ispitujem jedаn mаli deo, moj deo.

Što se tiče Grаdа, njegа sаm mogаo dа rekonstruišem nа osnovu svegа ovogа rаzbаcаnog po Đubrištu, što je, u stvаri, bilа odbаčenа neupotrebljivost, а zа mene mnogo više od togа – jedаn kosmos, nezаvisаn od Grаdа, iаko se Đubrište prelivаlo u Grаd ili čаk poklаpаlo sа njim, što je verovаtno i uslovilo dа sаm, lutаjući po Đubrištu, zаšаo u Zonu prelivаnjа i s teškim nаporom svesti uspeo dа shvаtim dа je to što imаm pred sobom u stvаri Grаd.

Leonid Šejka

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče, basne, bajke i tome slično

Počalji od pesma taj Sre Apr 02, 2014 10:33 pm

Idila

Idila je analogija prisnog spokojstva večnosti, ovde i sada. Od nje se ostvaruje koliko želim. Ako neko stupi u neku kuću, po tome kako su raspoređene stolice i sto, postelja i orman zna da li ljudi koji tu stanuju žive u idili ili poremećeno. Svakome se u očima vidi šta zna o idili, i koliko je živi. Ne živeti idilu znači nesreću. Kad neko pređe preko granice, on zna šta je u toj zemlji ostvareno od idile. Ono što čoveka dvadesetog veka toliko prestravljuje jeste pomaman nasrtaj anti-idile na red i mir, na srazmere i prisnost. Životinje se bolje sećaju idile; ne poriču svoju srodnost s anđelima; ali još više ptice, cveće i zvezde.

Idila je životni poredak čistog bivstva; svejedno je kakvo je znanje čuva, tao ili hrišćanstvo.

Čovek idile se ne sme pobrkati s onim veselim (gemutlich) bićem koje, istina, isto tako ne voli da pohita, čuva se preterane aktivnosti, ne podnosi loše raspoloženje, radije sedi, raspravlja, prijatno je, smeška se i pijucka. Ovo gemutlich biće, međutim, većinom ima stomačinu. Ono je srozalo svoje zahteve, i ne živi u idili, nego u banalnosti. Ništa ne zna o intenzivnoj geometriji orfičkog poretka koji je u muzici i duši i moralu tako čist i proziran kao u brojevima. Gemutlich je karikatura čoveka idile.

Postoje neosetljivi na idilu, svađalice i brbljivci, netaktična i nametljiva bića, koja ni za trenutak nisu u stanju da sednu i zaćute i da gledaju drugima u oči. Njihov pogled skače, glas vibrira i uvek hitaju. Ništa nije tako daleko od idile kao što je žurba.

Idila je naša praslika o bivstvu; u svakome je spremna namera da ponovo preuzme osnovno stanje. Znam za osnovno stanje, znam i da sam se u početku korumpirao. Paskal piše da onaj ko nema znanja o ovoj korupciji, on ne razume ni zašto pada kamen koji je bačen u vis. Ali znam i za to da se idila može ponovo vaspostaviti. Ljudski život se može renormalizovati. I znam da je u svakom čoveku najsnažniji instinkt ponovo uspostavljanje idile u njemu samom i u svetu.

Bela Hamvaš

_________________
Svoj sam guru
avatar
pesma
Sekretarica
Sekretarica

Broj poruka 3460

Datum upisa 26.05.2013

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče, basne, bajke i tome slično

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu