Војнићев рукопис

Из Википедије, слободне енциклопедије ::

Војнићев рукопис је тајанствени спис, осликан биљкама и знацима зодијака, написан непознатим писмом. Неке странице недостају, а садашња верзија се састоји од око 240 листова пергамента, од којих је већина илустрована. Дуго је владало уверење да је настао између 1450. и 1520. године. Међутим, узорци пергамента на коме је документ написан су почетком 2011. испитани у лабораторији Универзитета Аризоне уз помоћ методе радиоактивног изотопа угљеника.

Утврђено је да су све странице настале у релативно кратком временском периоду и да потичу с почетка или из прве половине XV века, што је скоро читав век раније него што се претходно веровало. Писац, писмо и језик су и даље непознати.

Током своје забележене историје, Војнићев рукопис је био предмет изучавања многих аматера и професионалних криптографа (укључујући и многе врхунске разбијаче шифри из Другог светског рата), али нико од њих није успео да дешифрује ни једну једину реч.

Књига је названа по пољско-америчком продавцу књига Вилфриду Војнићу, који ју је набавио 1912. године са неутврђене локације у Европи. Верује се да је пре тога, током стотина година била у поседу разних владара и алхемичара. Данас се чува у библиотеци ретких књига Универзитета у Јејлу. Прво целовито фототипско издање је објављено 2005. године.

Извор

AkadeMedia Srbija ::ВОЈНИЋЕВ МАНУСКРИПТ (РУКОПИС)

Недавно се у америчкој научној штампи појавио чланак извесног доктора Бриса Џонса, који коментарише до сада неуспешне напоре дешифровања једног мистериозног рукописа, који је добио име по своме последњем власнику, нашем земљаку.

На познатом америчком универзитету Јејл ( Yале) чува се оригинал медју драгоценим старим књигама овај рукопис, који ни до данас нису успели да дешифрују ни најпознатији светски научници – криптографи, па ни стручњаци америчких војних и других служби.

Ради се о рукопису који се састоји од комплета 116 дупло пресавијених страна пергамента, са тинктурним записима на непознатом писму и са илустрацијама у боји. Текст је написан неком врстом азбуке, која има 40 различитих слова или симбола. Научници немају озбиљну представу шта пише у тексту, а анализиране слике су са више обриса, па могу представљати анатомију људских или животињских органа, ћелијску структуру или констелацију небеских тела, те се само предпоставља да се ради о некој научној књизи старој сасвим извесно најмање пола миленијума. Научници су за сада дефинисали да постоји пет одвојених сегмената књиге, што ће рећи пет тематских области или поглавља, а најпрепознатљивије поглавље је оно где се налазе слике неких животиња -бића које личе на комбинацију рибе, гуштера и змије.

У другим сегментима рекло би се, да се говори о географским појмовима, пошто се на сликама могу видети цртежи, који су доста слични данашњим континентима Америке, Европе и Африке, медјутим, то су ипак само предпоставке. Тако се један део рукописа може условно назвати астрономским, јер садржи слике неких сазвеждја, која на жалост нису позната астрономима, па се проучавају карте до сада откривених сазвеждја, што би можда дало неки одговор о пореклу аутора. Шпекулације иду највише у прилог тези, да је запис урадио неко од средњовековних филозова, научника или мистика обзиром на цео садржај рукописа, са предпоставком да се ради о препису или запису из неког контакта са ванземаљским облицима живота. Пергамент се користи за писање докумената, више од два миленијума, па старост истог може бити и много већа од егзактно утврдјеног по забелешкама на поледјини.

Иначе овај рукопис је 1912. године у Риму на непознатом месту купио колекционар ретких књига Wилфрид Марк Војнић који је живео у Америци, и како је записано на повратку из наших крајева, тј. своје постојбине у нову домовину – Америку. Када је купио овај рукопис измедју страница је нашао једно писмо из 1666. године од професора универзитета у Прагу Јохан Маркус Марсија, које је требало бити уручено језуитском свештенику Атанасијусу Кирхеру у Ватикану. Измедју осталог у овоме писму стоји, да је тај рукопис купио Рудолф ИИ. Немачко - Чешки владар познат по својој љубави за окултне и мистичне књиге и предмете, по цени од 3,5 килограма злата. Када је Рудолф ИИ. абдицирао, рукопис је приликом пљачке двора неко присвојио и тако је исти дошао до реда католичких свештеника Језуита, чији је припадник вероватно био и Јохан Маркус, који је манускрипт послао у Ватикан, али је некако завршио у тудјим рукама. Када је Војнић умро без наследника, његова богата колекција књига се нашла на аукцији и рукопис је купио извесни колекционар Х.П. Краус из Њујорка 1961. године за непознату суму новца , а пошто није неколико година могао наћи било кога ко би му протумачио запис, он га је поклонио библиотеци универзитета у Јејлу.

На жалост ни од тада се није много више напредовало у решавању ове мистерије , али се на дешифровању и тумачењу рукописа и јеговог порекла још ради непрекидно. За мистике и проучавање окултног, свакако је посебна енигма поменуто писмо из године 1666. године, због бројева 666 који су симбол Сатане, а надјено измедју страница овог рукописа, као случајност или упозорење из године која је била проглашена годином Сатане и коју су обележили многи чудни догадјаји.

Неколико илустрација из Војничевог манускрипта који је иначе у табацима са обимом од око 260 страница.

Извор