Nauka budućnosti

Kako će nauka uticati na ljudsku sudbinu i naš svakodnevni život u 2100. godini

Naučnici sa Univerziteta Vašington uspeli su da smisle tehnologiju kojom je moguće kontrolisati mozak druge osobe, a jedan od istraživača uspeo je, pomoću novog programa, da natera svog kolegu da pomera ruku iako ovaj to nije želeo!

Koristeći snimak elektronskih impulsa mozga i vrstu magnetne stimulacije, Radžeš Rao, profesor računarstva i inženjerstva, poslao je moždani signal Andrei Stokou,profesoru psihologije, na drugom kraju univerzitetskog kompleksa, i doveo do toga da Stoko pomera prst po tastaturi.

Dok su univerzitetski naučnici uspeli da demonstriraju mogućnost komunikacije mozgova između dva pacova, a istraživači s Harvarda mislima naterali pacova da pomera rep, ovo je prvi put da je neko eksperimentalno uspeo da dva ljudska mozga komuniciraju na ovaj način.

- Internet je način na koji povezujemo kompjutere, a sada možemo da povežemo i mozgove. Želimo da znanje koje ima jedan mozak prenesemo u drugi - kaže Stoko.

Rao radi na spajanju mozga i kompjutera već 10 godina. Kad je tehnologija dovoljno napredovala, 2011. godine, on se uortačio s profesorom psihologije Stokom.
Posle dve godine istraživanja i podešavanja opreme, oni su konačno isprobali tu tehnologiju, Tokom eksperimenta, nalazili su se na različitim krajevima univerzitetskog kompleksa. Rao je na glavi imao kapu sa elektrodama povezanu sa elektroencefalografskom mašinom (EEG), koja čita električne impulse u mozgu, dok je Stoko na glavi imao kapu povezanu s mašinom za transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS).
Rao je sedeo za kompjuterom i mislima igrao jednostavnu video-igricu. U jednom trenutku, kad je trebalo da iz topa zapuca na metu, on je zamislio kako pomera ruku iako to nije stvarno uradio. Skoro u istom trenutku Stako, koji je bio u drugoj prostoriji i takođe sedeo za kompjuterom, ali nije radio ništa, podigao je kažiprst i pritisnuo dugme „space“, kao da puca iz topa. To je uradio bez volje, a osećaj je opisao kao svojevrsni tik.

- Bilo je i uzbudljivo i jezivo gledati kako zamišljenu akciju mašina šalje u drugi mozak i prevodi je u pravu akciju. Ovo je, u suštini, bio jednosmerni protok informacija iz mog mozga u njegov. Sledeći korak je dvosmerna razmena informacija - kaže Rao.

Šantel Prat, profesor psihologije i još jedan član tima, kaže da je ova tehnologija nešto o čemu se priča godinama.
Ova vest zvuči kao da je iz neke naučnofantastične knjige, a Stoko ju je u šali nazvao „vulkanskim spajanjem umova“ (po ugledu na seriju „Zvezdane staze“
- Mnogima će naša tehnologija biti strašna jer će je preceniti. Ipak, ne postoji način da je koristite a da druga osoba to ne zna - kaže Šantel Prat.

Nazivaju ga genijem, naslednikom Tomasa Edisona. zagovornik transhumanističkog pokreta, tehnologija produžetka života i koncepta tehnološke singularnosti, direktor inženjeringa u kompaniji Google, futurista i pronalazač, 
Ray Kurzweil: Čovek koji je video budućnost


Postao je poznat kao najglasniji, ali i najargumentovaniji, zagovornik transhumanističkog pokreta, tehnologija produžetka života i koncepta tehnološke singularnosti. Njegova argumentacija proizilazi izMurovog zakona koji kaže da se stepen inovacija u kompjuterskoj tehnologiji povećava ne linearno, već eksponencijalno. Po Karzvajlovom gledištu, ovakav progres ne može imati drugog efekta osim direktne primene nanotehnologije i biotehnologije na biološkim sistemima, što bi za cilj imalo preko potrebnu pomoć manjkavostima i ograničenjima ljudske fiziologije. Genetika više ne bi predstavljala granicu, evolucija bi dobila svoju tehnološku ispomoć i ubrzanje, a humani organizmi bi postajali, po svom sastavu i funkciji, bionički. Poput dalekovidih polihistora kao što je bio Artur Klark, za Karzvajla je život u “ovde i sada” od drugorazrednog značaja za biti kadrim da se transcendira vremenska moralna matrica i bude stvaraocem dana što dolaze. A u njima, smatra on, čovečanstvo mora ostvariti svoju “sudbinsku misiju” – primena i usmerenje svih rasploživih sredstava najsavršenije tehnologije u cilju upuštanja u veće izazove nas kao vrste.