Baštinjenje četničkih zločina

Spomen-park u okolini Nove Varoši
Dok Radio-televizija Srbije i beogradska štampa pompezno najavljuju početak serije “Ravna gora”, koja će, kako kažu autori pomiriti partizane i četnike, u okolini Nove Varoši nedavno je otvoren spomen-park u slavu četnika koje je predvodio vojvoda Vuk Kalajitović Kalajit, čije su trupe odgovorne za smrt više od 1.500 muslimana tokom Drugog svetskog rata.

Piše: Dušan Komarčević

U selu Štitkovu, nadomak Nove Varoši, krajem avgusta su postavljene mermerne ploče na kojima je uklesano 180 imena četnika, pripadnika Mileševskog odreda, koji su izginuli na tom području. Spomen-obeležje izniklo je odmah do ranije nekoliko godina ranije postavljene biste četničkog vojvode Vuka Kalajitovića Kalajita, inače komandanta Mileševskog korpusa. Poduhvat, koji je dobio razmere memorijalnog parka, organizovalo je Udruženje „Knezovi Raškovići“ iz Štitkova, u saradnji sa Humanitarnom organizacijom “Stara Raška” te uz finansijsku podršku porodica poginulih i simpatizera Ravnogorskog pokreta iz Srbije. Doprinos je dala i Srpska pravoslavna crkva u liku i telu vladike mileševskog Filareta koji je osveštao spomen-obeležja i služio parastos poginulim četnicima.

„Radi se o obeležjima rodoljubima, borcima sa područja MZ Božetići i sedam sela izginulim u Drugom svetskom ratu, svako selo ima svoju ploču. Ovde je uklesano 180 imena, od toga 58 pripada mladićima od 17 do 25 godina“, rekao je novinarima Vojin Vučićević, predsednik Upravnog odbora „Stare Raške“.
“Nadamo se”, dodaje, “da će od iduće godine ovde biti uklesano još nekoliko stotina imena Kalajitovih saboraca. On je na ovom području spašavao i Srbe i muslimane, nije muslimanima učinio nikakav zločin, oni to znaju i cene. Ne ulazimo u to šta je radio po Bosni, nismo kompetentni.“ Samarićanin, misionar, ravnogorski Gandi – nižu se asocijacije na Kalajita dok čitamo reči jednog od inicijatora za podizanje četničkog memorijala. Istoričar Milan Radanović, međutim, tvrdi da su činjenice posve drugačije. Prema njegovim rečima, oko 800 četnika pod Kalajitovićevom komandom, okupljenih u Novovarošku, Pribojsku i Višegradsku brigadu Jugoslovenske vojske u otadžbini (JvuO) učestvovalo je u masovnim zločinima nad muslimanskim stanovništvom u zapadanom Sandžaku i istočnoj Bosni, kada je ubijeno na hiljade muslimanskih civila, pretežno žena i dece.
Vuk Kalajitović, zločinac!

“Njegova konkretna krivica odnosi se na pokolje nad muslimanskim civilima na području pribojskog i čajničkog sreza. Primera radi, neposredno nakon Drugog svetskog rata utvrđeno je da su četnici na području današnje opštine Priboj početkom februara 1943. ubili najmanje 1.547 lokalnih Muslimana. Od ovog broja 665 (43%) su bila deca do 15 godina starosti, dok se ostatak žrtava najvećim delom odnosi na žene i starije osobe. U selu Zagradina ubijeno je 304, u Plašću 163, u Kasidolu 139, u Penezićima 137, u Sočicama 129, u Potocima 122, u Zastijenju 112 lica, itd. Lokalno muslimansko stanovništvo ubijano je na najsvirepiji mogući način: klanjem i kolektivnim spaljivanjem. Muslimanska naselja su opljačkana i potom spaljena“, ističe Radanović i dodaje da izjava inicijatora predstavlja ignorisanje istorijske realnosti kako bi se sa pripadnika Drugog mileševskog korpusa skinula odgovornost za zločine.

Kalajitović je poginuo 1948. godine kao odmetnik, a o njegovom “rodoljublju”, koje potenciraju inicijatori četničkog memorijala, dovoljno govori podatak da je ovaj četnički vojvoda bez problema sarađivao sa italijanskim fašistima, čim je okupator 1942. zauzeo Novu Varoš.

„Ovo je“, objašnjava Radanović, „naročito bilo karakteristično za sredinu 1943. kada su Kalajitovićevi četnici učestvovali u sprečavanju partizanskih snaga da se prebace na desnu obalu Drine i prodru u Sandžak. U narednom razdoblju, u prvoj polovini i sredinom 1944, formacija pod Kalajitovićevom komandom sarađuje sa nemačkim okupatorom u pokušaju sprečavanja partizanskog prodora u Srbiju, da bi se u jesen 1944, uporedo sa nemačkim okupatorom, Kalajitovićevi četnici povukli u Bosnu. Najveći broj četnika pod komandom Vuka Kalajitovića koji su stradali tokom Drugog svetskog rata, naročito 1944-1945, a kojima je nedavno podignut svojevrsni memorijal u selu Štitkovo, poginuli su u neposrednoj borbi protiv partizana. Među njima je bio i određeni broj prinudno mobilisanih mladića..“ U borbi protiv partizana, Kalajitovi četnici neretko su vršili odmazde nad porodicama partizanskih boraca. Prema podacima na koje se poziva Radanović, četnici su tokom rata i u nekoliko poratnih godina na području novovaroške opštine ubili 193 osobe. Većinu njih su, kaže naš sagovornik, ubili četnici koji su bili pod Kalajitovićevom komandom.
“Primera radi, aprila 1943. Kalajitovićevi četnici su noću pohvatali i zaklali: Kristu Stevović, majku trojice partizana, Lenu Stevović, majku dvojice partizana i dvojice sinova u nemačkom zarobljeništvu, i njenu kćerku Ružu, i Damjana Borisavljevića, oca tri partizana. Četvoro poklanih bačeno je u jednu napuštenu krečanu na obodu Nove Varoši. U selima Draževići i Bistrica, pokraj Nove Varoši, četnici su 2. oktobra 1943. zapalili 45 domaćinstava partizanskih porodica i pri tome ubili nekolicinu lokalnih stanovnika“, zaključuje Radanović. Dok se „Knezovi Raškovići“ i ostali baštinici lika i dela Vuka Kalajitovića spremaju da dopune spisak imena na spomen-tablama, Javni medijski servis Srbije uveliko najavljuje jesenju šemu u kojoj će jedno od centralnih mesta pripasti TV seriji Radoša Bajića „Ravna Gora“. Ovdašnji mediji su ovog leta izveštavali sa snimanja poslednje klape ove „Dramske trilogije 1941-1945“.

„Radi se o nacionalnom projektu prve vrste kojim želim da pomognem da ideološki rat između Srba napokon stane, da partizani i četnici konačno odlože oružje. Sa tim moralnim ubeđenjem sam prihvatio da se uhvatim u koštac s ovom temom“, rekao je svojevremeno Bajić, scenarista i reditelj serije. Daleko od toga da je njegova ideja originalna. Do februara ove godine trajao je postupak za rehabilitaciju četničkog komandanta generala Dragoljuba Draže Mihailovića koji će, prema odluci Višeg suda, još uvek zvanično biti osuđeni ratni zločinac, barem dok se ne utvrdi tačan datum njegove smrti. Pravosudne institucije već su rehabilitovale kneza Pavla Karađorđevića, koji je 1945. osuđen jer je podržao pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Nekoliko godina ranije skinuta je krivica i sa Dragiše Cvetkovića, potpisnika sporazuma kojim je Jugoslavija prisupila Silama Osovine. Okružni sud u Nišu je 2009. ukinuo odluku Državne komisije iz 1945, kojom je Cvetković proglašen za državnog neprijatelja.

Potporu rehabilitaciji su gotovo neizostavno davali visokorangirani sveštenici SPC. Tako je 2005. Sveti arhijerejski sabor na predlog vladike Filareta, proglasio za svetitelje dvojicu sveštenika sa područja Pljevalja koji su bili pripadnici četničkog pokreta, koje su porodice žrtava optužile za zločine tokom Drugog svetskog rata.
Za Aleksandra Krausa iz Saveza antifašista Srbije podizanje memorijala u Štitkovu je posledica toga što na javnoj sceni Srbije nema političkih aktera sa jasno profilisanim antifašističkim stavom.

„Podizanje i osveštavanje pomenutog spomenika, samo je još jedna u nizu manifestacija javne, državne politike anti-antifašizma. Na javnoj sceni nema političke partije koja je jasno antifašistički profilisana. I oni koji bi, navodno, trebalo da budu antifašisti, nalaze se u koalicionim savezima u kojima istinski antifašizam nije dobrodošao. Setimo se samo veoma bliske, nekritične i bezrezervne saradnje nekadasnjeg SPO i građanskih partija, da ne idem dalje“, navodi Kraus.



Duh iz boce je, prema njegovim rečima pušten, ali nije sve izgubljeno.

“Dižu se spomenici, izmišljaju se novi antifašistički pokreti, rehabilituju se saradnici nacističke i okupatorske Nemačke, menjaju se nazivi ulica, ruše se spomenici istinskim herojima i borcima iz NOB-a. Ipak, usudio bih se da kažem da izjednačavanje partizana i četnika u ovdašnjem javnom prostoru nije dovedeno do samog kraja, iz prostog razloga što nas još ima koji delujemo, organizujemo se, i pojačavamo svoj otpor“, smatra Kraus i naglašava da će Savez antifašista uskoro objaviti publikaciju „Ne rehabilitaciji“ kao odgovor na emitovanje serije "Ravna Gora".

Izvor: Kontrapres

Još ne mogu da poverujem da je ovo ''pomirenje'' izmedju partizana i četnika odradjeno a da pobednike, partizane niko ništa nije pitao, hoće li oni da se mire sa koljačima njihovih porodica i budu u istoj ravni sa otvorenim saradnicima okupatora?

Rehabilituju se svi četnici djuture, odnosno degradira partizanski pokret u totalu, ovo što je uradjeno u Srbiji je sramota, ko to prašta zaklane partizanske majke, poklanu decu i žene, saradnju sa okupatorom, ko negira istorijske činjenice, ko se usudio? Četnici? Jasno k'o dan zašto to rade.

Zameram pravim antifašistima što ćute i gledaju šta ovi rade, ali mora se priznati da u ovoj društvenoj atmosferi u kojoj se četnici opisuju kao fine čike, branioci srpstva, borci protiv fašizma, i sve tako nešto na finjaka izmišlja, nije ni čudo što pravi antifašisti ne mogu da dodju do izražaja.

Inače treba znati da je Ustavni Sud Srbije 2012 godine ocenio kao neustavnu odluku Vlade Srbije od juna 2005 godine da su četnici sudelovali u NOB-u, tako se lako shvata da sigurno nisu bili borci za slobodu tj antifašisti.

Istorija ne sme da se politizuje. ''Ravnogorski pokret'' nije bio isti početkom drugog svetskog rata, i tekom 1942 godine, te dalje...

I monah može da zaluta pa postane zločinac, a kamoli Draža M. Ova politička nekrofilija je strašna.

Vidiš pesmo, ti imaš jedan "problem. Tj. od iste boljke boljemo oboje. A, ona se zove gledanje u naprijed ili budučnost. Naravno, sa realnim osvrtom na povijesne događaje i uvažavanje pravih činjenica i dokaza. Bez obzira o kojoj se strani radilo. I tvoje razmišljanje se nikako ne uklapa u ovosadašnje. Tebi smetaju šetnici, ustaše, Handžar divizija, Prinz Eugen, Hitler, Mussolini, Himler, Mengele idr. Što pokazuje da nisi u trendu. Svako velićanje bilo kojeg pokreta koji je bio na strani nacizma je suludo i nema veze sa zdravom pameću. Ali izgleda je danas postao hit ljubiti Dražu ili Antu. Jer eto tek smo sada skužili da su bili nevinašca. Bullshit obićni.

Da, nismo u trendu, ali, priznaj, u ovakom političkom trendu koji sve relativizuje i izjednačava i ne bi voleli da budemo, zar ne?

Nikada se nisam priklanjala opštem mišljenju zato što je većinsko i moderno, niti volim da blejim u stadu, statiram u kukuruzima sa šubarom na glavi dok jedem gibanicu, i puštam bradu do kolena    zato što je to danas in.

Kod mene crno nikada ne može biti belo.

pesma ::Da, nismo u trendu, ali, priznaj, u ovakom političkom trendu koji sve relativizuje i izjednačava i ne bi voleli da budemo, zar ne?

Nikada se nisam priklanjala opštem mišljenju zato što je većinsko i moderno, niti volim da blejim u stadu, statiram u kukuruzima sa šubarom na glavi dok jedem gibanicu, i puštam bradu do kolena    zato što je to danas in.

Kod mene crno nikada ne može biti belo.

Uze mi riječi iz usta, Ne kradi mi misli. Pa mi smo ti korov današnjeg društva, unosimo nemir. I zbrku, jer smo obrijani, ne nosimo noževe i sjekirice. Mislim ono di god da se pojavimo, pomisle da smo vanzemaljci. A, oni sa šubarama i kapicama sa slovom U. Baš smo zaostali.   

Da, baaaaašš smo de mo deee   

Mnogi profašisti hvališu svog D.M.a, kvislinga, kukavicu, izdajnika, fašistu, šovinistu, njegovu saradnju sa okupatorom, otvorenu kolaboraciju doživljavaju kao herojstvo, jer se eto borio protiv komunista, po njima se saradnjom sa okupatorom  čuva ''esencija srpstva'' od nestajanja.   

I ne znaju šta je to antifašizam, izjednačavaju komunizam sa fašizmom što je neviđena glupost i neznanje, i bezobrazluk, dodala bih ja.

Iz konteksta izvlače neke istorijske događaje i predstavljaju ih kao jedine činjenice o fašističkom četničkom pokretu, npr: malo toga pozitivnog što su četnici sa početka radili izvuku u prvi plan, a sve ono negativno čega ima i previše, da te glava pod šubarom može zaboleti, to zaboravljaju ili negiraju, proglašavaju komunističkom prevarom.
Kratko rečeno: Isprani su im mozgovi!

Nije ni čudo što se u Srbiji danas baštini fašistički četnički pokret i rehabilituju zločinci , samo treba pogledati udžbenike iz istorije u osnovnoj školi, i videti šta sve laž može da učini sa mozgom deci, a tek starijima koji ne vide ništa loše u svom domaćem fašizmu, pa ga izjednačavaju sa antifašizmom. Sramota nad sramotama!



U Srbiji se danas vrši antifašizacija fašizma. Kako je to moguće? E to treba pitati ''kulturnu elitu'' ove zemlje koja je dopustila da se seljaštvo i seljaci svuda pojavljuju kao eksperti koji se u sve razumeju najbolje, čiji se glas sluša, a da slika lika kome praziluk iz dupeta viri 'ladno može da nam se prišije na državnu zastavu kao amblem, to je valjda svima jasno.

Pesmo draga, mene sinoć na jednom forumu rodoljubi i patriote napadoše. Kako mogu da lažem da sam živio tako i tako. Za vrijeme kralja bilo ovako i onako, a oni svi mlađi od mene. I Ti si bezobrazna što mi nisi rekla da je kralj živ. I da se dinastija vratila. Nego ja živim u zabludi. Samo nikako da sretnem Dražu i Antu i da ih pitam koji su to začin koristili pa im glave pomutili ili je bilo bez začina i zaprške. Stvarno mi je pun klinac Ustaša i Četnika na baterije.

Napali te, jel' moguće?


Ova braća po ideologiji i oružju te napala? aaa aaa   

Zovi u pomoć, dolazim da ih razbucamo, U i kokarde i kraljeve i dinastije, gibanice, kame, domoljube, rukoljube, guzoljube, dražoljube i antoljube što ne znaju istoriju, sve da ih razbucamo istinom!

Znaš šta sam ja primetila: lakše im je u glavu uterati nego isterati lagarije... Ne da su se primili, već PRIMILI na naci-ideologiju.

Smrt fašizmu, sloboda narodu!  

Rekli su mi da lažem i da sam u zabludi. Jer sve što sam doživio u SFRJ to je bio san. Mučen sam bio itd. Krv sam pišao itd. Nisam smio u crkvu itd. Nisam mogao u školu i na more. Ma dijete sam zablude.

ypsilon ::Rekli su mi da lažem i da sam u zabludi. Jer sve što sam doživio u SFRJ to je bio san. Mučen sam bio itd. Krv sam pišao itd. Nisam smio u crkvu itd. Nisam mogao u školu i na more. Ma dijete sam zablude.

To su ti rekli? Glupsoni neobavešteni i lažljivi.

Pa sve da u SFRJ nije bilo kako kažeš, a jeste bilo lepo, onoliko koliko se sećam jer sam bila jako mala, ponovo njihov Draža Mihailović ne može biti heroj jer je kukavica, niti je antifašista već fašista, niti je borac za slobodu već okupatorski poslušnik.

pesma ::
To su ti rekli? Glupsoni neobavešteni i lažljivi.
Pa sve da u SFRJ nije bilo kako kažeš, a jeste bilo lepo, onoliko koliko se sećam jer sam bila jako mala, ponovo njihov Draža Mihailović ne može biti heroj jer je kukavica, niti je antifašista već fašista, niti je borac za slobodu već okupatorski poslušnik.

Pa kako da i znam kad sam se u njoj rodio, izrastao i iškolovao se i radio. To je zabluda. Samo nisam bio svjestan. Greška moje mladosti.

Hahhaha da, nemaš ti pojma gde si živeo, oni bolje znaju, čitali u četničkoj čitanci sve o SFRJ.

Fora je u tome što su oni antikomunisti a ne antifašisti- samo to ne mogu da skontaju, ne znam jel'to do hrane, pića, bajki koje su slušali, ili IQ-a ali ne mogu da skontaju ni istoriju, sve pobrkali i sa tim se ponose.

D.M., Nedić, Ljotić i njima slični – nisu čak ni najbitniji. Ne samo zbog toga što ih ni neka formalna rehabilitacija ne može da oslobodi istorijske odgovornosti za ono što su bili i što su učinili, za zločine protiv čovečnosti koji nikada ne zastarevaju, za natčovek-ideologiju kojoj su se predano, a ne samo po okupatorovoj zapovesti, priklanjali. Bitniji su oni koji se danas za takve rehabilitacije zalažu, njihova ideološko-politička polazišta i motivi. Na mala vrata, oni Srbiji u 21. veku poturaju vrednosni sistem, politiku i ideologiju štićenika za čiju se rehabilitaciju zalažu. Uz to ide i nastojanje da se relativizacijom starih zločina, politika i ideologija u čije su ime počinjeni, opravdaju i oslobode odgovornosti i njihovi sledbenici, nosioci nedavnih zločina izvršenih navodno u ime srpskog naroda. Zato ne iznenađuje što iza toga stoje udruženje „Dveri“ i Srpska liberalna partija, i ostali njima slični klerofašisti, čiji čelnici vode i Odbor za odbranu Radovana Karadžića i brane Ratka Mladića, kunu se u Šešelja; to je spiritus movens njihovog postojanja. Za čuđenje je što to potpisuje i Udruženje književnika Srbije koje bi, valjda, kao predstavnik staleža privrženog svestranoj slobodi stvaralštva i ljudskih sloboda trebalo da bude iznad ideološkog i političkog jednoumlja. O Pravoslavnoj Crkvi da ne govorim, ona je davno vaskrsla sve srpske zločince, i one od pre a boga mi i ove sadašnje, divi im se i sveti njihove mošti, sramota.

Sve ovo oko rehabilitacije nacional-fašizma u Srbiji je i platforma na kojoj se okupljaju pristalice antievropske orijentacije, nije čudno što na nas, na osnovu svega što se događalo i dešava se zbog ovog revizionizma i političke nekrofilije ostali svet gleda kao na balkanske koljače željne osvete i tuđe krvi.

pesma ::
Sve ovo oko rehabilitacije nacional-fašizma u Srbiji je i platforma na kojoj se okupljaju pristalice antievropske orijentacije, nije čudno što na nas, na osnovu svega što se događalo i dešava se zbog ovog revizionizma i političke nekrofilije ostali svet gleda kao na balkanske koljače željne osvete i tuđe krvi.

Pošto živim vanka bivše SFRJ, moram Ti samo reći da je gore navedena konstatacija točna. Tužno, ali tako je. I nažalost Vi koji mislite glavom i želite napredak svojoj državi, zbog takvih kusate tu juhu zvana bruka moje dežele.

ypsilon ::
Pošto živim vanka bivše SFRJ, moram Ti samo reći da je gore navedena konstatacija točna. Tužno, ali tako je. I nažalost Vi koji mislite glavom i želite napredak svojoj državi, zbog takvih kusate tu juhu zvana bruka moje dežele.

Živim u zemlji koja više ne slavi dan Ustanka naroda u Srbiji 7 jul, o ne, umesto toga su rehabilitovali dva žandarma koje je Žikica Jovanović- Španac ubio jer su prvi zapucali na njega i njegove saborce u Valjevu, možeš li ti to pojmiti?

Živim u zemlji koja svoju antifašističku prošlost koja se ogleda u antifašističkoj jugoslovenskoj revoluciji namerno samoubistveno gura pod tepih samo zato što su njeni predstavnici bili i ostali jedino partizani! Ta činjenica bode oči nacionalistima odavde koji su bolesni revanšisti i antikomunisti, pa pošto- poto, na mala a boga mi danas i na velika vrata uguravaju napred fašistički četnički, gubitnički, kvislinški pokret, predstavljajući ga kao antifašistički sami sebi(očigledno i ne znaju šta je to fašizam kad to rade,ili znaju, pa baš zbog toga...)

Sadašnjim sledbenicima četnika treba nacionalni predak i kontinuitet sa svim glupostima i zločinima koje su njihovi tzv nacionalni heroji radili devedesetih godina, treba im neko ko baš liči na Mladića, Karadžića, Arkana i njima slične idiote, pa našli ove luzere iz prošlosti, srpske četnike da poturaju kao oslobodioce i antifašiste, naravno ,u to se ne uklapaju partizani sa svojom ideologijom već samo četnici fašisti!

Ima lii šta gluplje, odvratnije  i apsurdnije od toga: zločinca nazivati nevinom žrtvom, a nevine žrtve tim činom relativizacije prošlosti i ''mirenjem'' nepomirljivih razlika između zločinca i žrtve pljuvati bezočno u smrtne rane, fašiste i antifašiste izjednačiti , kolaboracije i borbe protiv okupatora staviti u jednu klerofašističku korpu, i tim nipodaštavati zdrav razum čistim nacionalističkim bunilom? U Srbiji su danas sva čudesa moguća, glupost i neznanje ne poznaju i ne priznaju granice ukusa.

Evo neki dan je sud u Njemačkoj donio opet odluku o zabrani tiskanja MEIN KAMPF. I to ti sve govori na kojem je stupnju to društvo. Eto sad zamisli novog Adolfa. Pobratima sa našim vođama. I kako oni čiste svijet i uređuju ga da je "bolji" i "ljepši". Samo srećom u toj državi ima još malo pametnih koji su gore. I ljudi su se osvijestili. Žive da bi uživali u životu. Ne bave se bitkama nego ih proučavaju povijesno. Ne nose mržnju. Iako su sa mnogima preko 100g ratovali. Ipak vole obići i Poljsku i Englesku i Francusku. Njihova mana je samo što su normalni. I u naš sustav se ne mogu uklopiti. Npr. nedjelja je sveti dan i nitko ne radi. I neće još 200g. I to nije normalno, mi radimo i vođe slavimo. Baš su glupi.

Izgleda da bi se trebali ugledati na Nemce, ali sadašnje Nemce, među kojima ima i crnaca(da se Hitler u grobu prevrne) koji ne dopuštaju fašističke izlete u istoriju svojim profašistima, naravno, noramalnom svetu to i ne treba: čim se budale ponose, pametni se istog stide.

Sadašnja Evopa neguje antifašističku tradiciju drugog svetskog rata -tačno se zna ko je pobenik, a ko gubitnik u tom ratu, to je nepromenjiva činjenica- neko odavde se polakomio, udarila ga tranzicija u glavu, mokra mu šubara, prehladio mozak pa iskopava mrtve četnike po srbijanskim brdima, ljude koji su radili za Treći Rajh, koji bi se danas mogli zaklinjati nad kamom kad krenu u koljačinu; ko su ti luzeri? Četnici izbauljali iz nacionalističko- istorijskog horora i njihovi sadašnji obožavaoci, mrzitelji boljševika, koji sem što opasno znaju da mrze- ništa drugo ne znaju tako dobro da rade, to je očigledno, oni vode Srbiju, a vidi se i gde smo zahvaljujući njima i njihovom revizionizmu. U Bestragiji, zajednica Nedođija.

Sve vidim, čujem i jasno mi je ko dan. I znam da prije 30g nisu se zombi kopali i vadili iz zemlje. Istina je da je bilo revanšizma od strane vlasti. Toga svugdje ima. I biti će. Pa koliko je De Gol smaknuo neistomišljenika usput kao naciste itd. Međutim zna se što je ta ideologija uništenja rasnog i nacionalnog. I ne može imati zdravu osnovu bilo gdje. Jer nije normalna stvar da ja drugog ubijem i iskorostim da mi meni eto kao bolje bude bilo. A, svi ti četnici na baterije danas sutra kad im dođe sudnji dan, neće ih pop Đujić pokopati ili im obitelj zbrinuti. Niti će tko od vlasti doći. Biti će oni najbliži kojima su značili i odoše u onu zemlju, koja ne zna ni za nacaiju, niti rasu i niti vjeru. Ali dok to shvate proči će 1000g i oni će i dalje one šubare da glancaju i pričaju o Kosovskom boju, kao da je jučer bio. A, to što nemaju za toaletni da guzicu obrišu je druga priča. Bez kruha se može, ali bez Dražeka ne. Ne znam tko im djecu doji, Draža ili Anto.

Za istorijsku nauku kolaboracija iz 1941-45. će uvek biti samo kolaboracija. 

 Kolaboracija sa fašizmom u vreme kada je antifašizam bio jedina moralna opcija, za sva vremena ostaje samo kolaboracija sa zlom. U kontekstu 1941-45. postojale su samo dve strane. Strana fašizma i kolaboracije i strana antifašizma. Društvo i država koji rehabilituju kolaboraciju sa fašizmom nemaju pravo da se pozivaju na antifašizam. Oni su izabrali svoju stranu.

U čitavoj ovoj priči odsustvuju bilo kakve nove činjenice, sve što slušamo odavno smo znali, umesto činjenica nudi nam se samo nova interpretacija. A ona stvarna istorija barata samo činjenicama u njihovom vremenskom i prostornom kontekstu. Konstanta istorije je nepromenjiva- promenljiva su nove okolnosti novog vremena, novih ljudi koji u odsustvu identiteta, samosvesti ili ideja, ili iz sasvim ličnih i materijalnih razloga, u savremenosti pokušavaju da manipulišu prošlošću njenom novom interpretacijom. 

Može da odsustvo borbe protiv fašizma svojih '''antifašista'' proglašava pragmatičnošću, mogu sudovi da rehabilituju i da donose zakone kojima se podsmevaju ljudima prošlog vremena, ali sve to za istoriju, onu prošlu, nema nikakvog značaja. Ima značaja samo za onu buduću istoriju koja će pisati o današnjem vremenu i postavljati pitanja o razlozima društvene patologije 2000-ih godina u kojima su istovremeno hiljade radnika ostajale bez posla, a državne pare se trošile na iskopavanje grobova kolaboracionista iz Drugog sv. rata, u kojima su morbidna ubistva bila svakodnevna, a sudovi se zamajavali konstruišući izmišljenu istoriju, u kojima se dan pobede nad fašizmom slavio prećutkivanjem pobednika i u iščekivanju ideološke sudske pobede gubitnika.

Jednom za svagda:  Antifašizam je uvek bio i ostao internacionalni vid borbe protiv svega fašističkog, nema ničega zajedničkog sa bilo čijim  nacionalizmom.

U svemu ovom, razuzdani fašistički antikomunizam u nas služi da zamagli prazninu prethodnog istorijskog perioda: i nacionalizma i politike identiteta, i da kod potencijalnih najvažnijih konzumenata dražićevaca, mladih generacija, proizvede strah od nepoznatog „bauka“ koji je jednom već kružio Evropom. Da, znamo svi, mnogi se toga i sećaju, nekadašnja Jugoslavija je kriva što nacionalizam na delu izgleda tako ružno, nacionalna država tako beznačajno, nacija tako maleno, a njihova ponuda narodu tako sumorno. Zato služe ovi istorijski revizionizmi i nacionalistička farsa.

Tužna je samo činjenica da se 2013g mora još uvijek raspravljati tko je bio koljač, a tko žrtva. Izgleda po pisanjima "nove povijesti" sve je to bila zabluda. Uloge su bile obrnute. Mogućno, samo ja još nigdje ne vidjeh Anu Frank na cesti ili da sam čuo njen interview.
Tak da sam sad još više u zabludi. I oni đaci u Kragujevcu, nigdje ne vidjeh da su završili onu školu. Pitam se samo da li su ti đaci bili za te "Četnike-oslobodioce" djeca ili nešto drugo?! Nek mi to svi Ravnogorci odgovore. Djecu pobiše, a ovi sa njima Schnapps popiše i u novo "oslobađanje" krenuše.