Sujeta, najmiliji ljudski greh

Sujeta, nepromenjivo lepa ali umišljena slika o samome sebi. 

Nedostatak ozbiljne samokritike koji čoveka postavlja iznad situacije u ulogu boga koji ne greši nikada od njega pravi sujetnu osobu. 

Sujeta: svesno laganje samoga sebe o svojoj važnosti.

Sujeta?

Nepisana potvrda da se uklapaš u društvo. 

Ljubomora kojoj ne smeš pogledati u oči pa je nazivaš kritikom.
 
Zavist koju nazoveš istinom.
 
Licemera koju koristiš da bi se izdigao iznad ostalih na bilo koji način koji se oslanja na laž

Igranje boga koji je po prirodi uvek narcisoidan.

Tašto poredjenje sa drugima po kojem ustanoviš da si pun vrlina, nije da se hvališ, samo konstatuješ ''činjenice'', drugi su ipak drugi, uvek gori, ružniji, gluplji, jadniji, neiskreniji....

Svi smo pomalo sujetni, zar ne? Ali....

Količina sujete kod jedne osobe ima veze sa njenim integritetom. Kad je osoba ostvarena u životu, manje je tašta. Pod ''ostvaren-a u životu'' najmanje podrazumevam materijalni status u društvu. Biti ostvaren kao čovek je pitanje stanja njegovog duha a ne stanja njegovog tela, stanja njegove duhovne esencije koja ga čini individuom. Način na koji izražavamo svoj stav o svemu oko sebe, o sebi i drugima govori sve o sujeti koju imamo svi. 

Što veća količina sujete, veća potreba za ogovaranjem.

Povladjivanje svom egu, teška sujeta. 

Umjesto da ga ignorises.. jednostavnije je, a i prirodnije...

Malo povladjivanja samoj sebi nije na odmet. Uh, gde je granica tome? Samoljublje je fino kad se po ceo dan ne baviš samo njim.

Nema granica...Bavljenje je zapravo gubljenje sebe...

To ima smisla,  da nema društva okolo, bilo bi idealno.

idealno jeste, drustvo je potrebno...pojedinac ako se mijenja, i drustvo profitira..

Tačno.

ali neizvodljivo..

Dobro jutro sujeto moja!- evo, javila sam joj se, da ne bude ne vidim je, ne priznajem, ne konstatujem... 

Negovanje ega nije isti posao kao povladjivanje sujeti. Ego neguješ jer je prirodno da voliš sebe, sujeti se dodvoravaš jer ti je ponekad laž lakše podneti od istine o sebi.

Istina o sebi se ne podnosi, ona je tu i prihvata se...kakva god da jeste..
Sujeta je tu samo onako dosla, da popije kafu...osim ako je neko nije ono bas usvojio...

Lako se usvaja jer lepo ide uz svašta, ljubomoru, licemeru, laž, zavist, nikada i nije bila van čoveka, uvek je bila u njemu da tinja, čeka svoj momenat,ispolji se sama od sebe, niko je ne podnosi a svako je nosi, to se sa razumem kosi. 

To je paraliza sebe samoga. Neko razmislja bocno a neko pravolinijski..ako posmatramo vertikalno teta Sujetu zacas pojede cika Strah...

ja ovo nista ne razumem

....ako imate zdrav nacin zivota, zivot moze trajati onda 100 godina...

Sujeta napumpava strah od samospoznaje do neslućenih granica, zbog nje se plašimo nepoznatog, odbrambeni je mehanizam egu, diže ksenofobiju, niko je ne može kontrolisati ako se otme i zaživi sama za sebe, unutrašnje ogledalo koje svako ima je premalo da prihvati svu svakojaku umišljenu lepotu preterano sujetne osobe, zato ona krade tudja ogledala i ogleda se u njima, pri poredjenju uvek je najnaj, usta puna samohvale, narcisoidnost joj se smeška iz ćoška.

Ni ja ne razumem, zašto smo takvi, majku mu poljubim? 

Sujeta je kreacija od sign. Ega..