Body art

Bodi art ili umetnost tela je umetnički koncept 20. veka. Nastao je kao umetnički pravac oko 1960. godine iz ideja hepeninga i fluksusa. Telo je kao umetnički medijum i kao umetnički objekat. Ovde je reč o performansu. Dalji pravci u ovoj umetnosti su fotografija i video umetnost. Umetnik sam sebi delom pričinjava ozlede i bol i radi sa svojim telom kao sa materijalom.
Imenom bodi art se označavaju svi umetnički procesi u kojima umetnik koristi svoje vlastito telo kao materijalnu podlogu umetničkog dela. Nastaje krajem 1960ih i razvija se u narednoj deceniji. Umetnicii koji praktikuju ovu umetničku formu tretiraju teme kao što su nasilje, autoagresija, seksualnost, egzibicionizam ili telesna otpornost na fizičke fenomene. Telo može biti transformisano kostimom, korišćeno kao instrument ili jedinica za merenje, podvrgnuto agresiji ili podvrgnuto bolu do granice patnje. U bodi artu možemo razlikovati jednu više analitičku liniju koju u Sjedinjenim Državama praktikuju umetnici kao Vito Akonsi, Kris Barden ili Denis Openhejm, u kojoj se potenciraju kreativne mogućnosti tela kao objekta i drugu više dramatičnu, koja se praktikuje u Evropi i čiji su predstavnici Herman Nič,Ginter Brus, Rudolf Švarckogler, Đina Pane i Marina Abramović, koji insistiraju na reviziji arhetipa, određenih stvari povezanih sa tranvestizmom i nanošenju bola kao jedne vrste estetski subliminiraanog čina. Preteča ove umetničke forme su dadaizam i hepening, a kasnije se veže sa performansom i scenskim umetnostima.

1975. godine je počela u Parizu prva velika Bodi art izložba. Tamo je Fransoa Pluhart ("François Pluchart") publikovao jedan manifest za umetnost tela.

izvor:wikipedia

Marina Abramović body art umetnica, rodjena u Beogradu 1946 godine, živi i radi u New York-u, SAD. Umetnica u stalnom pokretu,moglo bi se reći da je njen čitav život performans koji izvodi po celom svetu, u stalnom je istraživanju granica tela i duha.

''Vaš kredo je da se u umetnosti mora ići do kraja. Koji smisao pridajete bolu i patnji, često prisutnim u Vašim performansima? 

Svaki umetnik koristi svoja sredstva da se izrazi. Moje „oruđe” je moje telo koje za vreme performansa uspevam da razdvojim od duha. To predstavlja jednu vrstu depersonalizacije, telo postaje ono što ja želim da postanem, gotovo ogledalo u kojem se mogu reflektovati osobe koje prisustvuju performansu i koje stiču mogućnost da vide sopstvene živote. Podvrgavati sopstveno telo fizičkoj patnji pripada starim kulturama, naročito šamanima koji su u svojim religioznim ritualima morali da prođu kroz ekstremne situacije da bi odvojili duh od tela, a sve u cilju emocionalnog očišćenjaduše. To je druga strana svesnosti, a činjenje stvari koje prouzrokuju osećaj bola vodi ka katarzi.

Za vreme umetničke evolucije da li se Vaš odnos prema sopstvenom telu promenio? 

Da. Danas, me više interesuje izdržljivost tela nego njegovo povređivanje.''

Nije samo oslikavanje tela body art, pod ovim umetničkim pravcem se smatra svaki vid umetnosti na telu, od tattoa do oslikavanja, sve vezano za telo i njegovu umetničku upotrebu, razni performansi itd  

James Kuhn