Biblija: Falsifikovani prepisi prepisa...

” Do 18-tog veka tvrdilo se da se poseduje jevandjelje Markovo kako u Veneciji, tako i u Pragu; i oba originala na latinskom, koji nikada ni jedan jevandjelista nije koristio. U stvarnosti ne postoji nikakav original. Nije sacuvana ni jedna knjiga Novog  Zaveta niti bilo koja druga biblijska knjiga u svom izvornom tekstu. Ne postoje cak ni prvi prepisi. Postoje samo prepisi od prepisanih prepisa. Danasnji tekst Novog Zaveta je mesavina, to znaci da je sastavljen od delova razlicitih predanja. … Tekst Knjiga nad knjigama koji je danas rasiren po svetu, na 1100 jezika i dijalekata, neizlecivo je korumpiran.” (Karl Haint Deschner : Opet je zakukukurikao petao)

“Originalni tekst sve vise nestaje; primecuju se sve brojnije protivrecnosti izmedju rukopisa razlicitih predanja i pokusaja njihovog izjednacenja: rezultat je haos.” – Teolozi Hoskyns i Daveyl

Samo neznanje moze da porice cinjenicu da je tekst Novog Zaveta u tom periodu svog razvoja, patio pod snaznim promenama i da je delimicno podlegao cistom divljastvu. – Teolog Julicher

Hajde da malo proučimo hrišćansku istoriju i mislimo svojom glavom, mada je to mnogima teško,ukoliko uzmemo u obzir da je čovek kljukan ''nepobitnim istinama'' koje mu Biblija gura u glavu više od 2000 godina nije čudo što je tako, ipak, da pokušamo razmišljati u skladu sa činjenicama,pa tako donositi i zaključke o bibliji i njenom divljačkom falsifikovanju u prošlom vremenu.

Počećemo sa Jeronimom,prvim falsifikatorom Biblije,pa dalje ići onako kako nas tema bude vodila:

- Jeronim je dobio godine 383 od pape Damazusa i zadatak da ozradi jedinstveni biblijski tekst na latinskom jeziku.

Damazus je Jeronimu dao zadatak da ponovo prevede Bibliju na latinski. “Vulgata” za katoličku crkvu važi do dana današnjeg kao, bezgrešna i važeća i ona je njegovo delo. Posle smrti svog dobročinitelja Damazusa, pobegao je 385 za Vitlejem zbog toga što se njegova kritika klera i zalaganje za vegeterijanstvo crkvenoj gospodi nije dopalo.

- Jeronim je promenio jevandjelja na otprilike 3500 mesta.

- Jeronim je takodje napisao da ne postoje dva teksta koji su u vise poglavlja jednoobrazni i da ima toliko oblika tekstova koliko ima i prepisa. On takodje upucuije na to da je, tamo gde se jedan tekst razlikuje od drugog “tesko naci istinu”.

- Da je Novi Zavet, izmedju 2 i 13 veka, napisan u 800 jevandjelskih-rukopisa. Broj odstupanja i razlicitosti, u otprilike 1500 manje ili vise, potpuno ocuvanih tekstova, ogroman je.

- Ne postoji ni jedan rukopis koji se podudara sa drugima. Teolozi broje 50 000 do 100 000 varijanti.

- Postoje 4860 grckih rukopisa Novog Zaveta od kojih  ne postoje dva sa istim tekstom.

- Uprkos tome katolicka crkva ostaje uporno kod svog misljenja da su i Stari i Novi zavet “istinska rec Bozija”. I za protestantsku crkvu je to “jedini sudija, pravilo i propis”

Pošto volim da istražujem, ništa ne uzimam zdravo za gotovo već više puta proveravam, i na ovu temu sam čitala tj gurala nos u problematiku.   

Npr

Idemo do vatikanske biblioteke i pogledamo najstariji rukopis Novog Zaveta poznat kao kodeks Vatikanus, koji je verovatno jedna od Biblija koju je naručio Konstantin. Onda, drugi rukopis koji treba da vidimo je u Britanskoj biblioteci pod imenom Kodeks Sinaitikus, pronađen na planini Sinaj u manastiru Svete Katarine. Pogledamo ova dva teksta, oba iz IV veka i pokušamo da pronađemo priču u kojoj Isus spasava ženu koja je kamenovana zbog preljube u osmom poglavlju jevanđelja po Jovanu. To priča nije ni u jednom od tih rukopisa što znači da je ubačena u Novi Zavet početkom IV veka, ako ne i kasnije.

Takvih primera ima na stotine.

Dead See Scrolls, najstariji (ocuvani) fragmentovani zapisi iz Hebrew Biblije:) 

Jos 1590 Vatikan je stampao Vulgatu (latinski Jeronimov prevod) za vreme pape Sikstusa V kao “sikstusovo izdanje” i objaio je bezgresnom. Ustvari bila je puna gresaka. 1592 godine od pape KlemensaVIII zamenjena je bezgresnim “Klemensovim izdanjem”, ali je i ova sadrzavala mnogo gresaka. Tek preradjeno izdanje iy 1598 godine ostalo je duze vreme vazece, iako je i ono bilo sa greskama.

Većina crkvenih teologa smatra da je celo 2. Petrovo pismo falsifikat, i ono je pripisano njemu. Uprkos tome, crkve i dalje prihvataju Petrovo pismo kao Reč Božiju....

Reinkarnacija,odnos vernika prema državi kako Isus po prvim spisima nije poučavao Apostole,bezgrešno začeće koje je izmislila crkva,lažna Pavlova pisma,preinačenje zapovesti da se ne jede meso životinja u kontru, bog koji ubija i proganja ljude u Starom Zavetu sa kojim hrišćani nemaju nikakve veze... Nikada dosta falsifikata crkvi i njenim sveštenicima koji su religiju iskoristili da manipulišu narodima.

Pa tako, iako je 1546 na koncilu u Trientu zaključeno prokletstvo svih onih koji nisu verovali da je Biblija “dosla iz usta Hrista”, bilo je istovremeno odluceno da jedino  crkva odredjuje šta je došlo iz usta Hrista: samo ono izdanje Biblije, “koje se stotinama godina koristilo i dokazalo u crkvi, treba da se posmatra kao merilo pri javnim čitanjima, naučnim diskusijama, propovedima i objašnjenjima. Niko ne bi trebao sebi da dozvoli da je odbaci iz bilo kog razloga.” Teška licemera kroz istoriju,laž i obmana koju su milioni ljudi platili životom.

Brus M. Mecger – Americki teolog

“Rukopisi Novog Zaveta cuvaju tragove dve vrste dogmatskih promena: prvo promene i brisanja onih mesta koje su smatrane neprihvatljivim i neprijatnim, i drugo ona mesta koja unose “dokaz” voljene teoloske pouke ili crkvenog obicaja u tekst ili pismo”. ( Iz teksta Novi Zavet, s.204)

Ditlef Nilsen – Danski istoricar religije

” Prvo su korigovani rukopisi Jevandjelja izostavljanjem i ubacivanjem, da bi se medjusobno uskladili. Kada se na taj nacin napravio prihvatljiv tekst onda se stavila u pokret cela crkvena umetnost interpretiranja u sluzbu harmonizacije da bi se iz toga napravilo Jevandjelje. (Istorijski Isus, s.26/27)

Anton Majer – Nemacki sociolog

“Neprozirna tama obavija nastajanje Novog Zaveta kao svetog Pisma. Postenije je priznati tu tamu, koju Novi Zavet deli sa svom svetim pismima, kao zaista osnovanu, umesto da se teoloski skriva.”

“Ni jedan rukopis Novog Zaveta ne postoji u originalu. Svi rukopisi su kasniji prepisi koji, izuzimajuci pojedine delice, dosezu tek do cetvrtog veka. Samo mali broj rukopisa sadrzi ceo Novi Zavet, ni jedan, medjutim, ceo izvorni tekst. Cak ni najstariji nisu bez prenosnih gresaka.

Na velika zvona izaslo je u novinama, sa najvecim tirazom u Evropi “Narodnu Bibliju” na trziste. Delotvornom reklamom predata je – u prisustvu odgovornih redaktora – na potpis Papi. U kojoj meri Biblija sadrzi istinu pokazuje jedan intervju od 16.11.04. BILD je pitala jednog istrazivaca Biblije o nastajanju Starog Zaveta, pri cemu je ovaj priznao, “Biblija je pisana od ljudi…”, ali je istovremeno primetio da su te price svakako vazece. Na pitanje da li su Adam i Eva stvarno ziveli rekao je otvoreno: “Ne, sva lica od pocetka Biblije su samo legendarne figure”.

Pod legendarnim figurama, po izjavi eksperta za istrazivanje biblije, ST prof. dr. Manfreda Eminga nalazi se i Noje.
Covek se pita zasto se veruje “legendarnoj figuri Noja” (Bild novina) kroz koga je Bog navodno rekao: “Sve sto se mrda i zivi neka bude vase jelo”. I: strah i trepet od vas neka bude svim zivotinjama na zemlji…” (1.Mojsije 9, 2-3, vidi takodje Jeronim, s. 9) Zasto se dakle veruje “legendarnoj figuri Noje” vise nego recima bozijim kroz Mojsija” “…dao sam vam sve biljke, koje donose seme, na celoj zemlji i sva drveca sa plodovima, koji donose seme, za vasu ishranu”. (Mojsije,29)

Nije samo novina Bild ta koja ovde pita u cemu se sastoji vrednost Biblije. Ali i na to ima profesor odgovor: ona treba da otvori pristup u Boziji svet. Mozda je tako da ona to treba. Cinjenica je medjutim da su zbog falsifikovanja Biblije i njenih pronicljivih teoloskih tumacenja bezbrojni ljudi bili ubijeni (krstaski ratovi, inkvizicije, pomor naroda itd.) I danas samo na “hriscanskom” zapadu svakodnevno milioni zivotinja u tamnim zatvorima u mukama moraju da cekaju na strahovito “izvrsenje smrtne kazne” da bi potom bile pojedene od ljudi.

Treba znati da je i sama tvrdnja da je Isus Jevrejin netačna! U vreme kada je Isus živeo nije bilo ''Jevreja'' već Judejaca, rimska provincija u kojoj je Isus tada bio je nosila ime Judeja. ''Jew'' ili Jevrejin se vezuje kao pojam za Aškenaze (Hazare) koji u srednjem veku žive u Evropi a nikada nisu živeli u Judeji pa samim tim ne mogu biti to''isto samo malo drugačije''.

Ako je Bog covjek, pa onda bi i on morao imati njegovog Boga..hm..?
U bibliji svakako ima mnogo nelogicnosti...Nisam je citala u kompletu..onako na "parcice" i djelove..al' meni je to bilo dovoljno...jer napr. univerzumom upravlja priroda, a cuda opisana u bibliji se ne podudaraju sa prirodnim zakonima..i ako cemo realno, nema dokaza da su se ta cuda zaista dogodila..

Biblija nije najstarija knjiga na svetu već Ep o Gilgamešu, Postanje je u velikoj meri prepisano iz Gilgameša.

Džordž Smit, radnik Britanskog muzeja u Londonu, sedamdesetih godina XIX veka otputovao je u Mesopotamiju i u ruševinama Ninive pronašao fragmente koji si upućivali na činjencu da je legenda o potopu preuzeta iz mesopotamskog mita.

Hebreji svoga Boga nisu nazivali Jehova, već Adon, to je ista reč kao Aton, bog sunca egipatskog Akenatona, 't' i 'd' su isti suglasnici koji se razlličito izgovaraju. Od Adon postalo je Adonai, što je samo pseudonim za Atona, egipatskog boga sunca. Amen je staroegipatska molitvena formula iz himni boga sunca, Atona, koja znači "svetlost po svemu". Od takvih solarnih kultova nastalo je hrišćanstvo. Aton, Adonai, Jehova, Hrist i Lucifer su isto božanstvo - bog sunca i svetlosti.

Stari zavet zbirka istorijskih svedočanstava,narodnih legendi, zakona i mitova koji vode poreklo iz različitih epoha i društvenih sredina. Tu zaostavštinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva.

U predhrišćanskom Rimu obožavana je boginja Izida sa malim detetom Horusom u naručju, koga je rodila kao devica, sinom Boga Ozirisa, spasiteljem sveta. Bila je prikazivana u figuri žene sa plavim velom preko glave sa detetom u naručju. Njen kip su nosili iz hrama u procesiji kroz grad. Na koga vam ovo strašno liči?   Primer falsifikovanja tuđih mitova u Bibliji jeste priča o Lazarovom uskrsnuću iz mrtvih. Ime Lazarus je aramejska verzija imena Oziris. Postoje staroegipatske himne u kojima se opisuje smrt Ozirisova, njegov odlazak u podzemlje, drugi svet, dok ga oplakuju njegove sestre Izida i Neftida, i njegov sin Horus, koga je "bezgrešno" rodila Izida, dolazi pred podzemni svet, pećinu u kojoj se Oziris nalazi mrtav, i poziva ga da ustane i izađe. I on izlazi oživljen. Potpuno ista priča nalazi se i Novom Zavetu gde sin božiji Hristos dolazi pred pećinu u kojoj je sahranjen Lazarus i koga oplakuju njegove sestre Marija i Marta, on ga poziva istim rečima da ustane i izađe, i on izlazi oživljen. 

Radi učvršćivanja političke vlasti car Konstantin je odlučio da napravi jednu novu državnu religiju. Na sabor u Nikeji 325. godine pozvao je sve verske učitelje i poglavare iz celog carstva, a to su uglavnom bili hohštapleri koji su verovali u preko 30 bogova, od Indije do Britanije. Konstantin im je naredio da se slože oko jednog boga i oni su o tome glasali godinu i po dana. Tada je Konstantin presudio na svoj način: izabrao je najdominantnijeg boga sa Istoka, Krišnu, i sa Zapada, druidskog boga Hesusa, i spojio ih u jednog boga. Tako je Hesus Krišna službeno postao novi bog rimskog carstva (prema Acta Concili Nicaeni 1618). O tome su glasali i sa rezultatom 161 prema 157 izglasano je da ta dva boga postanu jedan bog. Tek od devetog veka ime je evoluiralo u Isus Hrist.Potpuna je laž da je Kanstantin samo ozakonio postojeće hrišćansko učenje i oslobodio ga progona. Ono uopšte nije postojalo i on ga je napravio u današnjem obliku kao crkvu. U Nikeji je donet "Simvol vere" ili učenje o osnovnim "istinama" hrišćanske crkve. One pre toga nisu ni postojale.

Novoj religiji trebala je i nova knjiga. Od spisa koje su na sabor doneli verski učitelji Konstantin je naredio da se izaberu odgovarajuće priče i sastave u jednu. Nazvana je Knjiga (sastavljena) od knjiga, ili popularizovano Knjiga nad knjigama. Eusebije, savetnik Konstantinov, sastavio je priče o Mitri i Krišni u jednu celinu. To objašnjava kako su se priče iz drevnog indijskog epa Mahabharata našle doslovno prenesene u današnjim Jevanđeljima (npr. Matej 1:25, 2:1 1, 8:1-4, 9:1-8, 9:18-26), i zašto se odlomci iz dela Phenomena (Pojave) grčkog državnika Aratusa od Sicyjona (271-213. pre nove ere) nalaze u Novom zavetu. Gotova knjiga je data caru kao Novi zapis. Zato se sada naziva Novi Zavet, jer je nov, pre toga nije postojao. Konstantin je naredio da će se ona zvati Reč rimskog boga Spasitelja i da će biti službena za sve sveštenike i verske obrede u rimskom carstvu. Za ostale spise je naredio da se spale i da će svako ko ih čuva biti obazglavljen. Da bi se sveštenstvo nateralo da prihvati sve to, bilo je potrebno nekoliko godina sile i tiranije od strane cara. Drugi sabor u Nikeji 786 i 787. godine proglasio je prvi kao "sabor budala i ludaka" ali i on je završio svoj rad tako što je careva vojska morala silom da obuzdava rasprave i privodi zaključke odgovarajućem kraju.

Sve do 15-tog veka hrišćanstvo se uopšte nije nazivalo hrišćanstvom. Nakon Konstantinove smrti 337. godine njegov Novi Zapis je dopunjavan i proširivan. Tako su 397. godine spisi Apolonija iz Tijane, lutajućeg sveca iz prvog veka, preuređeni u ono što se danas naziva Poslanice apostola Pavla. Latinizirano ime Apolonija bilo je Paulus. U svim tako nastalim izvornim tekstovima Biblije, koji su poslužili kao osnova da se crkva nadogradi sa novim verzijama priče, a to su Sinajska Biblija, Aleksandrijska Biblija, Bezejska Biblija, kao ni u prvobitnom "Markovom" rukopisu koji je poslužio kao obrazac za ostala tri jevanđelja, nema ni pomena o bezgrešnom začeću Isusovom niti o njegovom pojavljivanju nakon vaskrsenja. Toga nema ni u najstarijoj jermenskoj verziji Novoga zaveta, rukopisima etiopske verzije iz šestog veka, ni u anglosaksonskim biblijama iz devetog veka.

A to čega nema u izvornim tekstovima postalo je temelj crkvenog učenja.