Mi nismo država!

Jeste li svesni toga da vas država manipuliše tim što od vas traži da joj služite po svaku cenu dok vam u isto vreme ne daje ništa besplatno, naprotiv, sve je skuplja i skuplja za održavanje. Malo toga radi u opštem interesu, čak ni ono za šta je skupo plaćamo ne radi valjano, nije najbolji servis usluga koji smo zaslužili, to je sigurno. Pogledajte bogate tajkune u sprezi sa onima iz državnog aparata kako su se slizali, oni su država, a ne narod. Udaraju tamo gde ste najtanji: u tradiciju, istoriju, mitove i sujetu, tako vladaju.

Država jako malo radi u interesu običnih gradjana koji nisu politički organizovani, manipuliše izbornom voljom onih koji su politički aktivni, demokratski sistem odlučivanja joj dodje kao alibi za sve gluposti koje uvodi ne bili nas bolje kontrolisala i iskorišćavala, valjda znate da u nju niko ne sme da dirne? Zašto ako ne valja? To je svojevrsan taboo.

 Država ima svoje lice, tj svoja lica iza šaltera u institucijama, ima svoje službe i predstavnike vlasti- to je država, ta vlast i ta službena lica je predstavljaju. Niko je ne nadgleda pa se obahatila vremenom, odnosno ''država sama sebe kontroliše ?'' Zvuči stupidno ali je tako. Zato ima korupcije, političke prostitucije zarad ostanka na položajima, moć je opasna droga kojoj su ljudi skloni.

 Vi niste država narode, jeste li toga svesni?

 Jeste li svesni da država može u svakom momentu da vas mobiliše da učinite bilo šta za nju, za nju i samo za nju, da vas pozove da radite, odlazite i dolazite po njenom nahodjenju, da vas prebraja i deli, šalje u rat, diskriminiše i omalovažava, straši, kontroliše, degradira, može sve umotano u ''narodni interes''?  Imate legitimaciju, uvedeni ste u evidenciju, vi ste broj koji država koristi kad joj ustreba. Niste vi država, niti ste joj išta dužni, dok ona sve duguje vama narode, jeste li toga svesni?

Ovo nije nikakav poziv na nasilje, dosta je nasilja koje država kao moćna sila sprovodi nad nama. Smatrajte ovo urgentnim pozivom na duboko promišljanje o svemu što nas kao pojedince snalazi u životu koji je vredniji od svega, pa i od bilo koje institucije koja pretenduje da nam vlada zauvek, kao što je to država. 

U društvu koje smo kao ljudi davno oformili da bi lakše živeli, da bi se našli jedni drugima kao ljudi ljudima, vlast se osilila i dovela nas pred svršen čin: Mi smo tu da joj služimo umesto ona da služi nama, shvatate li koliko je sve ovo oko države otišlo u pogrešnom pravcu, mi nismo država, osvestite se, živite svoj život uljudno! 

Otudjeni, u gradovima sa hiljadama, milionima stanovnika, mimoilazimo se ćutke jedni sa drugima misleći da smo slobodni, ne interesuju nas tudji problemi, svoje ne možemo da rešimo sami, gde se obratiti kad sve krene po zlu, koga je briga što neko nema para za osnovnu egzistenciju? Oguglali smo na svakodnevnu nepravdu, trpimo pritisak kao da smo šrafovi u državnoj mašini. Dokle?

Ne možemo ni mesto stanovanja promeniti ako se ne prijavimo državi, a ne nešto drugo, državni sistem ima nameru da nas sve proguta, na dobrom je putu da to i ostvari, mi mu u tome svesrdno pomažemo ne razmišljajući kao pojedinci već čoporativno prihvatamo puno toga što nam se servira i tako pljujemo na sopstveni intelekt i dostojanstvo. 

Jedini način da se čovek odupre tom čoporativizmu( da se oseti bitnim, da povrati svoje dostojanstvo), je taj da pokaže svoju gradjansku neposlušnost ukoliko se nadje u bezizlaznoj situaciji, oči u oči sa državom i njenim monstruoznim aparatom.

 Ovoj je poziv gradjanima da koriste svoja prava, a ne samo da imaju dužnosti, pravo na gradjansku neposlušnost je zadnja odbrana ljudskog dostojanstva, koristimo svoja prava da živimo svoje živote slobodnije nego do sada. Budimo solidarniji jedni prema drugima, zato smo oformili društvo i sisteme, ne da bi imali države i služili im, već da bi pomagali jedni drugima i bili u zajednici jedni sa drugima, u zajedničkom interesu poboljšanja uslova života pojedinaca i njihovih porodica.  

Mi nismo država, budimo svesni pojedinci kojima nije svejedno kad gledaju i trpe nepravdu, ljudi budimo ljudi!

Često je borba za ljudska prava skopčana sa prolaskom kroz državna vrata pakla i bauljanjem po zamršenim hodnicima kancelarija sa njenim nadležnostima, čovek izgubi svaku nadu kad pogleda na šta liči taj ogromni, sivi, samodopadni državni div od birokratije. Kako proći kroz sve to ukoliko želiš da se izboriš za neko svoje pravo dostojanstveno, podignute glave, kao normalan čovek? Teško, boga mi.

Nakon neprekidnih protesta studenata i radnika 5 juna 1989 godine, kineska vlada odlučuje da se obračuna sa novom mladom snagom koja želi napredak i nužne reforme starog komunističkog sistema. Ovaj nepoznati čovek je svojim činom postao simbol borbe za promene, kada su snimke zaustavljene kolone tenkova preneli svi svetski mediji istog sata.

Za bilo šta slično potrebna je hrabrost, ovom čoveku kapa dole!  

Država ne postoji bez nas, mi smo država.

Hanibal ::Država ne postoji bez nas, mi smo država.

Mi postojimo i bez države- dakle, jesmo li mi država? Nismo. 

Neću da robujem nikakvoj ideji, kamoli ovoj budalastoj ideji da sam deo države, država je za mene samo servis usluga, ne pada mi na pamet da se poistovećujem sa njom, ne bi da me manipuliše birokratija, dovoljno mi je što me vode kao broj, kao poresku prijavu, kao izvod iz matične knjige rodjenih, broj u ličnoj karti,pasoš.... Jel' ti još važeća l.k., razmisli o tome kako si u mašini prijatelju, neće stati dok te ne samelju, možda su te veći samleli, ne daj se lako. 

Mi smo samo pjesak u prašini zvana ljudska glupost.

Naravno da nismo!

Koja crna anarhija?! Nema od te muzike nista dok ovcar drzi ovcice pod stegom  

Jbg sanjam Parisku komunu. 
  
Dole religija, vlast i zakoni koji nas drže u stadu kao ovce!