Sopstvo: Konačna Svetlost

„Sa kojom svetlošću ljudi izlaze, rade svoj posao i vraćaju se“?
Mudrac odgovori: „Sa svetlošću sunca.
Zatim kralj upita: „Ali, kada je sunce ugašeno, sa kojom svetlošću ljudi izlaze, rade svoj posao i vraćaju se“?
„Sa mesečevom svetlošću“.
Tako to ide, kada je mesec ugašen oni će izaći sa svetlošću zvezda, a zatim sa svetlošću vatre, a kad i vatra bude
ugašena „sa kojom svetlošću oni mogu tada raditi svoj posao i još uvek živeti“?
I mudrac odgovori: „Sa svetlošću Sopstva, konačnom svetlošću.''

Ko sam Ja? Ko smo Mi?

Naš identitet obuhvata istraživanje različitih sastavnica našeg shvatanja suštine ljudskog subjekta, osobe ili sopstva.

Rođenjem su nam date genetske predispozicije ja, ali ne i ličnost, self. Identitet nije stanje već proces.

Da li je naše Ja razlika od drugoga, ili  naše Ja koegzistira sa drugima, smeje li se naše Sopstvo našem egu?

Sigurno da ego kao centar naše svesti ne može biti ono što bi mogli nazvati našim celokupnim postojanjem, na svesno se doda nesvesno i priča o Sopstvu je zaokružena ali i dalje misteriozna jer smo daleko od detalja, svega onoga što nesvesno sadrži u sebi. Šta sve sadrži naše nesvesno, koliko toga je u njemu, kako sve to objasniti? Kad na svesno dodamo nesvesno, samo dodajući po Jungu stvaramo ''Senku'' dobijemo središnje biće, alter ego koji se protivi našem svesnom egu i u nama stvara konflikt. 

 
Čini se da smo svi povezani na nekom nivou egzistencije(ili jednostavnog bitisanja bez svrsishodnosti) koja je iznad telesnosti i ega koji paše uz telesnost, naše sopstvo se identifikuje sa drugima sagledavajući sebe i uvidjajući da smo jedno svosopstvo-svebog u onom praiskonskom, energetskom smislu, svi sa svima u svemu, Jednota u ništa i svemu, prožeti smo jedni drugima u celinu u kojoj jesmo. 

Nesvesnom je svakako poznato sve svesno, dok svesno mora da istražuje ne bi li spoznalo delić po delić nesvesnog, ili prosto prihvatajući odjednom ono probudjeno nesvesno, pri budjenju iz sna u kom je naš ego zapao samodovoljan i zbog toga izgubljen u iluzijama o životu koji ima kraj i početak, svoju smrt, ne prihvatajući ništavilo kao svemoćnog kreativnog stvaraoca svega, ništa je iskra svega. Život je potraga svesnog za puninom nesvesnog, putanja kroz stvaralački prostor vidljivog i nevidljivog koje se prožima i nedeljivo je, ocelivanje sa samim sobom u jedno kroz potragu i samodokazivanje inspiracijom i kreacijom, u kojoj je sve. 

Ja sam Mi, Mi smo Ja. Kad toga postaneš svestan, razlike su tu da nas spajaju a ne da nas prave neprijateljima i dele jer smo u suštini, po sopstvu nedeljivi, naše ego-razlike su naše predivne kreacije svih mogućnosti izbora iz Jednote,  koja smo svi mi, one su naši dokazi postojanja i orginalnosti, one su niti koje nas drže sastavljenima, naš krvotok, nervni sistem, ideje koje se materijalizuju, mi smo bog.