Шта да Радим?

Ја имам...
Како ствари стоје (продата је фирма у којој радим, и сви су изгледи да ће је угасити) отвориће ми се опције да у својој приватној фирми наставим да радим ово што радим и сада (због закоских прописа не могу да кажем о чему се ради, за сада).
Како ви стојите са идејама за неки сопствени посао?
Мени "фали" неких 12-15000 еура само за почетак; ситница...

Sta znam,sto veca igra,veca i pucanja...mada se podrazumeva da u ovom cime se bavi to ce biti neizbezno kad jednom za sva vremena resim gde sam i sta hocu i definitivno....

Мене не занима никакво велико освајање тржишта, раст и богатство; само пристојан, стабилан рад барем за мене самог. Не патим од мегаломаније; занима ме само да за поштен рад добијем поштену награду....
У томе и јесте проблем овде; регулатива је таква да у старту онемогућава било какву исплативост, ако не муљаш и не акробатишеш неко време, а нееластичност бирократског апарата је некад и комична...
Рецимо- хоћу да правим неке производе од метала; но, ако су за то, рецимо, помагала у здравству- мораш да задовољиш неке сумануте норме прописане за изглед објекта у коме радиш!? Плочице до плафона, стазе за "унутрашњи саобраћај", неке глупости- да не верујеш...
Просто је- преписали су неке ригидне норме, којима се велики штите од конкуренције малих, који тек улазе у посао; чист монополизам.

Ja ću večeras najverovatnije dati otkaz, dvoumim se. Radim na pijaci, tezgarim a tri lujke me *ebu u mozak. Danas sam se smrzla, plus me je grlo bolelo, stomak, trebaju mi pare a opet plata je 20hilj...
I onda mi neka babetina smor koja za taksi da 50e priča kako je našla boga a ne može dupe svoje da potrefi

Munika ::Ja ću večeras najverovatnije dati otkaz, dvoumim se. Radim na pijaci, tezgarim a tri lujke me *ebu u mozak. Danas sam se smrzla, plus me je grlo bolelo, stomak, trebaju mi pare a opet plata je 20hilj...
I onda mi neka babetina smor koja za taksi da 50e priča kako je našla boga a ne može dupe svoje da potrefi

Не доноси такве одлуке бесна; прво се охлади и смири, па поново "претреси" цео проблем. Нико не ради за 20000 ако не мора; а ако мора- не треба тек тако да дигне руке, док не нађе барем други такав посао...

Ne moram, i imam neku ušteđevinu a ovakve situacije se dešavaju neprestano. Danas me nisu pustile za 10 minuta sam zakasnila na autobus, bilo je -5, a svoj posao sam završila nego sam morala da čekam ostale da završe svoje. Sad se žalim ali ne znam zaista šta da radim, ne moram ali opet sam nespokojna. Već sam davala otkaz zbog istih stvari i zvala me je ponovo, posle dvva dana sve se vratilo na isto... Ne mogu više

Да ли се то догађа и другима, са којима радиш? Да ли је то пракса послодавца, или изузетак?
Поразговарај са онима са којима радиш, како они виде тај проблем; врло је важно да објективно видиш ситуацију, да би донела исправну одлуку, због које се нећеш кајати касније.
Не жури.

Uglavnom da, ali ne primaju to isto kao ja. Što opet ne znači ništa, ako meni nešto smeta ne mogu to da zanemarim zato što je nekom drugom ok. Shvatam ja sve to, i potrebe poslodavca i sve i zato mi se čini da je najbolje da dam otkaz.
Od kad sam počela da radim, nisam dobila nijednu pohvalu, samo kritike a kad sam dala otkaz zvale su me i molile.
Ako im ne odgovaram mogu da nađu i drugog radnika a ne da mi nabijaju tenziju, nervozna sam 24/7 i imam zdravstvene probleme, bez razloga.

Ма колико ти глупо изгледало- издвој времена и направи два списка; један, са стварима које ти се допадају на том радном месту, и други- са онима, које ти се не допадају.
И, онда- који је списак дужи...

stvari koje mi se dopadaju - novac
stvari ko je mi se ne dopadaju - bolovi u grlu, stomaku, nogama, rukama, leđima, bubrezima, glavi, tretiraju me kao roba uz neprestan osmeh i sa rečima MOLIM TE, kao da mi je ostavljeno izbora, moram da molim da bih otišla i do wc-a, nemam određeno radno vreme kao ni pauzu a radim sada 9 sati, do skro sam radila 11.

Имаш ли икакве друге варијанте за посао?

Ne, to me koči... Imam ali su klimave..

Да ли си члан неке Омл. задруге?
Преко њих можеш можда нешто наћи...

Upravo tako, Đavole

Munika, ako gubiš zdravlje, onda džaba posao.
Mada u mom slučaju postoji jedan princip:
nikada ne napuštaj posao koji imaš, dok ne pronađeš bolji.

Ne zameri, znam da je lako mlatiti tuđim...

Ti najbolje znaš šta ti i u kolikoj meri odgovara, a šta ne.

Smatram, da je zdravlje ipak na prvom mestu.

P.S. I klimave varijante su bolje od nikakvih.

Nisam, ne znam kako da se učlanim, nisam čula ni za jednu ovde u Nišu..., na biirou sam naravno, ali velika vajda od njih...
Nemam još uvek bolji, raspitivala sam se na jednom metu ali traže probni rad i ne znam hoće li me prihvatiti posle toga... Najviše bih volela da se zaposlim u nekoj knjižari ali o tome mogu samo da sanjam.

Мора да постоји нека; погледај на нету- за неку задругу, претражи. Ја сам тако ушао у неке фирме и за стално; никад не знаш, док не уђеш у неки такав аранжман...
Отворено и без увијања бупни шта ти тражиш и очекујеш; питај и њих- шта они траже и очекују. То ти је најбољи "филтер" којим одстраниш многе муваре у старту... Ја сам тако радио, и успевало је...

napisaću sad poruku ovoj i reći da ako joj odgovara, mogu da radim tri dana nedeljno, tj petak subota i nedelja, ako ne,. bilo mi je drago.

Ето, и то је нешто. Само полако, и без нервирања; као да заступаш неког...

Napisala sam joj poruku i rekla da mogu da radim tri dana, rekla je ok. Možda sam ipak trebala lično ali danas sam samo htela da dam otkaz nisam baš racionalno razmišljala. Možda je ovo i najbolje rešenje, jeste da su smanjena primanja lai su bar nekakva, po 2000 nedeljno, dok ne anđem bolji posao...

Ето, а сад користи то слободно време да озбиљно тражиш бољи посао; није баш да нема, само треба бити упоран.
И паметан...

Jao meni onda, nema od tog posla ništa

Ниси ти бивена, одавно...