Ričard Dokins: Zabluda je da bog postoji

Ričard Dokins je britanski zoolog, evolucioni biolog i filozof nauke, rođen je 1941. godine u Keniji, a školovao se na Oksfordu. Do 2008. bio je profesor na Katedri za razumevanje nauke u javnosti na oksfordskom univerzitetu.
svetsku popularnost Dokins je stekao knjigom Sebični gen, objavljenom 1976. godine. U njoj je izneo tezu da je gen osnovna jedinica evolucije i objasnio kako su altruizam i moral takođe utemeljeni u „sebičnim genima“.
Dokins je uspeo da naučne koncepte izloži u naučnopopularnoj knjizi, pišući preciznim, jasnim i dopadljivim književnim stilom. Mnogi kritičari su primetili da Dokins piše „tako da se čitalac oseća kao genije dok čita njegove knjige“.Dokins je čvrst pobornik naučnog pogleda na svet, pogotovo redukcionizma, determinizma i racionalizma, o čemu govore i druge njegove knjige:
Prošireni fenotip (1982), Slepi časovničar (1986), Reka iz raja(1995), Uspon Planinom neverovatnosti (1996), Rasplitanje duge (1998), Đavolov kapelan (2003), Priče predaka (2004), Zabluda o Bogu (2006) i Najveća predstava na Zemlji (2009).nastupajući kao ateist, skeptik i beskompromisan borac protiv postmodernizma u nauci, Dokins je stekao veliku popularnost i brojne protivnike, često je na meti kritike teologa, religioznih fundamentalista, vernika, zagovornika alternativne medicine, ali i nekih naučnika koji pokušavaju da „pomire“ religiju i nauku. Ričard Dokins je osnivač Fondacije za razum i nauku, a njegova veoma sadržajna Web lokacija nalazi se na adresi www.richarddawkins.net

Ukratko: Ričard je britanski еtiolog, evolutivni biolog, drži katedru Charlesa Simonyija na Oxfordu, spisatelj u domenu popularne nauke, dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad na području etiologije zajedno s Konradom Lorenzom 1973. Autor je mnogih knjiga u kojima Dawkins pomera i produbljuje granice evolutivne teorije. U dodatku na njegov naučni rad Dawkins je vrlo dobro poznat po svojim stavovima po pitanju inteligentnog dizajna, kreacionizma, religije i ateizma. Iako je ova tema na našim prostorima tek realtivno skoro zaživela na zapadu stvari stoje drugačije. Dawkins još od 1986. godine u knjizi The blind watchmaker odbacuje tvrdnju da postoji supernaturalni kreator koji je odgovoran za svu kompleksnost živih organizama i objašnjava kako ustvari evolucioni procesi funkcionišu dajući analogiju sa tzv. Kreatorom. Autor je popularno-naučnih dokumentaraca kao što su: Growing up in the universe i nedavno objavljenog The Root of all Evil. Dawkins je ateista, sekularni humanist, racionalista, skeptik, njegov rad je vrlo ekstenzivan kroz njegovu četrdesetogodišnju karijeru. Često opisivan kao Darvinov rotvajler, u analogiji sa engleskim biologom Hakslijem koji je opisivan kao Darvinov bulldog koji je bio poznat između ostalog po tome što je svuda zagovarao i branio prirodnu selekciju kao što to radi i Dawkins, ali mnogo šire, agresivnije i otvorenije.

Možda se ovo neće svideti mnogima, ali Dawkinsov pristup kojim kritikuje svu religiju je isuviše oštar. Nimalo prijatan niti milostiv. Poslednja knjiga Zabluda o bogu o kojoj je ovde reč je sam vrh i sistematizacija Dawkinsove dugogodišnje borbe protiv kreacionizma i njegovog tzv. “naučnog” osnova. Za one koje ne znaju, u Americi, Evropi a i kod nas nedavno, mada je bio samo pokušaj, uvedena je “alternativna” teorija evoluciji. U prvom talasu znana kao Kreacionistička teorija, a u drugom kao Inteligentni dizajn. Druga je derivat prve umotana u “naučni pristup” i samo naizgled “zvuči” kao naučna. Po toj osnovi uvedena je u mnoge škole širom Amerike, britanskih ostrva i ponegde u Evropi. Čitava ideja iza te teorije je pripisivanje neverovatne kompleksnosti prirode svevišnjem supernaturanom kreatoru ili dizajneru. Argument koji se koristi za ovog “vuka u ovčijem runu” su prilično klimave tvrdnje ili “dokazi” koji su već unazad 200 godina uspešno obarani od raznih grana nauke. Uporišta ove “teorije” su uglavnom još uvek u “rupama” tj. pitanjima na koje nauka nema odgovor, što ne znači da ih neće imati.
Ne znam koliko sam uspeo da vam predočim samu problematiku, ali ukoliko se malo više potrudite i ukoliko vas zanima ova tema na internetu imate pregršt informacija koje će vas uputiti na neko ozbiljnije čitanje i literaturu. Dovoljno je reći da je na početku 21. veka još uvek pod napadom i to od strane sve većeg broja religioznih fanatika pre svega u Americi, a i u čitavom svetu. Knjiga pred vama je upravo vrisak zdravog razuma, apel koji ima za cilj kako sam autor kaže da uzdigne svest ljudi ili ih makar podstakne na razmišljanje. Ovo nije knjiga preobraženja, niti nudi instant odgovore. Ona je krik koji poziva na razum. U njoj ćete naići na više pitanja nego što ćete dobiti odgovora na već postavljena. U svom izlaganju Dawkins sistematski osuđuje uticaje religije kako na čoveka samog tako i na globalne probleme koji su direktno ili indirektno posledica religijske misli ili lobija. Takođe, osim što religija gradi barijere oko sebe i ljudi stvarajući predrasude, Dakwkins ide dalje i pripisuje joj kako fizičko tako i mentalno zlostavljanje čoveka, a pre svega inoktrinaciju i teror nad decom, osuđujući je za zloostavljanje i etiketiranje. Najbolji primer koji ilustruje gore rečeno je primer koji je naizgled bezazlen, a to je upravo taj da decu markiramo religijom njihovih roditelja. Argument koji Dawkins daje je taj da dete ne možemo etiketirati kao hrišćansko, jevrejsko ili muslimansko, jer je to isto tako apsurdno kao kad bi rekli da je neko dete ateist, sekularni humanist, marksista ili komunista. Takva indoktrinacija još od ranog detinstva stvara ozbiljne posledice na detetu i oštećuje njegovo pravo na slobodnu misao ili pravo da bira.

I, naravno, to nije sve. Dawkins se bavi pobijanjem svih mogućih “dokaza” koji idu u prilog postojanju boga i argumenata koji su aktuelni u odbrani hipoteze o bogu od Sv. Anselma pa na ovamo. Ali ne samo to. Objašnjava šta znači biti duboko religiozni nevernik, zašto gotovo sigurno nema boga. Koji su koreni religioznosti i moralnosti, zašto smo dobri, šta nije u redu sa religijom i odakle sva ta netrpeljivost, kako da premostimo taj jaz i da li možemo naći nadahnuće i utehu bez religje?

Ukoliko niste načisto sa sobom, ako imate sumnje, ako mislite da jednostavno zašto apriori zato, kako to da je bez ikakvih dokaza opšte prihvaćeno mišljenje konstanta i objašnjenje koje ne zadovoljava vaš razum i čini da se osećate nelagodno ili ugušeno. Trebalo bi da pročitate ovu knjigu jer je pre svega pravo osveženje na našem tržištu pored sveg većeg pseudo ezoteričnog đubrišta koje možete zateći u svakoj knjižari, a koje vam nude spas, kako da dostignete nirvanu ili raj u sedam prostih koraka ili šta god slično tome. Ne postoji lakši način. Lakši način vam samo nudi rešenje koje nije nimalo zadovoljavajuće, koje vređa inteligenciju i um svakog ko iole malo razmišlja o svetu oko sebe. Mistične priče i prodavanje magle vam neće dati odgovor. Ukoliko ste shvatili i ovaj tekst pogrešno upravo je to indikator da trebate da pročitate ovu knjigu. Preporučio bih je svakom prijatelju, poznaniku ili čak neprijatelju, mada ga, koliko znam, nemam. Ostavio bih vas sa jednim citatom iz knjige koji je autor preuzeo od Stivena Granda, a glasi:

....iskustva iz detinjstva. Nečeg čega se jasno sećate, što možete videti, osetiti, možda i pomirisati, kao da ste stvarno tamo . Najzad, bili ste tamo sve vreme zar ne? Kako bi ste se inače setili toga? Ali evo neočekivane vesti – Vi niste bili tamo! Ni jedan jedini atom iz vašeg sadašnjeg tela nije bio prisutan tada kada se taj događaj odigrao… Materija teče od jednog mesta do drugog i trenutno se udružuje da bi postali vi. Šta god da ste, niste ono od čega ste sazdani. Ako vam se od ovoga kosa na glavi nije digla pročitajte ponovo jer je važno.

Ne bi trebalo sa velikim ubeđenjem da koristimo reč “stvarno” jer ono što je naizlged “stvarno” nama ne mora i uslovno nije “stvarno” u svetu koji je izvan naših granica poimanja. Dobro je jer se te granice saznanja i shvatanja svakodnevno pomeraju, a naš model postaje sve složeniji.

recenzija : Hades

Odlomci ''Slepi časovničar''

''Mi, životinje, najsloženiji smo objekti u znanom kosmosu. Kosmos koji poznajemo samo je delić svekolikog kosmosa. Na drugim planetama možda postoje objekti složeniji od nas, a ako postoje, neki od njih može biti već i znaju za nas. ali to ne menja smisao mojih reči. Složeni objekti, ma gde bili, zaslužuju posebno objašnjenje. Želimo da znamo kako su nastali i zašto su tako složeni. objašnjenje je, kao što ću pokazati, načelno verovatno isto za složene objekte ma gde u kosmosu. ono važi za nas, šimpanze, crve, hrastove i nemani iz daleke vasione. s druge strane, ne važi za ono što ću zvati „jednostavni oblici“ – stene, oblake, reke, galaksije i kvarkove. Time se bavi fizika. Šimpanze, psi, slepi miševi, bubašvabe, ljudi, crvi, maslačci, bakterije i vanzemaljci, predmet su proučavanja biologijem razlikuju se po složenosti dizajna. Biologija je nauka o složenim stvarima koje odaju utisak da su napravljene tako da imaju namenu. Fizika proučava jednostavne stvari koje nas ne dovode u iskušenje da se pozivamo na naum. na prvi pogled, izgleda da su ljudske tvorevine poput računara i automobila izuzeci od tog pravila. one su složene i očigledno napravljene da bi nečemu služile,ali nisu žive i proizvedene su od metala i plastike a ne od krvi i mesa. Kroz celu ovu knjigu posmatraćemo ih kao biološke objekte.

Čitalac će možda reagovati i upitati se: „Dobro, ali jesu li one stvarno biološki objekti?“ reči su naše sluge, a ne gospodari. Za različite potrebe prikladno je koristiti reči različitih značenja. U većini kuvara jastozi se klasifikuju kao ribe. Biolozi bi se mogli pobuniti ističući da bi jastozi pre imali pravo da ljude nazovu ribama, jer su ribe bliži srodnici ljudima nego jastozima. a kada govorim o pravdi i jastozima, potpuno mi je razumljivo zašto je jedan sud nedavno morao da odlučuje jesu li jastozi insekti ili „životinje“ (reč je bila o tome da li bi ljudi trebalo da ih kuvaju žive). Gledano iz pozicije zoologije, jastozi sigurno nisu insekti. oni su životinje, ali to su jednako tako i insekti i ljudi. Nema mnogo smisla baviti se time kako različiti ljudi koriste reči (iako sam u privatnom životu vrlo spreman da se pozabavim ljudima koji kuvaju žive jastoge). Kuvari i advokati mogu da koriste reči na svoj način, pa ću to raditi i ja u ovoj knjizi. nije važno da li su računari i automobili stvarno biološki objekti. poenta je sledeća:
Ako na nekoj planeti pronađemo tako složene entitete, bez ustručavanja možemo tvrditi da na njoj postoji život, ili je nekada postojao. Mašine su neposredan proizvod živih objekata i na osnovu njih se može potvrditi da postoji život na planeti. Isto važi i za fosile, skelete i leševe.

Rekao sam da se fizika bavi jednostavnim stvarima, što takođe isprva može biti čudno. Fizika je teška nauka jer je njene ideje teško razumeti. naš mozak je napravljen tako da razume lov i sakupljanje, parenje i podizanje dece – svet objekata srednje veličine koji se kreću u tri dimenzije umerenim brzinama. Teško nam je da pojmimo vrlo malo i vrlo veliko – procese koji se mere pikosekundama ili gigagodinama, čestice kojima se ne zna položaj, sile i polja koja ne možemo videti ili dodirnuti. Mislimo da je fizika složena zato što je teško razumemo i zato što su knjige iz fizike prepune teške matematike. Ali predmeti koje fizičari proučavaju i dalje su, u osnovi, jednostavni objekti. To su oblaci gasa ili sitnih čestica, ili grudvice uniformne materije kao što je kristal, s rasporedom atoma koji se ponavlja gotovo u beskraj. oni nemaju složene radne delove, bar ne po biološkim standardima. čak se i veći fizički objekti, na primer zvezde, sastoje od prilično ograničenog broja rasutih delova. ponašanje fizičkih, nebioloških objekata, tako je jednostavno da se za njihovo opisivanje isplati koristiti postojeći matematički jezik i zbog toga su priručnici iz fizike krcati matematičkim formulama.

Knjige o fizici mogu biti složene, ali knjige uopšte, kao i automobili i računari, proizvod su bioloških objekata – ljudskih mozgova. Objekti i pojave opisani u knjizi iz fizike jednostavniji su od jedne jedine ćelije u telu njenog autora. a autor se sastoji od hiljada milijardi takvih ćelija, različitih, organizovanih po zamršenoj shemi i precizno projektovanih za ulogu u mašini sposobnoj da napiše knjigu. naši mozgovi nisu ništa bolje opremljeni da razumeju ekstremnu složenost kao ni ekstremnu veličinu i druge ekstremne vrednosti u fizici. Još niko nije izmislio matematiku koja bi mogla opisati ukupnu strukturu i ponašanje objekta kakav je fizičar, ili makar samo jedne njegove ćelije. Mi možemo samo da razumemo pojedina opšta načela po kojima živi objekti funkcionišu i zašto uopšte postoje.

Odatle smo i krenuli. Hteli smo da znamo zašto mi postojimo, i zašto postoje sve druge složene stvari. sada možemo dati uopšten odgovor na to pitanje a da pritom ne moramo ni da razumemo detalje same složenosti. Uzmimo kao analogiju činjenicu da većina nas ne razume sasvim kako leti avion. verovatno to ne razumeju do kraja ni njegovi konstruktori. Stručnjaci za motore ne razumeju u potpunosti kako rade krila, dok stručnjaci za krila samo površno poznaju funkcionisanje motora. Stručnjaci za krila ne umeju objasniti s punom matematičkom preciznošću kako funkcionišu krila. Oni mogu predvideti kako će se krilo ponašati u turbulenciji samo isptivanjem modela u vazdušnom tunelu ili u računarskoj simulaciji – a tako nešto bi i biolog mogao uraditi da bi shvatio ponašanje životinje.
Bez obzira na to koliko je nepotpuno naše znanje o avionima, svi načelno razumemo kako su oni nastali. projektovali su ih ljudi na stolovima za crtanje. Zatim su drugi ljudi prema tim nacrtima izradili delove, pa je još više ljudi(koristeći druge mašine koje su konstruisali ljudi) prišrafljivalo, spajalo, varilo ili lepilo delove, svaki na svoje mesto. proces po kojem je nastao avion nije nam suštinski nepoznat, jer su ga osmislili ljudi. To plansko sastavljanje delova u proizvod koji ima nekakav smisao poznajemo i razumemo, s time imamo iskustva makar i samo zato što smo u detinjstvu sastavljali igračke iz kompleta „Uradi sam“.Šta je s našim telima? Svako od nas je mašina, isto kao avion, samo mnogo složenija. Jesmo li i mi projektovani na nekakvom crtaćem stolu i jesu li nas montirali iskusni inženjeri? Odgovor je odričan. Taj iznenađujući odgovor znamo i razumemo tek poslednjih stotinak godina. Kada je Čarls Darvin to prvi put objasnio, mnogi nisu hteli, ili nisu mogli da prihvate objašnjenje. i sâm sam odbijao da verujem u Darvinovu teoriju kada sam u detinjstvu prvi put čuo za nju. gotovo svi koji su živeli na Zemlji do druge polovine 19. veka čvrsto su verovali u suprotno – u teoriju svesnog tvorca. Mnogi i dalje veruju u to, verovatno zbog toga što pravo, Darvinovo, objašnjenje našeg postojanja još uvek nije obuhvaćeno uobičajenim obrazovnim programom. izvesno je da ga mnogi pogrešno shvataju....''

..''.Opiranje smrti je proces na kome treba raditi. Telo prepušteno samo sebi, a to se dogodi kada umre, nastoji da se vrati u stanje ravnoteže s okolinom. Ako u živom telu izmerite neku vrednost, kao što je temperatura, kiselost, količina vode ili električni potencijal, najčešće ćete utvrditi da se značajno razlikuje od odgovarajućeg merenja okolini. Naša tela, na primer, obično su toplija od okoline i u hladnim područjima moraju mnogo da rade kako bi održala razliku. Kada umremo rad prestaje, temperaturna razlika se smanjuje i na kraju imamo temperaturu okoline. Ne rade sve životinje tako naporno da bi izbegle izjednačavanje telesne temperature s temperaturom okoline, ali vrše neki sličan rad. Na primer, u sušnim područjima životinje i biljke rade kako bi održale količinu tečnosti u ćelijama, rade protiv prirodne težnje vode da prelazi iz njih u suvi spoljni svet. ako u tome ne uspeju, umiru. načelnije rečeno, ukoliko žive stvari ne rade aktivno da bi to sprečile, stopiće se sa okolinom i prestati da postoje kao autonomna bića. Upravo to se događa kada umru.izuzmemo li veštački stvorene mašine, za koje smo se ranije složili da ćemo ih tretirati kao počasne žive stvari, nežive stvari ne rade na taj način. one prihvataju sile koje teže da ih dovedu u ravnotežu s okolinom. Mon Blan, budimo sigurni, postoji već dugo i sigurno će opstati još neko vreme, ali on ne radi da bi opstao. Kada stena pod delovanjem, budimo sigurni, postoji već dugo i sigurno će opstati još neko vreme, ali on ne radi da bi opstao. Kada stena pod delovanjem gravitacije pređe u stanje mirovanja, ona naprosto ostane tu gde jeste. ne treba ništa da radi da bi tu bila i dalje. Mon Blan postoji i postojaće sve dok se ne istroši ili se ne uruši u zemljotresu. on ne preduzima korake da bi popravio oštećenja niti će išta učiniti da se uspravi ako ga zemljotres sruši, što rade živa bića. on se samo pokorava običnim zakonima fizike.

Znači li to da se živa tela ne pokoravaju zakonima fizike? Svakako ne znači. Nema razloga da pomislimo kako se u živoj materiji krše zakoni fizike. Nema ničeg natprirodnog, nema „životne sile“ koja bi se suprotstavila fundamentalnim silama fizike. Ako pokušate da nekritički primenite zakone fizike, da razumete ponašanje celog živog tela, videćete da nećete daleko dogurati. Telo je složena stvar s mnogo delova, i da biste ga razumeli morate da primenite zakone fizike na njegove delove, a ne na celinu. ponašanje tela kao celine tada će biti posledica interakcije delova...''

Obećao si mi da ćeš otvoriti ovu temu i ispunio obećanje, svaka čast krtice.  

Ovo je ona tema kreacionizam vs darvinizam o koju se lome koplja. Mogu da se složim ili ne složim sa Dokinsom, ali svakako je zanimljiva osoba sa stavom koju vredi čitati i pokušati razumeti njegove stavove u nauci.

Ričarda Dokinsa je časopis Prospect nedavno proglasio jednim od troje vodećih svetskih intelektualaca (uz Umberta Eca i Noama Chomskog). Dawkins je u svojim delima ukazivao na iracionalnost verovanja u Boga i na golemu štetu što je ono nanosi društvu.

U ''Iluziji o Bogu'' usredotočuje se isključivo na tu temu te osuđuje krivu logiku religije i patnje koje ona izaziva. U SAD i drugde, zagovornici "inteligentnog dizajnera" potkopavaju razvoj nauke što Dokins oštro kritikuje.

Evo nekih kritika na temu njegove knjige ''Iluzija o Bogu'':

U mnogim zemljama religijska dogma služi kršenju osnovnih ljudskih prava. A sve to proizlazi iz verovanja u Boga, za postojanje kojega nema dokaza(?). Neumoljivo i s razborom autor secira sve religije, dokazujući kako je postojanje bogova tek vrhunska neverovatnost. Dawkins napada Boga u svim njegovim oblicima, od okrutnog tiranina iz Staroga zaveta do dobrostivijeg, ali svejedno nelogičnog Nebeskog urara, kojemu su bili skloni neki mislioci iz doba prosvetiteljstva. Razobličuje argumente teologa, dokazuje kako religije potiču ratove, raspiruju versku zaslepljenost i dovode do zlostavljanja dece. Iluzija o Bogu postala je već obavezno štivo za sve koje zanima ta krajnje emocionalna i izuzetno važna tema.

"Dawkins pogađa religijske vođe punom snagom kojom razum može vladati, razarajući njihove naknadne pokušaje dokazivanja postojanja Boga, njihove uobražene tvrdnje da je religija jedini temelj moralnosti te da su njihove svete knjige od reči do reči istina." (Philip Pullman, autor trilogije Njegove tamne tvari)

"Nakon što vam čitavog života govore kako je vrlina biti ispunjen verom i praznoverjem, kakvo je silno osveženje čuti ovaj zvuk trube istine. Osećaj je to izlaska na sveži zrak". (Matt Ridley, autor Genoma) *

"To je hrabra i važna knjiga. Je li previše nadati se da će baciti versku zaslepljenosti u ropotarnicu istorije, gde spada?" (Desmond Morris, autor Golog majmuna).

''To je izvrsno štivo - čak i zabavno povremeno. Nije nužno prihvatiti sve što autor nudi da biste uživali u njegovoj hrabrosti razotkrivanja zala što ih mogu počiniti religije. Oni koji mašu Biblijom zasigurno mogu sada reći da su našli svoga utjelovljenoga Sotonu.'' KIRKUS REVIEWS

Stvarno mi je neverovatno u šta ljudi veruju,ateista sam i sa tim se dičim. Isto tako mi smeta kada mi tzv vernici nameću da treba da verujem u njihovog boga kojega su izmislili.



''Budite zahvalni da imate život, i okanite se isprazne i arogantne želje za još jednim''

''Nauka nam nudi objašnjenje kako je nešto složeno izraslo iz nečeg jednostavnog. Pretpostavka o Bogu ne nudi nikakvo vredno objašnjenje za bilo šta, jer prosto pretpostavlja ono što nastojimo da objasnimo.''

''Leon Lederman, fizičar i nobelovac, jednom je, pola u šali, primetio da je pravi cilj fizike bio da dodje do jednačine koja objašnjava univerzum a da je dovoljno mala da stane na majicu. U tom duhu, Dokins je ponudio sopstveni slogan za majicu o tekućoj evoluciji: Život proizilazi iz ne-slučajnog opstanka slučajno variranih umnoživaca.''

''Ja sam protiv religije jer nas uči da se zadovoljimo nerazumevanjem sveta''.

''Sumnjam da religija može preživeti porast razumevanja. Plitkoća je njeno prirodno stanište. Čudaci i fundamentalisti isuviše često služe kao žrtveni jarci religiji uopšte. Tek od skoro je hrišćanstvo ponovo izumelo sebe u ne-fundamentalističkoj odori a islamu to tek predstoji. (vidi odlicnu knjigu Ibn Warraq-a, Why I am not a Muslim). Munovi sledbenici i Sajentolozi dobijaju loše napise u štampi ali oni nisu u ponudi toliko dugo kao oficijelne religije.....Smatram da Sveto pismo kao literarno delo treba da bude deo nacionalnog kurikuluma - ne može se razumeti engleska književost i kultura bez njega. Ali u onoj meri u kojoj teologija proučava prirodu božanskog, zaradiće pravo da se uzme za ozbiljno kada obezbedi najmanju trunku razloga za verovanje u postojanje božanstva. Dok tako stoje stvari, treba da se posvetimo izučavanju ozbiljne teologije onoliko koliko se posvećujemo izučavanju ozbiljnih vila i ozbiljnih jednoroga.'' from The Independent

Kreacionisti vs darvinisti, koliko razumem, Dokins ih nikako ne može pomiriti, mada mnogi naučnici traže poveznice izmedju kreacionizma i darvinizma. Verovatno takvi Dokinsu nisu mili, kao ni on njima.   

Meni to ima nekog smisla, mada kao i Dokins sve više religije vidim kao izvor zla na svetu. Stvarno je strašno šta je crkva učinila ljudima, koliko ih je zaglupila, klevećući i ponižavajući njihovu inteligenciju, prirodnu selekciju i evoluciju.

Kreacionisti ne nameću nikome svoja razmišljanja, dok Darvinisti se uprli da dokažu ne postojanje Boga, ateizam danas nije ono što je bio pre dvadesetak i više godina, današnji ateizam se razvio u religiju sa svojim novim hramom otvorenim u Londonu i sa samo jednom svrhom, uništiti hrišćanstvo. Kod Ateista a može se reći u pasolutnom smislu kod Darvinista, nećete naći demistifikovanje Islama, Budizma...itd, a pogotovo nećete pronaći demistifikaciju satanizma i ostalih okultista, tako se ateizam kao novonastala religija definisao samo kao rušitelj Hrišćanstva koja za svoj osnov ima samo nedokazane teorije.

Dokins demistifikuje sve religije redom koje govore o veri u nadprirodnog tvorca savršenog dizajnera sveta, i islam i budizam, kaže da je sve to što se piše po verskim knjigama tek književnost i ništa više. 'El misli na bajke i basne ili šta? 

Ateizam bi bio religija kad bi se u vezi njega moglo reći da se tu radi o bilo kakvoj veri u bilo šta ili ništa, prave ateistie boli briga za religiju, ne dozvoljavaju da im se bilo čija religija nameće na bilo koji način, a nameće se svuda, od medija do državnih institucija, religiozni ljudi se obrušavaju na ateiste svom silinim crkvenih institucija, to bi po meni bilo više istinito nego kad se tvrdi da je obrnuto, da ateisti šire svoju propagandu.

 Na svetu je mnogo više teista nego ateista, pa je zato i logično da većina teisti kinji manjinu ateiste, namećući svoju religiju svuda.

Uh, nisam Dokinsov pristalica, da se razumermo, ali shvatam ono o čemu govori.

Da nelutam po čitavom svetu, Srbija spada u teističku državu, dok se u školama predaje Darvinizam i ako je osporen sa naučne strane. Ateizam u Srbiji i ako ej u manjini je u punoj svojoj snazi čim ima mogučnost da koristi poluge vlasti kako bi sprovodio svoje ideje.


Ateisti su sami sebe kvalifikovali kao religiju i otvorili svoj hram u centru Londona. Uradili su to pre godinu dana...

Nisam znala za to u Lodonu.  

Sad tačno ne znam na šta misliš kad kažeš da ateizam koristi ''poluge vlasti kako bi sprovodio svoje ideje'', ta Dačić kad objašnjava situaciju na KIM citira Bibliju, svi idu da se slikaju sa popovima, takmiče se ko će prvi da udje u crkvu, non stopse svi krste, pre i posle izbora, to meni ne izgleda kao naučni ili ateistički pristup problemu u ekonomiji ili uopšteno politici.

A onda, Srbija je sekularna država,odvojena od crkve bar na papiru. Dokazano je kroz vekove unazad da tamo gde je crkva vladala državom, ljudima nije bilo dobro nimalo. O tome Dokins piše, on je veliki skeptik, sumnjičavac i ponekada se stiče gorak utisak da je u po mnogočemu pravu, što nije dobro za čovečanstvo.

Tako je to u Katoličkoj crkvi, sam smisao dvoglavog orla govori o jednakosti crkve sa kralje, tako je nama pod Nemanjićima izgleda bilo najbolje.

Slikaju se dašta, sve će uraditi zarad glasova, medjutim, kada pogleda u škosli sistem vidi se Darvinizam, pre koju godinu jedna ministarka prosvete pokušala je da izemni upravo Darvinizam i ukine ga iz škoslog sistema, preko noći je smenjena i nestala sa političke scene. Ateizam je u vlasti duboko ukorenjen, Hrišćanstva skoro i da nema u vladi, dok ima ateista, transceditalaca, baptista, katoliko, ma ko zna šta sve ne...

Darvinizam i treba da bude u školskom sistemu, materijalnih dokaza koje pruža darvinizam ima mnogo više nego što kreacionisti nude, to su isto činjenice. Dok se drugačije ne dokaže na snazi je ono što je validnije i što je naučno dokazivo a i logično, naravno da ima puno nedostataka u darvinizmu, ali kreacionisti ih ničim ne popunjavaju, samo predpostavljaju i bave se rušenjem darvinizma.

Ko u šta veruje ili ne veruje ne bi smelo da bude merodavni kriterijum za ulazak u bilo koju vladu bilo koje države na svetu.

Crkvi nije mesto u školama, nauka i religija ne idu ruku pod ruku uopšte.

Ne verujem da je ljudima bilo bolje pod bilo kojim kraljevima i carevima slizanim sa crkvom, moglo im je biti samo gore nego danas.

Bole__Ser ::
... medjutim, kada pogleda u škosli sistem vidi se Darvinizam, pre koju godinu jedna ministarka prosvete pokušala je da izemni upravo Darvinizam i ukine ga iz škoslog sistema, preko noći je smenjena i nestala sa političke scene. Ateizam je u vlasti duboko ukorenjen, Hrišćanstva skoro i da nema u vladi, dok ima ateista, transceditalaca, baptista, katoliko, ma ko zna šta sve ne...

Verovatno je ubila njena glupost, da ukine darvinizam u školama,a šta da se umesto njega stavi,dogmu pravoslavne crkve lli kreacionističko tumačenje darvinizma? idi beži...

„Bog iz Starog zaveta je verovatno najnezgodniji lik u celoj 
književnosti: ljubomoran i ponosan na to, sitničav, nepravedan, 
opsesivni ludak koji ne prašta, osvetoljubivi, krvožedni ratni zločinac, 
ženomrzac, homofob, rasista, decoubica, sinoubica, megaloman, 
sadomazohista i hiroviti zlonamerni siledžija.'' Ričard Dokins

Gde je taj koji će ovo da pobije a čitao je Bibliju?

''Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban? 
Onda nije svemoguć.
Da li je sposoban, ali nije voljan? Onda je zloban. 
Da li je voljan i sposoban? 
Odakle onda zlo? 
Da li nije ni voljan ni sposoban?
Zašto ga onda zvati bogom?'' Epikur

Mogu da kritikujem Bibliju jer sam je čitao više puta   kao što sam pročitao i Dokinsovu knjigu'' Zabluda o bogu''. Vernici,pogotovo hrišćani su skloni da pljunu na svakog ko kaže da je ateista a da ne pročitaju ono o čemu se priča,isto kao što ni Bibliju ne čitaju redovno.Zato što ne čitaju nemaju neko pravo da govore da nauka greši dok njihove pope znaju o čemu govore.

Au krtico dragi moj, nemaš milosti kao ni Dokins, ali ima oko čega da se razmišlja kad čitam tvoj post.  

Ima neka priča oko one liste naučnika koji osporavaju darvinizam...

„Projekat Stiv“ je nastao kao parodija na listu naučnika koji osporavaju teoriju evolucije. Naime, 2001. godine „discoveryinstitute“-kreacionistička organizacija, nema nikakve veze sa čuvenom, istoimenom televizijskom kućom) izdao je saopštenje pod nazivom „Naučno razilaženje od darvinizma“, koje je svojim potpisima podržao 761 naučnik. Kao odgovor na to, američka neprofitna organizacija „Nacionalni centar za naučno obrazovanje“ pokreće „Projekat Stiv“ sa listom naučnika sa tim imenom (ili njegovom varijacijom) koji podržavaju evoluciju. Spisak danas broji preko 1500 potpisa, što će reći da postoji dvostruko više naučnika sa imenom Stiv, koji podržavaju teoriju evolucije, od sveukupnog broja naučnika koji je dovode u pitanje, pa ti sad vidi kako 'je darvinizam pobijen od strane naučnika''.

Kada je reč o naučnicima ista je priča i sa Nobleovcima, američki predsednici dobijaju Nobelove nagrade za mir a ubijaju i ratuju najviše u istoriji čovečanstva. Treba se upoznati sa šampionom ateizma dr. Entoni FLu. Zapravo treba se oslanjati na mišljenja i radove renomiranih naučnika, a ne onih naučnika koji po demokratskom principu prikazuju većinu, dok niti imaju radove niti renome.


dr. Entoni Flu

krtica ::
Gde je taj koji će ovo da pobije a čitao je Bibliju?

''Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban? 
Onda nije svemoguć.
Da li je sposoban, ali nije voljan? Onda je zloban. 
Da li je voljan i sposoban? 
Odakle onda zlo? 
Da li nije ni voljan ni sposoban?
Zašto ga onda zvati bogom?'' Epikur

Mogu da kritikujem Bibliju jer sam je čitao više puta   kao što sam pročitao i Dokinsovu knjigu'' Zabluda o bogu''. Vernici,pogotovo hrišćani su skloni da pljunu na svakog ko kaže da je ateista a da ne pročitaju ono o čemu se priča,isto kao što ni Bibliju ne čitaju redovno.Zato što ne čitaju nemaju neko pravo da govore da nauka greši dok njihove pope znaju o čemu govore.

Brkaš filozofiju, religiju i nauku.

Kada si čitao sveto pismo nisi dobro postavljao sebi pitanja tako nisi dobio ni prave odgovore.

Da li Bog treba da zaustavlja zlo medju ljudima ili sami ljudi???

Sveto pismo ukazuje čoveku na smernice kojima treba da savlada zlo. u svetom pismu su tačno navedena uputstva kako to čovek treba da uradi.

Bole__Ser ::Kada je reč o naučnicima ista je priča i sa Nobleovcima, američki predsednici dobijaju Nobelove nagrade za mir a ubijaju i ratuju najviše u istoriji čovečanstva. Treba se upoznati sa šampionom ateizma dr. Entoni FLu. Zapravo treba se oslanjati na mišljenja i radove renomiranih naučnika, a ne onih naučnika koji po demokratskom principu prikazuju većinu, dok niti imaju radove niti renome.


dr. Entoni Flu

Bez da se prepiremo jer te obožavam Bole,  Entoni Flu je filozof po profesiji. Znači, njegovo mišljenje na temu darvinizam vs kreacionizam ne može biti iznad mišljenja bilo kog biologa pa ni mišljenja R.Dokinsa koji je i biolog i naučni filozof, nobelovac i humanista. Ko ga je nazvao ''ikonom darvinizma''? 

Teisti. Hm hm hm... Njima možda jeste takva ikona, zašto bi on to bio ateistima? 
Zašto bi njegovo mišljenje na ovu temu bilo važnije od mišljenja na primer Epikura?

Samo razumno pitam i ništa više. Najbitnije je da saznamo istinu, na putu do nje prihvatam svako objašnjenje bez predrasuda i sujeverja, koje će nas tamo odvesti.

Nauka je ljudima potrebnija od religije- mada je religija ostavila neizbrisivi trag u istoriji čovečanstva- kad bih morala birati, izabrala bi pre lekara nekog naučnika koji ima znanje koje spašava, pre njega nego bilo kog sveštenika, čovečanstvo neće niko drugi spasiti nego mi sami. 

Vera u ''onostrano'' ne mora da se zasniva niti na jedoj religiji- moj je lični stav.

Na ostalo će ti verovatno odgovoriti krtica.

Darvinizam je zapravo filozofija, tačnije ideja koja je eksploatisana u političke svrhe. Ona je oborena sa naučne, biološke strane, ostaviću dokumentarac da se pogleda. Zapravo naučnici koji su se dugo bavili dokazivanjem evolucije kroz Darvinovu teoriju, sami su opovrgnuli sosptvena istraživanja na osnovu naučnih činjenica, niko drugi ih inje pobija, pobijen je Darvin koji nije bio naučnik, pobijena je zapravo Darvinova ideja.




P.S: Namerno ostavljam strane izveštaje jer su domaći još jače potrkepljeni dokazima a onda bi izgledalo da nije objektivno izveštavanje, to je nevolja Srpskog Darvinizma

I religija je filozofija i samo filozofija. Što bi rekao Karl Sagan ''za velike tvrdnje potrebni su isti takvi dokazi'', prvi put čujem da Čarls Darvin nije bio naučnik, da šta je bio? Ceo život se bavio biologijom, i nije u redu to stavljati po strani. 

To bi značilo da je evolucija samo teorija?

Niko još nije dokazao kako je nastao prvi ćelijski organizam na svetu, nijedan naučnik, bio on teista ili ateista.

Evolucija nije samo teorija, nije samo priča. Pošto sam laik na ovu temu, nisam biolog, slušam stručnjake:

''Evolucija je...
...teorija i činjenica. često se može čuti tvrdnja da “evolucija nije dokazana, jer da jeste, onda bi bila zakon evolucije, a ne teorija evolucije”. U svakodnevnom govoru, ljudi koriste reč “teorija” da označe neku maglovitu ideju koju imaju o nekoj stvari ili događaju. U nauci reč “teorija” označava sistem objašnjenja, model koji najbolje odgovara svim činjenicama. Reč “zakon” označava kratku formulu ili definiciju neke naučne činjenice. Otud imamo Teoriju Gravitacije, Mikrobiološku Teoriju Bolesti, i Teoriju Evolucije. Teorija evolucije je jedna od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci, i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine.''

''Moderna biotehnologija zavisi velikim delom od bioinformatike, a bioinformatika je skoro u potpunosti bazirana na teoriji evolucije. Potraga za genima koji su povezani sa nekim odrem procesom može trajati više godina...ili nekoliko sati, uz pomoć bioinformdjenim bioloskiatičkih alata koji porede genetski razvoj kroz vreme preko dijagrama evolucije. 

Mnogi moderni lekovi i tretmani su nastali na osnovu ovakvih analiza, i predstavljaju još jedan dokaz evolucije: da evolucija nije istinita, bioinformatička analiza bi davala besmislene rezultate, i oni bi bili neupotrebljivi za razvoj bilo čega. (!)

Pored bioinformatike, evolucija se sve češće primenjuje u laboratorijama za optimizaciju ili pronalaženje rešenja za neki biohemijski problem. Uz pomoć tzv. “usmerene evolucije”, naučnici danas proizvode nove proteine i organske supstance koje imaju široku upotrebu u industriji i nauci.''

''...teorija koja je univerzalno prihvaćena. Još uvek se vode rasprave o tačnim mehanizmima evolucije – koji od osnovnih mehanizama koliko utiče, i kako su se tačno razvili određeni biološki i biohemijski sistemi; ali osnovno pitanje, da li je razvoj bio evolutivni ili nekakav drugačiji, je davno rešeno u korist evolucije.''

Da li je ćelija nastala slučajno iz nežive materije.


Hromozomi kao nosioci naslednih osobina mogu da se ukrštaju i da nastaju mutacije, da li puž može da ima oči, krava krila...itd. Do sada ni jedna mutacija koja je proizvedena u labaratorijskim uslovima nije dala korist, već propadanje i izumiranje te i takve mutirane vrste, pa čak i GMO.

Darvin sam za sebe kaže da je amater a ne naučnik...

Uh, pa da,znam za sve to oko mutacija. 

Koliko shvatam, oni koji podržavaju teoriju evolucije, a nemoguće je ne podržati je u globalu, naučnici koji je podržavaju i ne govore da znaju kako je nastao prvi jednoćelijski organizam, samo predpostavljaju kako je mogao nastati, kao i kreacionisti što predpostavljaju. Validnih dokaza o nastanku života na Zemlji nema. 

Šta rade kreacionisti? Pobijaju darviniste, a u medjuvremenu ne daju nikakve čvrste dokaze da su oni u pravu.

Apsurdno je stavljati znak jednakosti između usvajanja izvesne tvrdnje koja ne poseduje nikakvu empirijsku i logičku osnovu (kao što to rade vernici) i naučne teorije-žao mi je što to javno moram priznati, ali jeste tako.

Evolucionisti se bave samo pobijanjem tvorca kao stvoritelja, teisti, nemoraju ništa da dokazuju niti da opovrgavaju, evolucionisti sami sebe opovrgavaju. Teorija evolucije zasniva se na prelaznim formama živih bića, zasnovana je od nastanka ćelije pa prelaznih formi preko riba pa sve do čoveka, kao najsavršenije prirodne forme. Problem je u tome što se Evolucionisti služe falsifikatima kako bi dokazali svoje teorije, tako su na primer naveli ribu šakoperku koja je po teoriji evolucije prelazna forma živog bića iz mora ka kopnu. Šakoperka izgleda ovako kao fosilni ostatak stran stotinama miliona godina po evolucionistima.




Ono što najviše muči Evolucioniste jeste, ulovljena Šakoperka u Indijskom okeanu još 1938 godine, sa istim karakteristikama kao i ona za koju evolucionisti tvrde da je prelazna vrsta stara nekoliko miliona godina. Šakoperke danas ima u izobilju i ona izgleda ovako.




Zašto bi kreacionisti bili krivi što se evolucionisti služe falsifikatima, đto sami sebe opovrgavaju i sopstvene teorije. Opet ni to nije najveća nevolja u Srpskom nastavnom programu i dalje se uči da je Šakoperka prelazna forma i ako je kako nauično tako i osvedočeno dokazana kao falsifikat.

Bole__Ser ::

krtica ::
Gde je taj koji će ovo da pobije a čitao je Bibliju?

''Da li je bog voljan da zaustavi zlo, ali nesposoban? 
Onda nije svemoguć.
Da li je sposoban, ali nije voljan? Onda je zloban. 
Da li je voljan i sposoban? 
Odakle onda zlo? 
Da li nije ni voljan ni sposoban?
Zašto ga onda zvati bogom?'' Epikur

Brkaš filozofiju, religiju i nauku.

Kada si čitao sveto pismo nisi dobro postavljao sebi pitanja tako nisi dobio ni prave odgovore.

Da li Bog treba da zaustavlja zlo medju ljudima ili sami ljudi???

Sveto pismo ukazuje čoveku na smernice kojima treba da savlada zlo. u svetom pismu su tačno navedena uputstva kako to čovek treba da uradi.

„Bog iz Starog zaveta je verovatno najnezgodniji lik u celoj 
književnosti: ljubomoran i ponosan na to, sitničav, nepravedan, 
opsesivni ludak koji ne prašta, osvetoljubivi, krvožedni ratni zločinac, 
ženomrzac, homofob, rasista, decoubica, sinoubica, megaloman, 
sadomazohista i hiroviti zlonamerni siledžija.'' Ričard Dokin

Ovaj deo si preskočio namerno,ne ide u prilog nijednom hrišćaninu da veruje u ovako nešto.

Filozofija je nauka!Očigledno nisi ni pročitao ništa od Dokinsa koji govori da boga u velikoj verovatnoći nema,što samo govori da si otrovan religijom,nisi kriv.

Smernice iz Biblije su OK,to su neka opšta moralna načela do kojih čovek dolazi i bez verovanja u plamteći grm koji govori. 

Dalje si uzeo da bistriš prelazne oblike,ne ulazim u tu dubiozu jer nisam stručan,samo mogu reći da nedostatak prelaznih oblika u teoriji evolucije od majmuna do čoveka ne govori da ima boga. 

Kreacionisti ne treba ništa da dokazuju? Jel' boga ti?Ladno kažu da je sve na svetu stvorio čika boga,ne moraju to da dokažu? E zato ja ne idem u crkvu,niti puštam popove blizu sebe,da mi ne ispiju mozak.

Biolozi ne tvrde da organizmi nastaju u jednom koraku, zahvaljujući jednoj slučajnoj mutaciji. Evolucija je po definiciji dugotrajan proces – postepena akumulacija praktično neuočljivih promena,koje se događaju kroz generacije, varijacije na temu su uvek prisutne... 

Da to ostavimo po strani i uzmemo u razmatranje ono čim se ova tema bavi a to je tvrdnja vernika kracionista:

Univerzum je suviše dobro prilagođen za nastanak života da bi to bilo slučajno. Dizajn zahteva dizajnera. Stoga, mora postojati dizajner i to je bog. Teško je navesti nešto netačnije od te tvrdnje da je univerzum odlično mesto za život. Univerzum je izrazito neprijateljska sredina za život:U prošlosti, život s naše planete zbrisan je pet puta. Čak 99.9 odsto vrsta koje su postojale tokom istorije života na Zemlji, izumrle su. Osim toga, normalna materija, kao što su zvezde i planete, zauzima manje od 0.0000000000000000000042 odsto onog dela univerzuma koji možemo da posmatramo. Živi svet čini još manji deo. Ako je univerzum ičemu naklonjen, moglo bi se reći da su to crne rupe i haos!
Slepo verovanje ima negativne posledice kaže Dokins  

Kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci, ili se zakucao avionom u neboder zbog toga što drugi ne dele njegovo mišljenje o nepostojanju Boga?

Često mi se govori da treba da poštujem verovanja drugih. To zvuči sasvim razumno – na kraju krajeva, ljudi treba da budu slobodni da veruju u šta god hoće. Međutim, stvari nisu tako jednostavne kao što se čini. Ljudi će, uglavnom, poštovati pravo drugih da veruju u nešto u šta oni ne veruju, ali je malo verovatno da će poštovati sâmo to verovanje. Na primer, u politici, različite grupe imaće dijametralno različite stavove i smatraće da su njihovi neistomišljenici u žestokoj zabludi. U demokratiji su dozvoljena sva politička stanovišta (makar u teoriji), čak i ona koja za većinu mogu biti duboko uvredljiva. Smatra se savršeno prihvatljivim da političke stranke jedna drugu pljuju, kao i da se javnosti objašnjava koliko su glupa i nebulozna gledišta druge strane. Ali, kada je reč o veri, od nas se očekuje da budemo tihi i učtivi, bez obzira na to kakva su verovanja u pitanju.

Trenutno postoji negde oko 20.000 različitih varijanti hrišćan-stva i svaka od njih za sebe tvrdi da jedino ispravno tumači Bibliju. Raspon ide od „sve što u Bibliji piše je živa istina“ fundamentalista, preko „napravimo sopstvenu biblijsku brigadu“ (mormoni npr.), do čudnih malih sekti koje u svojim verovanjima mešaju nekoliko religijskih doktrina sa NLO, transcedentalnom meditacijom i obožavanjem Elvisa Preslija. Na vrhu su sve druge glavne i manje religije od kojih svaka ima makar jednu doktrinu koju druge religije potajno smataju za čistu nebulozu.

Ovi ljudi imaju duboka, iskrena verovanja i rečeno nam je da o njima ne govorimo ništa loše. Nema veze to što hrišćani, Jevreji, Hindusi i muslimani jedni za druge misle da su u strašnoj zabludi – od nas, ateista, ipak se očekuje da sedimo i uljudno ne progovaramo. Naravno, teisti mogu da viču jedni na druge, da se međusobno mlate i ubijaju u krvavim ratovima – njihova verovanja se, ipak, moraju poštovati i ne kritikovati. To je tabu! Ukažite na zločine počinjene u ime milosrdnih, ljupkih božanstava, ili na proti-vurečnosti u Bibliji, ili pokušajte da pružite racionalno objašnjenje za neko navodno čudo i optužiće vas da ste netolerantni, negativni i uvredljivi.

Kao ateisti, potrebno je da se naviknemo na to da nam neprestano govore – s TV ekrana, u novinama, prijatelji i rođaci – da se verska uverenja moraju poštovati i da svoje ateističke stavove zadržimo za sebe. Javno osporiti nečiju suludu doktrinu dovodi do toga da se neko odmah brecne na vas: „Ššš! Pokaži malo poštovanja!“ Ukoliko dovedete u pitanje (vrlo diskutabilan) život majke Tereze, ili se nasmejete čudnom poreklu mormonizma, ili Jehovinom svedoku zalupite vrata ispred nosa, smatraće vas za lošu osobu. Da, nije baš učtivo glasno se smejati nečijoj veri, ali zbog čega to vera zaslužuje automatsko poštovanje? Poštovanje se zaslužuje, ne dobija se automatski. Ako neko želi da veruje da je svet stvorio nevidljivi Ružičasti Jednorog i da će nakon smrti loši ljudi večnost provesti u čišćenju Njegovih staja, ja sa tim nemam ama baš nikakav problem. Smatraću da je takvo verovanje sumanuto, ali ako neko želi da u to veruje, u redu, što da ne?

Budući da ste ateista, od vas će se zahtevati da bespogovorno poštujete svačiju veru, bez obzira na to koliko nebulozna, besmislena i opasna ona za vas bila.

Međutim, čini se da ovo funkcioniše u samo jednom smeru. Ako detetu za rođendan ili Božić poklonite igračku Nojeva barka ili Bibliju za klince (pročišćenu, naravno, od seksa i nasilja), svi će se smeškati, a kada nas dete upita „Veruješ li u Isusa?“ ili „Da li si znao da nas je Bog stvorio?“, od nas se očekuje ili da lažemo kiselo se kezeći ili da, makar, promrmljamo nešto neodređeno i brzo pro-menimo temu. Decu ne treba učiti tome da postoje drugačija gledišta, a, čak i ako im se to i napomene, treba obavezno dodati da su ona čudna/pogrešna/nemoralna/zla/ izopačena ili, u najboljem slučaju, bajke tamo nekih stranaca koje niko ne uzima za ozbiljno. Vernici će vam, kada saznaju da se nalaze u prisustvu ateiste, često reći da se mole za vas. Nije li to krajnje uvredljivo? To bi bilo isto kao kad bi ateista verniku rekao – „Verujete u Boga? Oh, baš vas žalim. Nadam se da će vam se mozak jednom oporaviti“. Ipak, ateisti je nemo-guće da lako odgovori na takve „ljubaznosti“, a da ga ne optuže za nepoštovanje.

Mnoge vere zaista zaslužuju izvesnu dozu poštovanja. Propovedaju mir i toleranciju, a njeni sledbenici čine mnoga nesebična, humana dela. Takve stvari zaslužuju poštovanje. Ali, to je zarađe-no poštovanje. Čak i tada, znači li to da veru nikada ne treba kritički posmatrati? Problem je u tome što se poštovanje zahteva i za vere koje propovedaju netoleranciju, šire mržnju prema manjinskim grupama, čoporativno razmišljanje i poricanje stvarnog sveta. Mogu poštovati veru koja šalje pomoć u ugrožena područja, ali ne mogu poštovati veru koja se zalaže za molitvu za ljude u ugroženim područjima.
U kom to trenutku religija odjednom dobija taj neprikosnoveni status nečega što se ne dovodi u pitanje i ne podleže kritici?
Budući da ste ateista, od vas će se zahtevati da bespogovorno poštujete svačiju veru, bez obzira na to koliko nebulozna, besmislena ili opasna ona za vas bila. Takođe, očekuje se da dostojanstveno trpite da vam svako soli pamet o tome kako niste u pravu i da vaše mišljenje treba kriti od sveta. Ako negde izjavite: „Vaspitavam decu da budu dobri hrišćani i slede Isusa Hrista“, začućete žamor odobravanja. Ako pak kažete: „Vaspitavam decu da budu dobri sekularni humanisti i razviju sopstveni osećaj za moral putem inteligencije i razuma“, začućete užasnute uzdahe.

Teista ima pravo da veruje u šta hoće, čak i onda kad njegova verovanja ostalima deluju nesuvislo. Ateista, s druge strane, čak i nema pravo da izrazi svoje racionalno neverovanje. Ali, zar jedan Hindus ne kaže: „Jehova i Isus su samo mitovi, jer ne znam ni za jedan razlog zbog kojeg bih mislio drugačije i hinduizam pruža bolje objašnjenje o svemiru“? I zar to isto ne važi i za muslimana u odnosu na Hindusa ili hrišćanina u odnosu na muslimana? Svako od njih, u suštini, govori: „Moj Bog postoji, tvoj Bog je najobičnija izmišljotina i ništa više“. Samo kada ateista kaže: „Ne postoji ni jedan od tih vaših Bogova“, to je razlog za zabrinutost. Možda zbog toga što se teisti slažu s tim da Bog postoji, ali se ne slažu oko detalja (oni drugi teisti makar veruju u nešto)?

Čudno je da su sledbenici jedne vere često spremni da brane druge vere – u prošlosti smo imali prilike da čujemo katolike kako govore o šteti koju je Salman Ruždi naneo muslimanima, čak iako su hrišćanstvo i islam dve potpuno suprotstavljene vere i svaka za onu drugu propoveda da je izmišljotina. Nikada nije zabeležen slučaj da sveštenik ustane u odbranu ateiste čija je inteligencija uvređe-na od strane ljudi koji tvrde da je Bog stvorio svet ili da nas nadgleda ili da nas voli. Ateisti treba da se pomire s tim da ih nazivaju antihrišćanima ili antivernicima kad god izraze svoj stav. Kada ste čuli da je neko nekog sveštenika nazvao anti-ateistom zbog toga što ovaj veruje u postojanje Boga? (Uzgred, kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci ili se zakucao avionom u neboder zbog toga što drugi ne dele njegovo mišljenje o nepostojanju Boga?)
Čini se da vlada uverenje da su vernici, bilo sledbenici velikih religija bilo malih NLO kultova, bolji ljudi od onih koji priznaju da su neverujući.

Nije stvar u tome u šta verujete, sve dok verujete u nešto natprirodno. Ako ne verujete, bolje vam je da ćutite, oborite glavu i šlihtate se „superiornim, prosvetljenim bićima oko sebe.“

Autor: Edrian Barnet