Ričard Dokins: Zabluda je da bog postoji

...još ovo


Podarcis sicula
Godine 1971. naučnici su na malo hrvatsko ostrvo, Pod Mrčaru (0,03km2), preneli po pet muških i ženskih primeraka guštera vrste Podarcis sicula. Gušteri su preneti sa obližnjeg ostrva Pod Kopište (0,09km2). Na ostrvu Pod Mrčaru do tada nije bilo ove vrste guštera, mada je bilo naseljeno gušterima vrste Podarcis melisellensis. Ovaj mali eksperiment je zaboravljen do 2008. godine kada je druga grupa naučnika, predvođena Antonijem Herelom, posetila ovo ostrvce i otkrila veliku populaciju guštera, a DNK analizom neosporno je uvrđeno da oni pripadaju vrsti Podarcis sicula, te da su zapravo potomci prvobitnih pet parova. Kada su uporedili guštere sa ova dva ostrva, utvrdili su da se ove dve populacije razlikuju i da su gušteri sa ostrva Pod Mrčaru veći, imaju duže, šire i više glave, zatim da gušteri više ne brane teritoriju, za razliku od guštera sa prvobitnog ostrva, te im se gustina populacije značajno povećala. Najznačajnija promena se sastoji u tome što su se kod guštera sa ostrva Pod Mrčaru pojavile ileocekalne valvule, to jest zalisci. Ove valvule su pregrade u crevima, a njihova funkcija je regulisanje i usporavanje protoka materije kroz creva i javljaju se izuzetno retko u familiji kojoj ova vrsta guštera pripada. Pojava ovih valvula predstavlja ne samo kvantitativnu promenu, već posmatranu kvalitativnu promenu, tj. pojavu koja nije postojala kod neposrednih predaka. Naučnici pretpostavljaju da su se sve navedene promene desile zbog promene u načinu ishrane. Za razliku od populacije guštera na ostrvu Pod Kopište, koja se pretežno hrani zglavkarima (insektima), populacija guštera na ostrvu Pod Mrčaru se pretežno hrani biljkama. Ishrana bogatija biljem, po pravilu, zahteva jače mišiće vilice i izmene u digestivnom traktu. Ono što je naročito značajno, a ovaj primer nam to pokazuje, relativno bitne evolutivne promene odigrale su se „pred našim očima“ za samo nekoliko decenija.

krtica ::

.

„Bog iz Starog zaveta je verovatno najnezgodniji lik u celoj 
književnosti: ljubomoran i ponosan na to, sitničav, nepravedan, 
opsesivni ludak koji ne prašta, osvetoljubivi, krvožedni ratni zločinac, 
ženomrzac, homofob, rasista, decoubica, sinoubica, megaloman, 
sadomazohista i hiroviti zlonamerni siledžija.'' Ričard Dokin

Ovaj deo si preskočio namerno,ne ide u prilog nijednom hrišćaninu da veruje u ovako nešto.

Filozofija je nauka!Očigledno nisi ni pročitao ništa od Dokinsa koji govori da boga u velikoj verovatnoći nema,što samo govori da si otrovan religijom,nisi kriv.

Smernice iz Biblije su OK,to su neka opšta moralna načela do kojih čovek dolazi i bez verovanja u plamteći grm koji govori. 

Dalje si uzeo da bistriš prelazne oblike,ne ulazim u tu dubiozu jer nisam stručan,samo mogu reći da nedostatak prelaznih oblika u teoriji evolucije od majmuna do čoveka ne govori da ima boga. 

Kreacionisti ne treba ništa da dokazuju? Jel' boga ti?Ladno kažu da je sve na svetu stvorio čika boga,ne moraju to da dokažu? E zato ja ne idem u crkvu,niti puštam popove blizu sebe,da mi ne ispiju mozak.

Biolozi ne tvrde da organizmi nastaju u jednom koraku, zahvaljujući jednoj slučajnoj mutaciji. Evolucija je po definiciji dugotrajan proces – postepena akumulacija praktično neuočljivih promena,koje se događaju kroz generacije, varijacije na temu su uvek prisutne... 

Da to ostavimo po strani i uzmemo u razmatranje ono čim se ova tema bavi a to je tvrdnja vernika kracionista:

Univerzum je suviše dobro prilagođen za nastanak života da bi to bilo slučajno. Dizajn zahteva dizajnera. Stoga, mora postojati dizajner i to je bog. Teško je navesti nešto netačnije od te tvrdnje da je univerzum odlično mesto za život. Univerzum je izrazito neprijateljska sredina za život:U prošlosti, život s naše planete zbrisan je pet puta. Čak 99.9 odsto vrsta koje su postojale tokom istorije života na Zemlji, izumrle su. Osim toga, normalna materija, kao što su zvezde i planete, zauzima manje od 0.0000000000000000000042 odsto onog dela univerzuma koji možemo da posmatramo. Živi svet čini još manji deo. Ako je univerzum ičemu naklonjen, moglo bi se reći da su to crne rupe i haos!
Slepo verovanje ima negativne posledice kaže Dokins  

Kada ste videli da se ateista oblepio bombama i razneo se na nekoj pijaci, ili se zakucao avionom u neboder zbog toga što drugi ne dele njegovo mišljenje o nepostojanju Boga?

Ali si sebi uzeo za pravo da se obrušiš na Boga i ako bežiđ dalje od crkve i popova, dok za sebe i sam kažeš da nisi merodavan da komentariošeš, već citiraš evolucionistu koji suštinski izgubio teoriju jer je Darvinizam i evolucija koju zastupa Darvin porušena i to sama od sebe a ne od kreacionista.

Stari zavet, da si ga čitao, onda bi tamo pronašao da je čovek dobio slobodu i mogućnost izbora, kao i smernice ako želi da živi u miru i ljubavi kako to da ostvari, ostalo su dokazi o postojanju živoga Bga, kao i sam dolazak mesije Isusa Hrista.

Ateisti popt Hitlera, Musolinija, Staljina učinili su toliko zločina svojim bombama da čovečanstvo to do sada još nije videlo, sva trojica svoju misao zasnivali su na Darvinizmu.


Sam za sebe si rekao da nisi merodavan da komentarišeš ono što tvoj naučnik propagira, samim tim samog sebe si stavio u poziciju da nisi dostojan razgovora, te i nemam nameru dalje da komentarišem sa tobom na ovu temu jer nisi dorastio suštini materije. Mada Darvinizam, evolucionizam je poražen, sada dolaze sasvim nove teorije koje treba da yamene pomenuti Darvinizam, to su UFO teorije i ufolozi koji se spremaju da dokazuju nepostojanje boga, sama tematika je zastarela.

Jesi ti pročitao išta iz uvodnih postova na ovu temu? Kladim se da nisi.  Ja sam Bibliju doktorirao.  

Evolucija ne može biti porušena,mutacije i varijacije,mutacije kod ljudi koje su registrovane nisu sve štetne već naprotiv...Odakle t i uopšte da svaki ateista brani teoriju evolucije? Zašto bi to radio...

Ničijeg boga ne mogu da napadnem jer je jednostavna činjenica da ne postoji,ne vidim ga nigde! Da postoji pitao bih ga gde se sve vreme krio dok su ga ljudi tražili.

Verujete u boga koji je stvorio čoveka sa nedostacima a onda ga optužio za sopstvenu grešku.Imate gadan problem,zato ne dozvoljavam da mi se govori jesam lii li nisam kompetentan da se oglasim kao razuman čovek koji ne veruje u vilu Zubić!

Hitler,koji nije bio ateista već je imao sopstvenu religiju, Staljin i Musolini nisu ništa za sve sadašnje mantijaše koji se ubijaju toljagama zbog vere,kolju decu jedni drugima, pale kuće, etnički čiste teritorije sa verom u boga i krst časni,ima li gorih istrebljivača kad se zarati u ime boga od hrišćana i mulimana na ovom svetu,ne mogu da se dogovore u čije bajke treba verovati i zbog toga su spremni da ubijaju? Religija se uvek koristila kao izgovor za najgnusnije zločine, kako kaže Dokins..... Darvina koga prozivaš kreacionisti su pokušali preobratiti na samrtnoj postelji... Darvin nije bio ateista ,bio je pobožan čovek ali ne na način kako bi to odgovaralo crkvi.

Niko od naučnika koji javno govore o svojoj ličnoj veri u boga ne tvrdi da ima naučne dokaze za postojanje boga,niti pristaje da o bogu govori drugačije osim kao o ličnom bogu.  Čarls Darvin, postavio je temelje modernoj teoriji evolucije pomoću koncepta razvijanja svih životnih oblika procesom prirodne selekcije,stotine naučnika danas se bavi istraživanjima na ovu temu...

Ko je to srušio teoriju evolucije?

Naša svest evoluira, i to je evolucioni dokaz, jedan proces koji se ničim što nudi religija ne može dovesti u pitanje.  

Nastanak religije iz ugla evolucione psihologije

Čitam nešto o tome što je Dokins pisao na temu evoluciona psihologija koja je bazirana na modernoj evolucionoj biologiji

'' tokom dvadesetog veka razvijana u delima prevashodno Hamiltona, Vilijamsa i Triversa. Jedan od najvažnijih koncepata ove grane psihologije je tzv. ‘psihološki mehanizam’, koji Kirkpatrik smatra za ‘najvažniji element analize’, dok ga Kosmaides i Tubi definišu kao ‘modul za procesuiranje informacija koji je dizajniran prirodnom selekcijom kako bi se usmerio ka određenim instancama okruženja, procesuirao ovu informaciju pomoću specifičnih algoritama, te generisao bihejvioralne, kognitivne i emocionalne ishode’. U nusproduktima ovih algoritama, u njihovim takoreći greškama, nalazimo začetke religijske misli. Budući da je homo sapiens sapiens ovakav kakav fizički jeste barem nekih 50.000 godina (nije preterano evoluirao), nije ni čudo da se ovi nusprodukti javljaju i dan danas. Kao posledica koja možda ledi krv u žilama, vrlo je moguće da će biti potrebno da homo sapiens nastavi sa biološkom evolucijom kako bi došlo do nestanka religije. Nažalost, o ovome se još uvek nije pisalo u detalje.

Svaki psihološki mehanizam deo je organizma homo sapiensa, koji na svom bazičnom nivou nije mnogo više od mašine za reprodukciju i preživljavanje. Biološka evolucija funkcioniše na osnovu sledećeg (i ovo je često veoma loše i nepravilno shvaćeno). Svaki potomak dvoje homo sapiensa (majke i oca) nije prosto pola–majka, pola-otac. Deo majčinog i deo očevog genetskog materijala bivaju preneti u potomstvo, ali ostatak je rezultat mutacije. Mutacija nije ono što se uglavnom misli, to nije groteskno deformisani pipak umesto ruke (kakve možemo videti u filmovima), mada može imati odista grozomorne rezultate (kao što je, primera radi, tzv. harlekinska ihtioza, prilikom koje novorođenče izgleda skoro kao gušter). Mutacija je uglavnom mala, ljudskom oku (ali ne i nauci) najčešće neprimetna promena. Ukoliko dete dvoje roditelja ima nos duži za milimetar i od oca i od majke (uglavnom oca), to je mutacija. Ona može biti bilo šta. I upravo to je i osnova evolucije. Ali kako?

Skrenimo priču sa čoveka na prostije organizme. Bilo koji insekt koji živi na kori drveta recimo, može biti dobar primer. Jedna takva majušna promena kao što je promena nijanse nekog dela tela može imati neverovatne posledice. Oni insekti čija se boja promeni tako da se više razlikuje od kore drveta biće lakša meta predatorima. Oni insekti čija se boja promeni tako da postane sličnija kori će biti teža meta, i više njih će preživeti. Više njih će imati potomstvo, i sve više njih će imati tu novu boju. Dakle, evolucija je, u suštini, mutacija na osnovu koje se lakše preživljava (ovo je bilo potrebno objasniti kako bi se razbile zablude da se organizam nekako ‘adaptira’ okruženju, kao da je to neka vrsta svesnog delanja).

Ljudski mozak funkcioniše na isti način. Lakše preživljavaju oni čije funkcionisanje ovog organa (mozga, kao što je u slučaju insekta bila njegova spoljašnost) evoluira na način koji preživljavanje omogućava. I kako se onda ponaša mozak, koji je tu da pomogne organizmu da preživi i napravi potomstvo? Evo primera. Homo sapiens je pre više desetina hiljada godina živeo u sakupljačko-lovačkim zajednicama u divljini, koja je bila opasna. Nije bilo efektne zaštite od vukova, lavova, otrovnih zmija, zemljotresa, poplava, oluja i sl. U takvom okruženju, kako navodi Gatri, više se isplati pomisliti od grane na zemlji da je zmija nego obratno. Ukoliko se ispostavi da je to što se vidi na zemlji (a izgleda kao prut) zmija, a pomisli se da je prut, šansa postoji da će individua biti ujedena i umreti. Ako se, pak, pretpostavi da je to zmija (iako možda nije), nema šanse za ujed. Kako je Olkok primetio, prirodna selekcija je dovela mozak do takvog nivoa na kome on interpretira informacije iz spoljašnjosti na adaptivne načine, a ne na istinite. Ono što je ovde važno primetiti je kako je, da ne bi rizikovao i da bi preživeo, mozak napravio grešku u percepciji. Jedan evolucioni psihološki mehanizam čiji je primarni cilj preživljavanje je napravio gre-šku. Zapamtimo ovu grešku, ovaj nusproizvod jednog psihološkog mehanizma i krenimo dalje.

Šta je najvažnije jednoj osobi u primitivnoj zajednici? Preživljavanje. Dakle, zaklon, hrana, a potom i reprodukcija. Mladom homo sapiensu je vrlo brzo tokom života jasno da su za to potrebni roditelji, drugi ljudi, voda, hrana i sl. Vodu, hranu i protekciju mu pružaju upravo ljudi, a prevashodno roditelji. I to je mladom homo sapiensu jasno. On primećuje da je ono što odvaja taj ‘važniji svet’ od ostalog to što je to jedan ‘živi svet’; roditelji su živi, za razliku od kamena, planine ili reke. Isto tako, oni su pokretni. Ovo je možda najvažniji moment za razumevanje religije kao nuspojave. Kognitivnom greškom, nusproizvodom uma, homo sapiens sada prostom analogijom dodeljuje ‘status živoga’ (kao i status ‘važnoga’) svemu što se kreće. Ovo se naziva animizam, i u antropologiji je znan kao prvi oblik religijskog mišljenja. Animus, spirit, duh – to je ono ‘živo’, ono što pokreće, i homo sapiens ga vidi u svemu što se kreće.

Dakle, pripisivanje ‘života’, ‘animusa’, ‘duha’ onome što se kreće je veoma važan momenat u razvoju religije. Koja je najvažnija neživa, a ipak pokretna instanca jednom homo sapiensu? Odgovor je prost i jasan – sunce. Pogledajmo kako je samo, u suštini, majušan korak od shvatanja da je ono što je živo – pokretno i važno, do toga da se neživom, a važnom pripiše život. Tako je sunce dobilo duh, animus, kao i neke druge važne instance u prirodi (voda, vetar itd). Zato u velikom broju starih religija primećujemo kult sunca, obožavanje sunca, pogotovu u tzv. plodnom polumesecu, od Egipta do Mesopotamije, gde su se i razvili potom monoteizmi. Kanadski teolog Tom Harpur se poprilično iznenadio kada je, posle mukotrpnog istraživanja, shvatio da je staroegipatsko božanstvo Horus (bog sunca) imalo skoro sve osobine i odlike hrišćanskog Isusa Nazarećanina (kao i nebrojena božanstva pre njega), dok su hrišćani sve do petog veka nove ere obožavali sunce i na rimskim trgovima.

Sa inicijalnim stvaranjem religije kao serije nusprodukata uma koje nam objašnjava evoluciona psihologija, nauke kao što su antropologija, kulturologija i sociologija postaju sve važnije. Religija se od inicijalne greške u percepciji fizičkog sveta razvila sa razvitkom društvenosti, te je većina instanci koje karakterišu društvo prenesena i na ‘božansko’. Zašto je, kako primećuje čuveni biolog Ričard Dokins, skoro svaka religija preplavljena rodbinskim odnosima? Otac je na nebu, braća i sestre u manastirima, pa i sveta majka je takođe tu. Striktno biološka, tj. na nivou ljudskog mozga psihološka svest o tome da su rodbinski odnosi bitni se vrlo lako prenosi istom nuspojavom na ‘onostrano’. Kripen i Mačalak ovo objašnjavaju kao ‘hipertrofirani proces razaznavanja roda’, gde su ‘mehanizmi za razaznavanje rodbinskih veza poremećeni kako bi se formirale zajednice fiktivnih familija’, dok Venegrat napominje da je pojam boga tu kao nadogradnja jednog ‘nadroditelja’. Još jedan od mehanizama koji su ovde ‘loše’ funkcionisali je i mehanizam čiste pragmatike (kad organizam pokušava da uz što manje napora nešto postigne), čiji je nusprodukt prebacivanje odgovornosti na nepostojeća bića

Kada se detetu ponavlja kako postoje mistične sile na nebu, kako su neki ljudi hodali po vodi i kako zmije govore a konji lete, ono to automatski prihvata

Budući da je religija shvatana i kao odgovor (ma koliko neuspešan) na strah od smrti (kako su tvrdili filozofi Tit Lukrecije Kar i nobelovac Bertrand Rasel, a i veoma neuspešno Seren Kjerkegor), Venegrat je postavio pitanje zašto se homo sapiens toliko plaši smrti. Njegovo obrazloženje nam govori o strahu od gubitka rodbine (koja je, kako smo videli, veoma važna u primitivnoj zajednici), dok su neki autori videli i biološku predispoziciju za strah od smrti kao strah od mrtvog tela, koje može biti zaraženo, inficirano, te stoga i opasno.

Dokins je ovaj fenomen (nusprodukta biološkog mehanizma u mozgu) objasnio uz pomoć paralele sa moljcima i njihove poznate smrti stremljenjem ka izvoru svetlosti. Naime, evolutivni mehanizmi moljaca (i mnogih drugih insekata) su se razvili pre no što se pojavilo veštačko svetlo, koje je relativno nova stvar na planeti Zemlji (kad se sagledava iz ugla nastanka i razvitka života na njoj). Pre veštačkog svetla, njihov mozak je koristio svetlost nebeskih tela, komandujući tako da se ceo organizam usmerava pod određenim uglom u odnosu na svetlo na nebu. Sa pojavom svetlosnih izvora na tlu zemlje, ovaj mehanizam, koji je do tada sasvim dobro interpretirao svetlo, počinje da funkcioniše loše, i upravlja moljca spiralno u sam izvor svetlosti, gde isti i umire. Ista teorija sa lakoćom objašnjava ne samo nastanak, ali i transfer religije u današnjoj zajednici.

Kako Dokins navodi, budući da je ljudski vek prilično kratak, mladi homo sapiens ne može sebi da dozvoli da sve uči na principu probe i greške. Isto tako, ovaj princip je veoma opasan. Zamislimo šta bi bilo kada bi deca, umesto da saslušaju roditelje i pogledaju levo i desno pre no što pređu ulicu, išla sama na slepo i tek kad nekoliko njih pogine, ostali bi videli da treba da se pogleda unaokolo. Zato je um mladog čoveka, deteta, otvoren da prihvati doslovce bilo šta, da bi mogao da prihvati prevashodno važne informacije koje će mu sačuvati život. Međutim, taj suviše otvoreni um ima i svoj nusproizvod, a to je činjenica da on prihvata sve i bilo šta. Zato, kada se detetu kaže (i ponavlja do besvesti) kako postoje mistične sile na nebu, kako su neki ljudi hodali po vodi i kako zmije govore a konji lete, ono to automatski prihvata, i vrlo je teško ‘izbrisati’ takvu memu (kulturološku instancu) iz uma odraslog čoveka. Upravo taj nusprodukt je dečije prihvatanje religije koju im nameću roditelji ili okruženje.''  

Tja  Ne verujem nego znam.

„Sve religije su sujeverja“, kaže Dokins, „i rasadnici su neznanja, ugnjetavanja i razdora. Previše ih poštujemo a premalo dovodimo u pitanje; s druge strane, evolutivna nauka, koja nudi briljantno i predivno objašnjenje porekla i postojanja, svakodnevno je na udaru raznih neznalica.“ Dokins još kaže i da je seksualno zlostavljanje jednako štetno kao i versko obrazovanje u školama, dodajući da je biblijski bog „sitničav, nepravedan, osvetoljubiv, krvožedan etnički čistilac; mizogin, homofob, rasista, decoubica, megalomanijak, sadomazohista i kapriciozan zlonameran siledžija“, da ponovimo ko je i šta je.  

U Srbiji se vrši verska indoktrinacija uvlačenjem veronauke u škole,kao da nema dovoljno crkava. U medjuvremenu nema se para za zdravstvo, bolnice kao iz horor filmova, biblioteke sa raspalim knjigama od pre sto godina na policama, pomenute škole nemaju osnovna sredstva za rad, nema veze, zato crkve niču u svakoj jebivetrini za njihovu izgradnju se daju silne pare, što od  države što od drugih donatora, dok mladi ljudi ni za sto godina ne mogu da kupe stan i osnuju porodicu kao normalan svet, samo da mi neko ponovi kako za to nisu krivi verujući već ateisti, jbt provetrite malo svoja (ne)znanja,nije greh.

Praznoverje od do, smešno mi kad se ono SPC bunio oko Save Savanovića srpskog vampira iz pripovetke Milovana Glišića koji je trebao da bude zaštitni znak Valjeva,SPC je kompetentan za te stvari oko izmišljotina, onda još tumače Savu kao praznoverje koje ne treba biti brend grada, dok oni veruju u lika koji hoda po vodi,pravi vino od vode itd koga su izmislilii Rimljani,dokazi za to da je sve oko Ise iz Galileje smišljeno postoje, crkve ih neće prihvatiti. Zato uključiš mozak,razmisliš kao razuman čovek o svemu i odlučiš, hoćeš li verovati u to što ti se nudi ili ipak priznaješ da istorijskih dokaza o postojanju ovog lika koji spasava nema?? Ali ima dokaza o tome kako su ga Rimljani ''prepisali'' iz nekih knjiga i lansirali kao novog mesiju.

Nijedna religija nije u pravu,nema dokaze da jeste,iz toga se zaključi samo od sebe da takvih bogova o kojima oni pričaju nema. Nisam komunista,ne mrzim vernike, verujte u šta hoćete,samo ne namećite celom društvu svoja verska ubedjenja jer je Srbija sekularna država.

“Želim istražiti tu opasnu stvar koja je zajednička Judaizmu i Hrišćanstvu: proces ne-mišljenja zvan vera.”

“Svi smo mi ateisti što se tiče ne verovanja u većinu bogova u koje je čovečanstvo verovalo. Neki od nas samo idu dalje za jednog boga.”

krtica ::

U Srbiji se vrši verska indoktrinacija uvlačenjem veronauke u škole,kao da nema dovoljno crkava. U medjuvremenu nema se para za zdravstvo, bolnice kao iz horor filmova, biblioteke sa raspalim knjigama od pre sto godina na policama, pomenute škole nemaju osnovna sredstva za rad, nema veze, zato crkve niču u svakoj jebivetrini za njihovu izgradnju se daju silne pare, što od  države što od drugih donatora, dok mladi ljudi ni za sto godina ne mogu da kupe stan i osnuju porodicu kao normalan svet, samo da mi neko ponovi kako za to nisu krivi verujući već ateisti, jbt provetrite malo svoja (ne)znanja,nije greh.

Istinu pišeš krtica. Samo, znamo oboje da ovakva istina ljude ne zanima. Sebe smatram verujućom osobom, ali naravno da ne verujem u boga ovako kako ga predstavljaju kojekoje crkve i dogme, na šta sve ovo liči ljudi moji? Na manipulaciju?! 

Učimo decu da su pravoslavci ili katolici, muslimani(itd) od malena i tako ih na neki način zlostavljamo, jer oni ne moraju biti ono što su im roditelji- kroz život bi trebalo da imaju pravo na izbor, da biraju kada sazreju i uopšte pojme šta je to religija ili ateizam. Hoće li ili neće biti hrišćani, hoće ili neće uopšte biti religiozni, treba da odluče samostalno i zrelo kad za to dodje vreme, a ne da im se religija nameće u školama.

To nametanje religije deci od malena je totalno kontraproduktivno(ako nam je stalo do žive, upotrebljive vere) jer se vera ne prenosi sa kolena na koleno, prenosi se tradicija, izmedju tradicije i vere postavio se znak jednakosti, nešto što se podrazumeva, to je totalno pogrešno! 

Kad pogledam takve fabrikovane vernike koji slepo slede svoje verske vodje, obrede i ceremonije ali se jako retko mole i žive po Bibliji(verovatno ista konstatcija vredi i za ostale veroispovesti, ali hrišćanstvo komentarišem jer mi je najbliže) jasno je zašto se stiče utisak da je bog mrtav, a nije. 

Glasam da se veronauka izbaci iz škola jer truje dečiji mozak, njenim uticajem u školi se prave budući huligani ogrezli u mržnju, laki za manipulaciju od strane kojekoga kojekude.

Nikada ne smemo dozvoliti da budemo kao Irska.  



Skoro dvesta godina u Irskoj katolička crkva ima skoro potpunu kontrolu nad obrazovnim sistemom. Tek tokom protekle decenije dominacija crkve u irskom društvu je malo oslabila. Tako je nevladina organizacija "Edukujmo zajedno" 2000. godine počela da osniva alternativne osnovne škole koje su izvan uticaja crkve. Sada rukovodi sa 68 takvih obrazovnih ustanova. U saradnji sa udruženjem "Ateisti Irske" pokrenula je inicijativu da se u njima od sledeće godine uvedu predmeti ateizam, agnosticizam i humanizam.

Od 3200 državnih škola u Irskoj, u čak 93 odsto katolička crkva određuje nastavni program. U okviru ateističkog pilot-projekta od sledećeg septembra će i u katoličkim školama postojati mogućnost da roditelji upišu decu na ove predmete. U đačkim torbama naći će se i knjiga evolutivnog biologa Ričarda Dokinsa Magija stvarnosti, koja je namenjena najmlađoj čitalačkoj publici.

S VEROM U NEVERU: Kako za "Gardijan" navodi Majkl Nadžent, predsednik udruženja "Ateisti Irske", izborni kurs sastojaće se od deset časova u trajanju od 30 do 40 minuta, koji će moći da pohađaju svi đaci stariji od četiri godine. Učenici će i dalje učiti o šest najrasprostranjenijih religija, ali će, između ostalog, učiti i o uverenju da ne postoji bog ili bogovi, kao i da moralne vrednosti zavise od ljudske prirode i iskustva. Ovaj pilot-projekat trajaće osam nedelja i biće "u objektivnom, kritičkom i pluralističkom maniru".

Na pitanje da li je ateizam ubeđenje ili takođe vrsta vere, Majkl Nadžent kaže: "Ja sam ubeđen da bog ne postoji. Postoji razlika između ubeđenja i vere. Do ubeđenja dolazite na osnovu dokaza. Vera je nešto što smatrate istinom, iako nemate dokaza za to."

Nadžent smatra da su ovakve promene neophodne, jer irski školski sistem već dugo ide naruku religijskoj indoktrinaciji. Na časovima veronauke deca ne uče o različitim religijama i njihovom poreklu, već se razvija vera u boga. Sada bi mladi Irci trebalo da dobiju alternativu.
Katolička crkva praktično ima monopol nad irskim obrazovnim sistemom, "poslednju reč" u svakoj školi ima lokalni katolički sveštenik, iako poreski obveznici finansiraju sve škole.

Nadžent objašnjava da je javno mnjenje počelo dramatično da se menja pre pet godina, kada je njegovo udruženje postojalo samo kao internet forum. U narednim godinama o ateizmu se sve više govorilo naglas, različitosti u društvu su rasle, a čini se da promena koja se nazirala pre pet godina, danas i te kako postoji.

"Irski poreski obveznici plaćaju crkvi da indoktrinira decu. U katoličkim školama ovo učenje je predstavljeno kao formiranje vere, a mi to ne želimo", kaže Nadžent. On je bio osnivač "Novog konsenzusa", mirovne grupe koja je protestovala protiv Irske republikanske armije (IRA) i paravojnih formacija tokom verskih sukoba između katolika i protestanata u Severnoj Irskoj. "Ateisti Irske" su za njega prirodni sled njegovog angažovanja, jer je, kako kaže, video put od religioznog identiteta do ubijanja.

Crkva u Irskoj pokušava da predstavi ateizam kao nešto nemoralno i odgovorno za sve katastrofe na ovoj planeti. Za sada će oko 16.000 dece pohađati ateističke kurseve. Organizacija "Edukujmo zajedno" nada se da će se potom ateistički pogled na svet širiti na igralištima ili fudbalskim treninzima.

PREUZIMANJE KORMILA: Otkrića o zlostavljanju dece unutar katoličke crkve, kao i pokušaji da se sve zataška, dovela su u pitanje moralni monopol crkve u irskom društvu i poljuljali poverenje mnogih.

Irski ministar obrazovanja Ruairi Kvin prošle godine otkrio je plan da se na stotine škola otrgne od kontrole crkve. Na početku svog mandata dao je obećanje da će uvesti "najradikalnije promene u sistemu nižeg obrazovanja", što znači da bi izabrani predstavnici naroda, a ne crkva, trebalo da donose odluke o školskim programima. Međutim, njegove reforme još nisu zaista počele, pa bi lanac alternativnih škola, kako piše "Gardijan", mogao da bude značajan pomak.

"Ovo je odgovor na rastuće razlike unutar irske populacije i davanje izbora roditeljima i deci", rekao je Kvin za "Fajnenšel tajms".

Popis je pokazao da je irsko društvo postalo manje katolički nastrojeno, tj. više sekularno, a Kvin, koji je i sam odgajan kao katolik, ali se tokom života opredelio za ateizam, verovao je da to mora da se odrazi i na obrazovni sistem.

Takođe, i UN i Savet Evrope kritikovali su dominaciju katoličke crkve u obrazovnom sistemu Irske. Kao deo Evropske unije, Irska je morala da se trgne, a ovo je, prema Kvinu, najvažnija promena otkako je osnovana nezavisna država 1920. godine.

"Mislim da će sve ovo pomoći da se svest o različitim religijama i ateizmu integriše u društvenu svest zajednice. Sudeći prema najavama inicijatora ove ideje, kursevi će biti o ateizmu, a neće učiti decu ateizmu. Smatram da je ministar Kvin doneo dobru odluku kada je podržao ovu ideju", kaže za "Vreme" Ketrin Okli, majka dva petogodišnja dečaka iz Dablina. Ona nije odgajana tipično irski. Njena majka je humanista, išla je u katoličku osnovnu školu, a potom u alternativnu srednju školu, gde je mogla da se ispiše sa veronauke da je to htela. Ketrin Okli bi, u skladu sa svojim iskustvom, volela da ovi kursevi budu pristupačni i u katoličkim školama.

"Mislim da je dobro da ako deca već uče o svim religijama, imaju mogućnost da uče i o ateizmu. Ne znam da li je zaista neophodno, volela bih da se više vremena i energije usmeri i ka osnovnim predmetima – matematici, geografiji, jezicima i istoriji, nauci. U svakom slučaju, ako ovo navede više ljudi da imaju humanistički pogled na svet, to svakako ne može da škodi", smatra Okli.

Mlađa populacija u Irskoj mahom podržava ovu promenu. Ovo je možda naznaka da će ateizam dobiti na većem značaju među budućim intelektualcima nove generacije. Jedno je sigurno, Irska se menja većom brzinom nego što su mnogi mogli da pretpostave.

magazin Vreme