Отказ Уговора о раду

Ја данас дао...
Просто, не могу више да радим за тако малу плату, при том- нередовну.
Испоставио сам им моје услове, форме ради (знао сам да неће прихватити).
Кажу да је губитак посла један од највећих стресова, (4. или 5. по тежини); мени лично- већи је стрес рад у условима који ме чине незадовољним. Кад одем са таквог посла- осетим олакшање...

Каква су ваша искуства?

Sta znam cudan sam po tom pitanju...dok makar naslutim da ce biti neko iznad mene okrecem se i odo...ne trpim da mi neko drvi,verovatno losa karakteristika jer bih mogao da budem od onih sto prevaljuju stvarno dobre cifre da sam drugaciji...

Naravno ovo ne znaci ni da cu da radim za neke minimalce,od toga nek zivi ko misli da moze meni lepse da sedim i zevam u laptop...pa ovaj mesec 200 sledeci 1000 onaj tamo 600-700 al u proseku neka sarmica i mirna glava

Мој проблем је сличан, али- друге врсте; ја бих радо да имам надређеног- са тим немам проблем. Само- никако да добијем неког који зна више од мене... А јбг, да радим за дијаболу која мање зна, а плаћен 5 пута или десет - е, то ме испизди на кеца, и онда постанем екстремно заебан...
Мој цењени (још пар дана) пет пута мери и броји неке цеви, шатро- одређује утрошак; ја погледам, а он их рачуна по килограму.
А човек је -магистар, са припремљеним докторатом?!
Трагично.
Гђица тамо-нека, директор маркетинга, у фирми која производи и продаје- ортопедска помагала?
Финансијски директор, са П.О- пензионерка?
Нема пара за плате, али има за три Хонде акорд и два "Гранде пунта"?
И тако, редом; нисам могао више...