Ljubav je umeće

Bratska ljubav - osnova svih vrsta ljubavi. Prema svakom ljudskom biću osećamo brigu, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ona povezuje ravnopravne ljude, vodjena je potrebom da se upozna, da se ne sudi površno, već da se prodre u dubinu tuđe tuge, straha, nemoći. Odlikuje se saosećanjem i željom da se pomogne.

 Majčinska ljubav - javlja se u dva vida. Prvi je briga i odgovornost za telesni rast i razvoj, a drugi je ulevanje volje i ljubavi za životom. Razvija osećaj da je divno biti živ, ali je taj osećaj moguć samo ako i sama majka to oseća. Usmerena je ne samo na malo dete, već na dete koje raste, razvija se i osamostaljuje se, što je najteži trenutak za majku ako nije naučila da voli druge ljude. Nesebična je i bezuslovna, dobijamo je “besplatno”, samo zato što postojimo, i ne moramo se boriti za nju. Sa druge strane, postoji očeva ljubav, koja je uslovljena i koju moramo zaslužiti zadovoljavajući postavljene kriterijume.

Erotska ljubav - želja za potpunim sjedinjenjem i stapanjem sa drugim ljudskim bićem. Ova ljubav nije zaljubljenost, ni seksualno privlačenje, ni razgovor o intimnim stvarima, ni sloboda da se svađamo, ni zajednički pogled na život, ni sebičnost u dvoje. Ona je pomalo od toga svega, i odluka da ćemo živeti za tu osobu koju odlikuju osobine svojstvene samo njoj. Ljubav je i čin volje i individualna privlačnost.

 Ljubav prema sebi - briga za sebe, kao posebnu ličnost, bez koje ne bismo imali hrabrosti otvoriti se i dati sebe. Razlikuje se od sebičnosti, jer sebičnst nije ljubav - samo prazna osoba pokušava da se utopi u samo za sebe omiljenim bogatstvima. Čovjek koji voli ljudska bića, sasvim prirodno, voli i sebe jer je i on ljudsko biće.

Ljubav prema Bogu - potreba za sjedinjenjem sa vrhovnom bićem, nečim što je veće od nas samih. Od stepena razvoja pojedinca zavisi da li će u predstavi Boga tražiti majku ili oca, ili ga prihvatiti kao univerzalni princip, kao način života kroz koji će težiti da postane deo pravde, samilosti i ljubavi.

Da li moramo biti vredni nečije ljubavi, trebamo li je zaslužiti? 

Prema Frommu ljubav i razum neraskidivo su povezani. Za njega je ljubav interpersonalno kreativno umeće, a ne emocija. Tvrdio je kako ljubav nije “slepa” već je u velikoj meri određena voljom, a oslanja se na ljudsku potrebu prevladavanja egzistencijalne samoće.

Dakle, da li za pravu ljubav treba samo srce ili i pamet?

Ljubav je umeće, sposobnost da se voli, ljubav se uči?

Davanje koje znači primanje, nemoguće je bez iskrenosti i odsustva sebičnosti. Ljubav je moguća samo za zreo karakter, jer se on, kao takav, ne plaši dati sebe. Potrebne su još neke osobine....

''Ima oči da vidi bedu i oskudicu.
Ima uši koje čuju vapaj i tugu ljudsku.
Ima ruke da pomogne drugima.
Ima noge da potrči i pomoć pruži siromašnima.
Tako izgleda ljubav!''

Avgustin

Zašto ljudi kažu ljubav i odmah pomisle na seks? Mnogo jače i snažnije ljubavi su one koje nemaju nikakve veze sa seksom. Ljubav prema životu, istini kao konačnici svakog duhovnog puta, umetnosti kao načinu da se spozna večnost i božanska priroda čovekova, ljubav prema ideji koja je toliko strastveno jaka da je kroz vekove menjala ljudsku istoriju i kreirala našu sadašnjost. Takva metafizička ljubav pokreće svet.

''Ljubav nije rezultat seksualnog zadovoljenja, već je seksualno zadovoljenje rezultat ljubavi.

Ljubav nije primarno odnos prema određenoj osobi; to je stav, orjentacija bića prema svetu kao celini, ne prema jednom objektu ljubavi.

Ljubav je jedini razuman i zadovoljavajući odgovor na problem ljudske egzistencije.
Moderni čovek živi u obmani da zna šta želi, dok u stvari želi ono što se od njega očekuje da želi.
Za većinu ljudi danas, pojam ljubavi podrazumeva da vas neko voli, a ne da ste vi sposobni da volite
'' - rekao bi From.

Zaista mislim da se prava ljubav može totalno iskusiti samo iskrenim odnosom sa osobom koju volim, ukoliko se oboje ponašamo kao zrele osobe.

Ljubav je mnogo dublji osećaj od samog površnog seksualnog nagona,nije samo seksualna želja koja se javi prva, već je i intelektualna potreba da budemo sa nekim koga prihvatamo onakvog kakav jeste, sa tom osobom nam je sve lepo i bitno. 

U ljubavi je sve bitno, ne postoje bitni i nebitni segmenti ljubavnog odnosa, na svemu treba da se radi, ljubav se neguje. I sada samo ovo što kažem treba da primenim u životu.