Efekat posmatrača

Psihološki fenomen koji se zove Apatija promatrača (Genovese efekt) navodi da su veće šanse da ljudi nekome pomognu ukoliko u blizini nema nikog, ili ima jako malo ljudi. Ako se u blizini nalazi više ljudi, obično se misli da će se neko već zaustaviti i pomoći, što znači da to ne morate biti vi. Jasno da ne morate.

U slučaju nužde, većina ljudi verovatno želi biti u prometnom području kako bi imali veće šanse da im neko pritrči u pomoć. Suprotno popularnom mišljenju, biti okružen ljudima uopšte ne garantuje da će vam iko prići i pružiti pomoć.

Često od socijalnog statusa onih u nevolji zavisi hoće li im biti pružena pomoć ili neće, to su pokazali eksperimenti, toga samo nažalost svesni svi mi koji svakodnevno prolazimo pored takvih ljudi na ulici. 

Zašto smo takvi, da li iz straha, pristojnosti, čega sve ne ali zaista retko pomažemo i poznatim a kamoli nepoznatim ljudima na ulici, u prolazu, bilo gde? 

Zašto su ljudi postali toliko bešćutni? Ili smo možda uvek takvi i bili. 

Kako Vi reagujete u ovakvim situacijama, kad čujete ''pomozite mi....''?